Osmi mart: Žene se i dalje bore za svoja prava

Performans uz pjesmu 'Un violador en tu camino' (Silovatelj na putu) brzo je postao hit u cijelom svijetu (EPA)
Performans uz pjesmu 'Un violador en tu camino' (Silovatelj na putu) brzo je postao hit u cijelom svijetu (EPA)

Početkom decembra prošle godine se na hiljade žena, sa trakama vezanim oko očiju, okupilo se ispred stadiona “Estadiol Nacional” u Santijagu, glavnom gradu Čilea, kada je izvelo performans uz pesmu “Un violador en tu camino” (Silovatelj na putu), a koji je veoma brzo, zahvaljujući društvenim mrežama, postao hit u celom svetu.

Ovaj performans, odnosno pesma otpora koja osuđuje nasilje nad ženama i još uvek dominantni patrijahalni sistem u mnogim zemljama, postala je ubrzo i feministička himna. A kako je posle samo nekoliko meseci prevedena na više jezika, ova himna do sada je otpevana u svim većim gradovima od Latinske Amerike, do Sjedinjenih Američkih Džava te Evrope.

1975 – Međunarodna godina žena

Odlukom Ujedinjenih nacija, 8. marta 1975. godine počinje službeno da se obeležava Međunarodni dan žena.

U međuvremenu su uvedene određene pogodnosti za žene, kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u noćnoj smeni, demokratsko pravo glasa…

Za današnje društvo bi se moglo reći da je drugačije i modernije, barem ono zapadno.

Međutim, mnoge žene, odnosno aktivistkinje, još uvek smatraju da je žena potisnuta u društvu te da jednakost prava između muškaraca i žena nije na ravnopravnom nivou, posebno kada je reč o profesionalnom i poslovnom sektoru, u kojem su žene u većini zemalja manje plaćene od muškaraca.

Širenje ove pesme još je zanimljivije ako se sagleda aspekt u kojim okolnostima je nastala. Zapravo, četiri čileanske mlade žene, članice feminističkog kolektiva Las Tesis, napisale su je godinu dana ranije, u vreme antivladinih protesta u Čileu. Pesma, takođe, sadrži deo teksta koji se odnosi na čileanske policajce, pogrdno nazvane “Pacos”, a koji su naknadno optuženi za maltretiranje žena koje su se usprotivile čileanskim vlastima.

Pjesma kao simbol manifestacija i protesta

U jednom su intervjuu članice ove grupe ispričale su da su mesecima radile na tekstu pesme te da su bile inspirisane knjigom Kanibal i veštica italijanske profesorke i aktivistkinje Silvije Federeci, kao i da su se vodile teorijama Argentinke Rite Segado, spisateljice i antropološkinje, a koja demistifikuje figuru nasilnika, kao osobe koja maltretira žene radi ličnog zadovoljstva.

U svakom slučaju, Las Tesis i njihov hit su za smo nekoliko meseci motivisali druge njima slične, a pre svega feminističke, pokrete po celom svetu, koji se bore za prava žena i njihovu ravnopravnost u društvu. U mnogim zemljama će upravo ova pesma, odnosno performans, biti simbol manifestacija i protesta širom sveta koji će se održati za Međunarodni dan žena 8. mart.

Iako je prvi dan žena obeležen 1909. godine u Americi, donošenjem deklaracije Socijalističke stranke Amerike, a kada se obeležava i godišnjica požara u fabrici tekstila u Njujorku, prilikom kojeg je poginulo više od 100 žena, ipak nekoliko decenija kasnije ovaj dan doživljava svoju transformaciju.

Vremenom u mnogim zemljama se 8. mart kao praznik povezuje sa jednopartijskim sistemom i komunizmom te dobija novu konotaciju i poistovećuje se sa danom svih majki, a kada se opet u centar pažnje stavlja patrijarhat kao jedini mogući sistem. Ideološke osnove ovog praznika, kao Dana žena, počele su da blede, pa je postao “dan za lepšu polovinu”, koja tada dobija poklone ili za koju se organizuju kolektivne proslave i slavlja. A iako je mimoza, cvet kojeg su organizatorke ženskog skupa 1946. godine u Rimu izabarale kao cvet simbol dotičnog praznika i cvet koji asocira na proleće, upravo akcenat na cveću, poklonima, slavlju i muzici potisnuo je u drugi plan sve ono za čime su žene decenijama težile.

Međutim, novu afirmaciju dana žena omogućili su socijalni i feministički pokreti koji nastaju šezdesetih godina, kada se i stvara nova demokratska levica u zapadnom svetu, a koja skreće sve veću pažnju na prava i ravnopravnost žena.

Performansi u brojnim gradovima svijeta

Poslednjih godina 8. mart proslavlja se protestima, demonstracijama, predavanjima i akcijama, sa ciljem promovisanja ravnopravnosti i daljeg unapređenja ženskih i ljudskih prava. Takođe, u mnogim drugim zemljama, gde ovaj praznik nije državni, mnoge organizacije i feministički pokreti se bore da praznik to i postane.

Elena Ribert, italijanska novinarka i pesnikinja, smatra da 8. mart nije praznik koji bi trebalo da se slavi, već je to dan kada se treba boriti.

“Slaviću 8. mart u trenutku kada ne bude bilo više potrebe za borbu za ravnopravnost žena. Ovaj dan provodim tako što protestvujem, zajedno sa drugim ženama koje se bore za iste ciljeve”, kaže Elena Ribert.

Takođe, Marta Bernardini, koordinatorka humanitarne organizacije Mediterranean Hope, koja pomaže migrante i izbeglice, kaže da  će i ove godine izaći na trg, zajedno sa aktivistkinjama pokreta Non una di meno (Ni jedna manje), a koje za taj dan pripremaju manifestacije u svim većim gradovima Italije.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ovakvi i slični  protesti održaće se i u mnogim drugim gradovima sveta. Kada je u pitanju region, čileanska pesma je prevedena i na hrvatski jezik pod imenom “Patrijarhat siluje”, a čije je izvođenje zakazano za “Noćni marš”, koji će se održati u nedelju na Trgu žrtava fašizma u Zagrebu.

Ovo je već peti po redu marš koji će se održati u glavnom gradu Hrvatske, a organizatorke iz feministiòkog kolektiva Faktiv kažu da je 8. mart dan kada se slavi svaka borba, svaki glas, prkos i otpor. U njihovom manifestu naglašava se da im je dosta nasilja u domovima, boli i poniženja u ustanovama javnog zdravstva.

“Dosta nam je gaženja radničkih prava, zatiranja antifašističkih vrednosti i istorijskog revizionizma, napada na slobodu medija, rezanja nezavisne kulture, diskriminisanja LGBTIQ zajednice i nasilja prema migrantima. Dosta nam je pokušaja ućutkivanja i zastrašivanja žena”, naglašavaju aktivistkinje pokreta Faktiv.

Žene često ubijaju muževi i partneri

Osim u Zagrebu, žene će marširati i u drugim većim gradovima Hrvatske, kao i gradovima Bosne i Hercegovine, Srbije i u ostalim zemljama regije.

Samo u Hrvatskoj prošle godine ubijeno je 13 žena, pet više nego 2018. godine. Većinu ovih žena ubili su muževi ili partneri. Slična je situacija i u ostalim zemljama regije, gde je porodično nasilje duboko ukorenjeno.  Međutim, iako se o istom sve više priča, nasilje u porodici je još uvek tabu tema u mnogim društvima.

S druge strane, jačanje desničarskih struja te konzervativne politike širom Evrope dovode u pitanje današnju poziciju žena te potencijalno prete već stečenim pravima za koja su se žene izborile. U pojedinim zemljama, posebno onim gde je desnica na vlasti, takva politika dodatno izaziva još veći revolt feminističkh i sličnih pokreta, koji smatraju da danas, nakon više od 100 godina i druge međunarodne konferencije socijalistkinja održane u Kopenhagenu 1910. godine, kada je Clara Zetkin predložila da se 8. mart proglasi Međunarodnim danom žena, mnoge žene u svetu još uvek traže svoja osnovna prava.

Izvor: Al Jazeera


Više iz rubrike TEME
POPULARNO