Kome ostaviti djecu kad korona virus zatvori škole i vrtiće

Ako za srednjoškolce i nije problem da ostanu sami kod kuće, pitanje je šta je s osnovcima (Tanjug)

Dok zemlje zapadnog Balkana, ali i u drugim delovima Evrope, jedna za drugom zatvaraju škole, u Srbiji su epidemiolozi još pri stavu da za to nema potrebe.

Poznati epidemiolog Predrag Kon iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda na konferenciji za novinare u Vladi Srbije ovog petka ponovio je da bi prevremeno zatvaranje škola bila greška. “Deca ne prenose virus, to su iskustva kineskih lekara sa kojima smo u stalnom kontaktu”, rekao je Kon u prisustvu premijerke Srbije Ane Brnabić.

“Činjenica je da se javljaju asimptomatske infekcije kod tih školaraca, ali još se ne zna koliko. To su sve fakta. U takvoj situaciji prevremeno donositi odluke o zatvaranju škola je greška. Ispred struke obećavamo, ukoliko bilo šta se primeti ili konstatuje da se naglo menja, da ćemo momentalno reagovati. Pogotovo zato što je raspoloženje takvo da svi jedva čekaju da struka odustane od svojih stavova”, dodao je Kon.

Sa druge strane, zahtevi da država posegne za tom merom sve su glasniji i dolaze čak i od onih koji su samo koji dan ranije govorili da odluke u vezi s epidemijom korona virusa treba prepustiti stručnjacima. Osim nekih opozicionih stranaka, zahtev da se zatvore sve vaspitno-obrazovne ustanove istakla su i tri sindikata obrazovanja: Sindikat obrazovanja Srbije, Sindikat radnika u prosveti Srbije i GSPRS “Nezavisnost”.

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Slobodan Brajković kaže za Al Jazeeru da bi zatvaranje škola bilo dobra mera da se spreči širenje epidemije.

“Ako uđe virus u škole, biće haos. Tu je veliko okupljanje dece, oni se druže, znači, to će da se proširi mnogo brzo po čitavoj školi. A ta deca imaju svoje roditelje, pa će da se proširi i na njih, na babe i dede”, objašnjava Brajković.

‘Djeca se mogu sama čuvati’

Iz Brajkovićevih odgovora stiče se utisak da ne veruje previše domaćim stručnjacima da još nema razloga za zatvaranje škola. Navodi da treba gledati i koje se mere preduzimaju u okruženju.

“Ako zatvaraju škole u Severnoj Makedoniji, Albaniji, Kosovu, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Mađarskoj, je li moguće da njihovi stručnjaci ne znaju ništa, a samo naši znaju? Pa preporuče ženama da idu u Italiju u šoping”, kaže Brajković.

Upitan ko bi čuvao decu u periodu dok ne rade škole i vrtići, Brajković odgovara da bi decu predškolskog uzrasta trebalo da čuva jedan od roditelja, koji bi trebalo da bude slobodan u tom periodu.

“Što se tiče dece u osnovnoj i srednjoj školi, ne treba niko da ih čuva, oni će sami da se čuvaju”, dodaje Brajković.

Epidemiolog dr Predrag Kon smatra da još nema potrebe zatvarati škole

Na pitanje kako će deca od sedam ili osam godina da ostaju sama kod kuće kad ne idu sama ni u školu Brajković odgovara da “uvek ima neko da ih sačuva”. “Bolje bilo ko da ih čuva nego da idu da prvo dobiju infekciju, pa onda da prenesu na ostale. I onda ćemo da doživimo sudbinu Italije.”

U međuvremenu, u nedostatku preciznijih instrukcija direktori škola i prosvetni radnici u Srbiji snalaze se kako znaju i umeju. Tako je jedan nastavnik u OŠ “4. oktobar” u Glogonju kod Pančeva, koji je bio u kontaktu sa jednim od meštana zaraženim korona virusom, odlučio da ode u samoizolaciju. Istovremeno, neki roditelji su odlučili da ne šalju decu u školu.

Plaćeno odsustvo za roditelje s malom djecom

Zatvaranje škola i vrtića zbog korona virusa mera je na koju su se odlučile mnoge evropske zemlje – Italija, Grčka, Hrvatska, Slovenija, Severna Makedonija, Portugalija, Francuska, Poljska, Mađarska. U nekima su tu odluku pratile i dodatne mere za zaposlene.

Tako je, recimo, u Grčkoj, odlučeno da jedan od roditelja dobija plaćen odmor do 10. aprila, pri čemu će mu se svaki četvrti dan odbijati od redovnog odmora. Ako žele, roditelji mogu da podele te dane i da naizmenično uzimaju odmor.

Ta mera se odnosi na porodice sa decom do 12 godina. Ako je jedan od roditelja nezaposlen, drugi nema pravo na taj vanredni odmor, dok samohrani roditelji svakako imaju pravo na njega. U državnom sektoru trošak za plate će 100 odsto pokriti država, dok će u privatnom država pokriti trećinu plate, a poslodavac ostatak.

U Portugaliji zaposleni koji moraju opravdano da ostanu kući sa svojom decom uzrasta do 12 godina zbog obustavljanja nastave dobiće 66 odsto zarade koju primaju, pri čemu će 33 odsto platiti poslodavac, a 33 odsto socijalno osiguranje, odnosno država. Samozaposleni će dobiti finansijsku pomoć u iznosu trećine prihoda koji ostvaruju.

Slovačka je, takođe, zatvorila škole i vrtiće, a poslodavcima je preporučeno da zaposlenima omoguće rad od kuće.

“Ako rad od kuće nije moguć, a neko mora da ostane sa decom, poslodavac mora zaposlenom da omogući status sličan bolovanju. Zapravo je to status koji imaš kada moraš da se brineš o bolesnom članu porodice. Za to vreme se dobija 55 odsto bruto plate”, kaže za Al Jazeeru Marko Popović, reditelj iz Srbije, koji već godinama živi u Slovačkoj.

Sa druge strane, prema pisanju španskih i britanskih medija, roditelji u Španiji, naročito u Madridu, gde je, takođe, obustavljena nastava u školama, koji ne mogu da rade od kuće imaju ozbiljan problem kome da ostave decu dok su na poslu. Mnogi studenti se nude da čuvaju decu, neki volonterski, neki za novac, a, kako se navodi, nisu retki prizori parkova punih dece i baka i deka koji ih čuvaju iako pripadaju najugroženijoj populaciji.

Direktor škole Dragan Janjić za Al Jazeeru kaže da trenutno nastavu pohađa 37 odsto manje dece. Na pitanje da li će dobiti neopravdane izostanke kaže da nema odgovor. Neka deca su stvarno bolesna, a za ostalu pretpostavlja da će ih roditelji voditi lekaru.

A na pitanje šta će biti sa nastavnikom koji je u samoizolaciji, odnosno kako će biti tretirano njegovo odsustvo odgovara da u ovom trenutku ni to ne zna. “Da li će se voditi kao da je na bolovanju, pa dobiti 65 odsto zarade ili će mu biti isplaćena puna plata još ne znamo”. Dodaje i da je nastavnik dobio rešenje od sanitarne inspekcije da bude u samoizolaciji.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) uputila je Vladi Srbije Inicijativu za donošenje odgovarajućeg akta kojim bi na osnovu člana 117 Zakona o radu bila utvrđena naknada zarade u visini 100 odsto zaposlenima koji su obuhvaćeni merama Vlade Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje korona virusa za vreme trajanja karantina, lečenja i dr.

Inicijativa je dostavljena i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu zdravlja, ali za sada nema odgovora.

Obustava nastave na svoju ruku

Međutim, samoizolacija ili karantin su jedno, a izostanak sa posla zbog čuvanja zdravog deteta, jer škola ili vrtić ne rade, potpuno je druga priča i za sada u Srbiji nema naznaka kako bi se to rešilo u slučaju odluke o zatvaranju vaspitno-obrazovnih ustanova, a pogotovo ne u pojedinačnim slučajevima zatvaranja škola, kakvih je već bilo u Srbiji danas.

Tako je direktor Gimnazije u Čačku obustavio nastavu zbog toga što su neki učenici te škole na rođendanskoj proslavi bili u kontaktu sa osobom iz inostranstva kod koje je kasnije otkriven korona virus. Preventivno je nastavu obustavila i Srednja ekonomska škola u tom gradu.

Ako za srednjoškolce i nije problem da ostanu sami kod kuće, pitanje je šta je sa osnovcima. U Beogradu je jutros obustavljena nastava i u OŠ “Mika Petrović Alas”, a roditeljima je, kako je na društvenoj mreži objavila novinarka Insajdera Suzana Trninić, čije dete pohađa tu školu, javljeno da je jedan od zakupaca školskog prostora pozitivan na korona virus.

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da moraju da se poštuju tačno određene procedure u slučaju zatvaranja škola, da odluku o tome ne mogu da donose direktori i najavio sankcije za one direktore koji su to uradili na svoju ruku.

Ipak, strah za zdravlje može biti jači od pretnje sankcijama, pa nije nelogično očekivati da se slične situacije ponove i narednih dana, a onda je pitanje kako će se roditelji mlađe dece organizovati i koliko će poslodavci imati razumevanja za takve situacije.

Strah za zdravlje može biti jači od prijetnje sankcijama

I oni koji su do sada mogli da računaju na pomoć baka i deka sada će verovatno dva puta razmisliti pre nego što se odluče da najugroženiju populaciju izlože riziku. Primera radi, u Norveškoj, koja je takođe zatvorila škole, “baka servis” se ne preporučuje, ali su vlasti saopštile da će roditeljima na društveno odgovornim funkcijama biti dostupna nega male dece.

Zakon o radu ne prepoznaje korona virus

Stručnjak za radno pravo i profesor Pravnog fakulteta “Union” u Beogradu dr Mario Reljanović kaže da Zakon o radu ne prepoznaje tu situaciju i ne predviđa ništa tome slično.

“Zaposleni roditelji mogu da traže od poslodavca plaćeno ili neplaćeno odsustvo. Za ovu situaciju uglavnom nije predviđeno plaćeno odsustvo, pretpostavljam da mogu da traže neplaćeno. Primeri drugih zemalja koje su to uradile pokazuju da tu ima prostora da se donese neka vrsta preporuke poslodavcima, odnosno podzakonski akt, koji bi na drugi način to regulisao”, objašnjava Reljanović.

“Teoretski, poslodavac može radnike da pošalje na kolektivni godišnji odmor i da oni te dane iskoriste u ovom periodu. Tako bi ostvarili punu zaradu za taj period odsustva. Još bolje bi bilo da država refundira deo zarade za to vreme dok su zaposleni na plaćenom odsustvu”, dodaje Reljanović.

Kako to rade u Sloveniji

Slovenija je donela odluku da od 16. marta zatvori škole i vrtiće, a zaposleni roditelji koji zbog toga budu morali da ostanu kod kuće, radi čuvanja dece, dobijaće polovinu plate, po već postojećim propisima.

Ipak, u nekim situacijama škola će morati da obezbedi čuvanje dece. “To se odnosi na decu iz porodica gde oba roditelja rade specifične poslove. Na primer, ako su zdravstveni radnici, vatrogasci, policajci…”, kaže za Al Jazeeru Goran Popović, direktor OŠ “Livada” u Ljubljani.

“Zatvaranje škola ne znači prekid nastave. Nastavnicima je rečeno da učenike drže u kondiciji, da ostanu u kontaktu sa decom. Slaće im materijale, oni će vraćati odgovore. Učiteljice će morati da pišu izveštaje koliko su vremena potrošili u tom radu”, objašnjava Popović.

Inače, vlada u odlasku predložila je izmene zakona koje bi trebalo da budu usvojene u parlamentu po hitnoj proceduri. One predviđaju da zdrav radnik kome poslodavac zbog poslovnih razloga (na primer, onemogućenog poslovanja usled epidemije) odredi tzv. čekanje kod kuće (dakle, ne radi, ali mora da se vrati na posao ako ga pozove) u tom periodu prima 80 odsto svoje zarade tokom poslednja tri meseca (od toga 60 odsto plaća poslodavac, 40 odsto država). Istu platu primao bi i zdrav radnik koji je u karantinu sa potvrdom ministra zdravlja, a ne može da radi od kuće, s tim što bi ceo iznos u tom slučaju plaćala država.

Već postojeći propisi predviđaju i da radnici koji u dogovoru s poslodavcem preventivno ostanu da rade od kuće, kao i oni koji su u karantinu, a rade od kuće, dobijaju punu platu. 

Ako država i donese preporuke koje bi omogućile odsustvo jednog od roditelja sa posla radi čuvanja malog deteta, pitanje je kako će reagovati poslodavac kome je neki radnik neophodan za proizvodnju i da li će tražiti od svog zaposlenog da radi, a da drugi supružnik čuva dete. Reljanović veruje da će odluka o tome ko će ostati sa detetom biti prepuštena roditeljima.

“Ono što i sada zakon kaže, kad je u pitanju roditeljstvo, odnosno odsustvo radi nege deteta jeste da roditelji sporazumno odlučuju ko će koristiti to pravo”, objašnjava.

A do donošenja neke konkretne opšte mere roditelji male dece čije su škole ili vrtići zatvoreni moraće da se snalaze ili dogovaraju sa svojim poslodavcima. Opcija otvaranja bolovanja nije previše verovatna jer je pitanje koliko bi lekara pristalo da dâ doznake za čuvanje zdravog deteta.

Reljanović kaže da bi izostanak sa posla u takvoj situaciji radi čuvanja deteta mogao da se tretira i kao neopravdani, što onda može da bude razlog i za neku disciplinsku meru, ali napominje da mu se čini malo verovatnim da bi poslodavci u ovakvoj situaciji mogli da posegnu za takvim merama.

U Uniji poslodavaca Srbije kažu da još ne znaju kako će se ponašati u takvim situacijama i da očekuju od Vlade Srbije da donese neke odluke u vezi sa tim pitanjem.

“Nije svaka firma u istoj situaciji, počev od preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, pa do velikih kompanija. Teško je sada proceniti kako bi takva situacija mogla da utiče na svaku firmu”, kaže za Al Jazeeru Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca.

“Ako radnici ne rade, privatna firma ne može da ostvari zaradu i onda je pitanje ima li odakle da isplati zaradu, makar i deo. Možda neke firme imaju određene rezerve, ali mnoge i nemaju. A ako bi došlo do scenarija kao u Italiji, samo bi samoposluge i apoteke mogle da ostvare punu zaradu”, objašnjava Atanacković.

Neizvesno je da li će i kada biti doneta odluka o zatvaranju škola i vrtića. Kako je saopšteno, o tome će odlučiti stručnjaci u zavisnosti od procene epidemiološke situacije. Međutim, mnogo je izvesnije da će posledice eventualne takve odluke biti mnogo manje ako Vlada pravovremeno pripremi mere koje bi pratile tu odluku, a koje bi i zaposlenima i poslodavcima omogućile da se lakše organizuju i prilagode novonastaloj situaciji.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Broj obolelih u Srbiji od korona virusa porastao je na 31. Najviše zaraženih je u Beogradu, dok se na Kliničkim centrima u Novom Sadu i Nišu liječi osam osoba. Oboljeli sa blagim simptomima šalju se u kućnu izolaciju. Kako bi usporili širenje virusa, Vlada je donijela odluku da se svi sportski događaji održavaju bez publike. Nastava […]

Published On 13 Mar 2020

U Sloveniji je večeras potvrđeno 14 novih slučajeva korona virusa, čime je broj zaraženih porastao na 96. U toj zemlji je  proglašena epidemija. Upravljanje krizom preuzima civilna zaštita, zatvaraju se sve obrazovne institucije, zdravstveni sistem se prilagođava kako bi se izbjegao talijanski scenarij. Dodatan problem su i kilometarske gužve kamiona na slovensko-hrvatskoj granici. Ukupna situacija […]

Published On 12 Mar 2020
Više iz rubrike TEME
POPULARNO