Slučaj MH17: Politički show ili suđenje?

Početak suđenja u slučaju obaranja malezijskog Boeinga 777 na nebu iznad zaraćenog Donbasa zakazano je za ponedjeljak, 9. mart u Haagu. Ova tragedija se dogodila u julu 2014. godine, ubrzo nakon izbijanja neprijateljstava između ukrajinske vojske i proruskih separatista na istoku Ukrajine, koji su dobili podršku Moskve.

Međunarodni istražitelji su došli do podataka da je avion oboren u području pod kontrolom proruskih snaga. Rusija koja se svih ovih godina suočavala s optužbama zbog obaranja putničkog aviona negira bilo kakvu odgovornost za nesreću. Moskva nije izručila osumnjičene, a za tragediju krivi prvenstveno Ukrajinu koja nije zatvorila vazdušni prostor iznad zone borbenih dejstava.

Uoči suđenja predstavnici ruskih vlasti dali su oštre izjave, dok su mediji pod kontrolom Kremlja obnovili negativnu kampanju, kako bi diskreditovali istragu, svedoke i buduće odluke holandskog suda. Holandija je ranije saopštila da Rusija nije sarađivala u istrazi, što je sama Moskva više puta negirala.

Ruski ‘Buk’

U obaranju malezijskog Boeinga na letu MH17 od Amsterdama do Kuala Lumpura poginulo je 298 ljudi iz 10 država (najveći broj žrtava bili su državljani Holandije, Australije i Malezije, ali u avionu su bili i građani Indonezije, Velike Britanije, Nemačke, Filipina, Novog Zelanda i Kanade). Ukrajinske vlasti odmah su optužile proruske snage u Donbasu, ali pobunjenici su tvrdili da nemaju vojna sredstva da bi srušili avion na takvoj visini.

Međunarodna istražna komisija u kojoj su radili stručnjaci iz Australije, Belgije, Malezije, Holandije i Ukrajine proučila je desetine hiljada dokaza, uključujući video zapise, snimke različitih razgovora, satelitske snimke, fotografije i poruke na društvenim mrežama. Njen je zaključak da je malezijski avion oboren raketom protivavionskog sistema “Buk” koji je navodno pripadao 53. raketnoj brigadi u ruskom gradu Kursk.

Četvorica osumnjičenih

Osumnjičenim u ovom predmetu će se suditi u odsustvu. Trojica od četvorice osumnjičenih su državljani Rusije, a to su Igor Girkin (Strelkov), Sergej Dubinski i Oleg Pulatov. Leonid Harčenko ima ukrajinsko državljanstvo. Najpoznatiji je među njima nacionalista Igor Girkin koji je bio jedan od ključnih komandanata pobune na istoku Ukrajine, a 1990-ih godina ratovao je u Bosni i Hercegovini kao “dobrovoljac” u sastavu srpskih snaga. U 2014. godini bio je ministar odbrane takozvane “Donjecke narodne republike”, ali ubrzo nakon pada Boeinga vraćen je u Rusiju.

Girkin je uoči suđenja izjavio da ne priznaje optužnicu, te dodao je da ne bi svedočio, makar ga silom odveli u Holandiju. Girkin živi u Rusiji, slobodno se kreće i redovno daje političke izjave. Čak je postao početkom marta član novoformirane prokremaljske Partije direktne demokratije (zajedno sa televizijskom voditeljkom Marijom Butinom koja je ranije bila osuđena u Sjedinjenim Američkim Državama zbog rada kao strani agent bez registracije).

Ostali osumnjičeni su Sergej Dubinski i Oleg Pulatov iz vojne obaveštajne službe proruskih snaga. Četvrti je Leonid Harčenko, koji je državljanin Ukrajine. Svi su, prema stavu Međunarodne istražne komisije, bili uključeni u premeštanje na područje istočne Ukrajine sistema “Buk”.

Pored toga, u vezi s padom aviona pominjalo se ime bivšeg šefa vazdušne odbrane “Donjecke narodne republike”, Vladimira Cemaha. Javnosti je bio predstavljen kao “značajni svedok”, jer je služio u gradu Snježnoje u blizini kojeg je Boeing oboren.

Ukrajinske službe su Cemaha otele početkom jula 2019. na teritoriji Donbasa, ali kasnije ga je Kijev predao Moskvi u sklopu razmene zarobljenika, mada on nije ruski građanin. Holandija je pokušala da spreči izručenje ovog “svedoka”, ali on je ipak pao u ruke ruskih vlasti.

Stav zvanične Moskve

Ruske vlasti ne prihvataju zaključak Međunarodne istražne komisije da je avion oboren iz ruskog “Buka” koji je pripadao 53. brigadi iz Kurska. Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da nijedna raketa nije prešla rusko-ukrajinsku granicu.

Rusko državno tužilaštvo izjavilo je da je Moskva prenela istražnom timu podatke sa radara, kao i dokumentaciju koja navodno ukazuje da raketa koja je oborila malezijski avion pripada Kijevu. Međutim, istražni tim je ignorisao ove informacije, navodi Moskva.

U skladu s tim, ruske vlasti ne mogu priznati rezultate istrage. Moskva smatra da je sama istraga bila pristrana i jednostrana, dok Međunarodna istražna komisija tvrdi da Moskva nije dala odgovore na njena pitanja.

Predstavnica ruskog ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova, nedavno izjavila je da je priprema za sudski proces praćena lažnim informacijama, a holandske vlasti vrše pritisak na sud. “To je, naravno, jako daleko od visokih standarda na koje su se pozivali naši zapadni partneri”, rekla je Zaharova.

Čega se boji Kremlj?

Odmah nakon pada aviona ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da se desila “užasna tragedija” i obećao je potpunu saradnju Rusije u ovom predmetu. Međutim, u medijima je pod kontrolom Kremlja te na diplomatskom nivou usledila je žestoka kampanja koja je bila usmerena na stvaranje slike jedinog mogućeg krivca za nesreću – Ukrajine. U isto vreme rad međunarodne grupe bio je faktički prikazan kao pretnja po Rusiju. 

“Međunarodni istražioci ozbiljno su razmišljali o kršenju suvereniteta Rusije. Predlagali su da se zaobiđu ruski zakoni prilikom traženja svedoka, kao i ispitivanja osoba povezanih s ovom tragedijom”, stoji u jednom od brojnih članaka objavljenih u Rusiji neposredno pred suđenje.

Predstavnici vladajuće stranke ne biraju reči. “Završava se operacija falsifikovanja i demonizovanja Rusije u slučaju pada Boeinga 777”, kaže Franc Klincevič, član Odbora za odbranu i bezbednost u Savetu Federacije (gornji dom ruskog parlamenta).

Moskva s jedne strane insistira na “depolitizaciji suđenja” a, s druge strane, navodi da je to “praktično nemoguće”. Za oponente sadašnje politike Kremlja je jasno da Moskva reaguje “sa ljutnjom i sarkazmom, jer u suštini nema šta za reći”.

Ruske vlasti bolno reaguju na svaki pokušaj da se razgovara o direktnoj umešanosti Moskve u sukob na istoku Ukrajine. Čak i šest godina nakon izbijanja rata rusko društvo agresivno ubeđuju preko državne televizije da Kremlj ne bi uradio ništa loše “bratskom narodu”, a odgovornost za sve snose ukrajinske vlasti (“fašistička hunta u Kijevu”, kako je nazivaju) i njihovi pokrovitelji na Zapadu.

Izvor: Al Jazeera