Miloševićevi socijalisti kao priljepak uz svaku vlast

Jedne julske večeri, pre 30 godina, na desetine hiljada ljudi, možda čak i stotine, u Srbiji su zaspali kao komunisti, a ujutro se probudili kao socijalisti. Bio je to dan kada je Savez komunista Srbije prestao da postoji, a rodila se Socijalistička partija Srbije.

Sem imena, ništa se drastično nije promenilo. Logika i metodologija vlasti ostala je ista, takođe, i lider – Slobodan Milošević. I gotovo svih 30 godina SPS je na vlasti, sa pauzom od 2000. do 2003. godine. Devojka za svaku vlast. Zbog toga ni ne čudi slogan koji su namenili sebi povodom jubileja – “Mi stojimo postojano”. Poznati stih iz nekadašnje himne SFRJ “Hej, Sloveni” bio bi još uverljiviji da su dodali – “na vlasti”. Bila bi to višnja na vrhu rođendanske torte.

SPS je stranka koja je preživela sve krvave sukobe na teritoriji bivše Jugoslavije i gubitak svakog rata u koji je povela svoj narod. Preživela je i 5. oktobar 2000. godine, posle demokratskih promena. Preživela je i Slobodana Miloševića, i kofer Ivice Dačića. Preživeće i predstojeće izbore.

Nekadašnji novinar, a danas vlasnik PR agencije Pragma Cvijetin Milivojević, seća se da je, kao mladi novinar, pratio osnivanje stranke koja je, i pored neskrivene odgovornosti za gotovo sva zla koja su pogodila prostor nekadašnje Jugoslavije, uspela da preživi svih ovih 30 godina. Prema njegovim rečima, ni sam čin formiranja SPS nije bio normalan.

‘Šta biste radili da niste na vlasti?’

“Radilo se o incestnom braku između Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, poznatog kao SSRN. SPS nije stvoren poput drugih partija, koje su nastale pod plaštom promena u istočnom bloku, i do njegovog osnivanja je došlo iz pragmatičnih razloga. U pitanju je bila namera da se zadrže sve nekretnine kojima su raspolagale ove dve organizacije. U svakom, pa i najmanjem, mestu u Srbiji imali su nekretnine koje je valjalo zadržati za sebe,” kaže Milivojević.

Tvrdi da je SPS stranka vlasti, jer je bezmalo sve vreme svog postojanja u takvoj poziciji.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

“Čak je i u vreme vlade Zorana Đinđića, postojao deo SPS-a koji je podržavao tu vlast. Možda je lider stranke Ivica Dačić najbolje i okarakterisao svoju stranku pitanjem koje je više puta uputio svojim stranačkim kolegama: ‘A šta biste radili da niste na vlasti?’ To je njegova filozofija,” ističe Milivojević.

Milivojević podseća da je ta stranka imala dva kopernikanska obrta, i to 2008. i 2012. godine. Prvi je nastao kada je dogovoreno da se formira vlast u Beogradu sa Srpskom radikalnom strankom i da se za gradonačelnika izabere Aleksandar Vučić.

“Tada se okrenuo i podržao formiranje vlasti na republičkom i gradskom nivou u Beogradu sa Demokratskom strankom, na čijem se čelu nalazio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Tome je prethodilo nakaradno i nasilno pomirenje DS.a i SPS-a. Četiri godine kasnije, kada je Tomislav Nikolić, ali ovoga puta kao predsednik SRS-a, pobedio Tadića, Dačić je svoje dotadašnje koalicione partnere ostavio na cedilu i postao premijer Srbije,” podseća Milivojević.

Dačić će morati sam u izbornu trku

Iako postoje zli jezici koji tvrde da Vučić nikada nije oprostio Dačićevu izdaju iz 2008. godine, kada nije krunisao svoju ambiciju da postane gradonačelnik Beograda, njihov odnos od 2012. godine je korektan. Dačić se, posle premijerske fotelje, zadovoljio realnošću i postao verovatno jedini šef diplomatije u modernom svetu bez znanja stranog jezika, izuzev kada je reč o pevanju, jer je tu neprikosnoveni poliglota.

Pred njim je, uostalom i pred celom partijom, izazov predstojećih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora. Pošto mu nije uspela zamisao da se ovoga puta ubaci na zajedničku listu sa SNS-om, Dačić će morati sam u izbornu trku. Slično Vučiću, i on insistira na rezultatu koji je veći od onog sa prethodnih izbora, a on je iznosio 11 odsto. Posao bi trebalo da mu bude lakši s obzirom na će predstojeće izbore bojkotovati deo opozicije.

Potpredsednik SPS-a i narodni poslanik Novica Tončev je dokaz da ova stranka može i bez SNS-a. On je, ujedno, i predsednik Skupštine opštine Surdulica. Radi se o maloj opštini na jugu Srbije, na čijem se čelu godinama unazad nalazi SPS, i to sam, bez koalicije sa naprednjacima. Socijalistima je pristupio 2009. godine, kao uspešan lokalni političar, koji je redovno osvajao najviše glasova na izborima.

“U Surdulici, procentualno broju stanovnika, imamo najbolji izborni rezultat u celoj Srbiji. Moramo da budemo u prilici da pokažemo da možemo i sami da preuzmemo odgovornost, a ne da budemo samo koalicioni partneri”, kaže Tončev.

Dodaje da je tajna uspešnosti i dugovečnosti stranke u ljudima, ali i u ideji levice, za koju se ova stranka zalaže.

“Retke su, čak i u evropskim okvirima, partije koje ovako dugo traju. SPS ne samo što traje, nego svo ovo vreme oblikuje političku stvarnost Srbije, vodeći državu samostalno, ili u koaliciji sa najjačim strankama. Socijalistička ideja je ideja koja se ne može staviti ni u vremenske, ni u prostorne okvire. Ona će trajati koliko i čovečanstvo i potreba svakog ljudskog bića da živi život dostojan čoveka. Zato su nama u SPS-u pitanja zdravstva, školstva i pravne zaštite za sve građane Srbije imperativ svakodnevnog delovanja”, priča zamenik predsednika SPS-a.

Kada govori o budućnosti stranke, Tončev veruje da je stranka ima.

Gubi li SPS svoje birače?

“Ovo je vreme kada se svi pitamo, ali i svi preispitujemo. Da li smo spremni da budemo primer i da se fokusiramo na ono dobro što možemo da učinimo, ili da tražimo greške u radu i ponašanju drugih. Siguran sam da mnogo vremena i energije možemo da uštedimo i usmerimo na kreiranje stvarnosti kakvu želimo. Verujem u naše ljude, pre svega u mlade. Sa ovim iskustvom bih sebi kao omladincu savetovao: ‘Budi strpljiv. Uvek daj svoj maksimum šta god da radiš, bilo da lepiš plakate u predizbornoj kampanji, raznosiš humanitarnu pomoć ili pišeš strategiju rada stranke.’ Kada si omladinac, tvoja čista energija prepoznaje slične i sa takvima se i družiš i radiš”, dodaje Tončev.

Milivojević se, međutim, ne slaže sa njim. Po njemu, SPS gubi svoje birače, i to u biološkom i fizičkom smislu.

“SPS tradicionalno računa na stariju populaciju u biračkom telu Srbije. Deo birača SPS-a je prirodno nestao, a deo je otišao Vučiću. Od prošlih izbora SPS je slabija za Partiju ujedinjenih penzionera, koja je, takođe, prišla naprednjacima. Na taj način je još jedan deo starijih birača otišao od SPS-a,” govori Milivojević.

Dodaje, međutim, da će SPS biti deo i nove vlasti, koja će biti formirana posle izbora u aprilu, jer su jednostavno u vlasti SNS-a. Da li će preživeti i Vučića, to je pitanje pred kojim bi svaki socijalista u Srbiji danas trebalo da se zapita.

Izvor: Al Jazeera