Korona je Milanu promijenila identitet

“Milano, blizu Evrope. Milano koji se smeje i zabavlja, ponekada i plače. Milano sa svojim bankama i  teatrima. Milano, grad misterije, na zemlji i mesecu. Milano, grad koji se ne zaustavlja”, stihovi su pesme o ovoj italijanskoj prestonici mode, dizajna i umetnosti, napisani davne 1979. godine, a kada je poznati pevač i kantautor Lucio Dalla, ukazao na prednosti, kao i poneku manu grada koji je oduvek važio za simbol uspeha, moći, bogatstva, ali i veselog i komfornog života njegovih građana. Iako autor ove pesme, nije živeo u glavnom gradu severne Italije, oduvek je bio fasciniran istim, te mu i posvetio po koji stih, a za isti oduvek govorio da je to jedan od onih gradova koji diše punim plućima, u svakom smislu.

Pre četiri decenije, naravno niko nije ni mogao da pretpostavi scenario, u kojem bi upravo Milano, mogao da postane drugačiji grad, od onakvog za kakvim je oduvek važio, pun života i ljudi. Još manje je bilo ko mogao da zamisli, da bi ova metropola mogla da bude prvi grad u Evropi, a u kojem je život bukvalno stao, i to sve zbog virusa poznatijeg kao korona virus (Coronavid-19), a koji poslednjih meseci hara našom planetom.

Iako je Italija bila među prvim evropskim zemljama, koja je uvela sve moguće zabrane i restrikcije prema Kini, zemlji odakle je virus i potekao, korona virus je ipak poslednjih dana februara stigao u Evropu. A kao svoju prvu destinaciju, krajem februara, izabrao upravo Italiju. Jedanaest opština i gradova na severu Italije, a gde je zabeleženo i najviše zaraženih ljudi, stavljeno je u karantin, a grad Milano pod specijalnim nadzorom.

Restrikcije zbog moguće pandemije

Od tada, u celoj regiji Lombardija, čiji je Milano glavni grad, zatvorene su sve škole, muzeji, pozorišta, bioskopi, zabranjena su javna okupljanja i posete stadionima, a svi veći događaji, poput sajmova ili recimo milanske nedelje dizajna, koja okuplja više od pola miliona turista iz celog sveta, otkazani su i pomereni za neka bolja vremena.

Uvođenjem ovakvih mera, Milano postaje metropola u kojem je život stao. Njegove ulice su se ispraznile, njegove metro stanice su ostale bez užurbanih ljudi, a milanska movida ostala je nekako samo u sećanju ili kao neispunjena želja onih turista koji su se ovde zatekli, baš u vreme korona virusa.

Strah, neverica i histerija u veoma kratkom roku, zamenili su sve ono čime je Milano oduvek mogao da se pohvali. Kreativnost, inspiracija, sloboda, težnja za lepim, odjednom su pokleknuli pred nečim, što smo do sada viđali samo u naučno fantastičnim filmovima, virusom koji kako se čini, kosi sve pred sobom.

Zbunjeni građani, uplašeni i hrabri turisti

Katedrala Duomo je druga najveća katedrala u Evropi, a istu poseti svakodnevno na više desetine hiljada turista. Međutim, od kada je opaki virus  ušao u grad, ona je zatvorena, a redovi i gužve za ulazak u istu više ne postoje. A na glavnom trgu, ostali su samo na stotine golubova, te po koji prolaznik, zatečni ili hrabri turista, a koji i u ovakvim prilikama, ali sa maskom  na licu, pokušava da napravi dobar selfie.

Adela i njena ćerka Flavia, poreklom iz Perua, ali građanke Milana, kažu da im je danas prvi dan, posle pet dana izolacije u kući, da su izašle da malo prošetaju. Petak je obično dan pred vikend, kada je koncentracija ljudi veća na ulicama, trgovima, šetalištima.

“Strašno se plašimo šta bi moglo da se dogodi, u slučaju da se ovaj virus proširi”, kaže Adela, na ne baš dobrom italijanskom jeziku, a još manje razumljivom, dok govori kroz masku, koju kako objašnjava ne skida, od kada je proglašeno vanredno stanje. Dodaje još, da je obavila kupovinu namirnica za narednih mesec ili dva.

Nedaleko od njih, prolazi grupa turista iz Azije, njih dvadesetak, svi sa maskama i rukavicama. Na moje približavanje njima sa fotoaparatom u ruci, i pitanjem o tome šta misle o korona virusu, odbijaju bilo kakvu komunikaciju, te ljutito me teraju od sebe. Kao da su nešto krivi, pomislih.

Odlaze u pravcu zgrade muzeja Duomo, koji se nalazi preko puta katedrale. Slikaju muzej spolja, jer je isti zatvoren. A tu odmah pored, nalazi se i Muzej 20. veka, takođe bez ijednog posetioca, a na čijim ulaznim vratima je zalepljeno dvojezično obaveštenje (italijanski i engleski jezik), da isti ostaje zatvoren do 2. marta, ali i sa naznakom da ovaj datum nije konačan.

Od praznih butika do restorana i hotela bez gostiju

Nedaleko od Duoma, počinje poznata šoping zona “Via Torina”, ulica u kojoj su koncentrisane sve radnje globalnih modnih brendova, poput Zare, Manga, Benettona, Tezenisa i mnogih drugih robnih marki, a čiji su izlozi ovih dana, u vreme korone, ostali netaknuti, tj. bez kupaca i uobičajene gužve.

U jednoj od radnji milanskog make-up brenda “Kiko”, nema nikog osim dve mlade prodavačice. Alessandra kaže da je prodaja pala za više od 80 odsto. Takođe naglašava, da preventivne mere u njihovom slučaju, podrazumevaju nemogućnost potencijalnim kupcima da isprobaju proizvode, tj. dodiruju izložene testere, tako da isti vrlo brzo odustanu od kupovine.

Ista je ili slična situacija i u drugim buticima, te radnjama. Nema gužve, nema ljudi, nema kupaca. Via Torino je takođe i ulica puna kafića i restorana. Vreme je ručka, koji u Italiji traje od 13h do 15h i kada su svi restorani puni.

Vlasnica restorana “Principe”, kaže da se ne plaši korona virusa, ali se boji kako će sledećeg meseca da isplati svoje radnike. Upozorava me i da ne dodirujem rukama šank, jer to je zabranjeno ovih dana. A kako u restoranu nema nijednog gosta, njena tri konobara sede za jednim od stolova, a svaki od njih ima rukavice na rukama, jer to je takođe preventivna mera, a koju moraju da poštuju ugostiteljski radnici. Blizu ovog restorana, nalazi se i poznati hostel “Ostello Bello”, koji je tokom cele godine pun, a koji je ove nedelje ipak ostao prazan.

A kada je reč o turizmu, naš mladi preduzetnik koji se bavi iznajmljivanjem stanova turistima, Filip Mijailović, poreklom iz Novog Pazara, a sa kojim sam imala priliku da razgovaram, kaže da je upravo turistički sektor najviše pogođen korona virusom.

“Top turistička sezona u Milanu traje od februara do jula meseca, a mi već sada imamo pad poseta turista preko 90 odsto”, objašnjava Filip i dodaje, da ako država ne bude intervenisala što pre, biće primorani na otpuštanje radnika i smanjenja broja smeštajnih jedinica.

Razumno ponašanje, ali i otpor

Šetajući dalje gradom, prolazim pored operske kuće “Scala”, koja je takođe otkazala sve predstave, krećući se u pravcu jedne od najpoznatijih zona za okupljanje, takozvana “Brera”, zapravo gradsko jezgro kafića, barova i restorana smeštenih u uskim kaldrmisanim ulicama. Veoma mali broj ljudi usput slobodno šeta, poneka grupa turista se sretne, uglavnom sa maskama na licu, dok vlasnici, te konobari lokala, stoje ispred istih, nadajući se da će tako privući po kojeg gosta. Bliži se vreme aperitiva, koje počinje od 18 časova, tj. vreme poznatije kao “happy hour”, a kada ovaj deo grada vrvi od ljudi. Ovog petka, međutim, ljudi na Breri nema.

Iako je većina ugostitelja neraspoložena i sa velikom dozom prisutnog pesimizma, konobarica restorana “New Art”, kaže da se iskreno nada da će od sledeće nedelje stvari da se vrati u normalu, te da je ovaj virus nije uplašio i da se ponaša sasvim normalno. Međutim, ona naglašava da je najviše ipak plaši, šta bi moglo da se dogodi sa njenim poslom, u slučaju da se ovakva situacija produži.

Sličnog je mišljenja i novinarka i voditeljka na gradskom radiju “Radio Popolare”, Sanja Lučić, poreklom iz Beograda, a koja već više od 20 godina živi u Milanu, i koja kaže da ovih dana živi i ponaša se kao i do sada.

“Idem u kancelariju i na radio. Vozim se prevozom, šetam ulicom, pijem kafu u kafiću. Perem ruke kao što sam ih uvek i prala, imam gel za dezinfekciju ruku, kao što sam ga uvek i imala u torbi. Ne nosim maske, niti rukavice. Novinar sam i informišem se o svemu što se dešava iz više izvora. Međutim, moguće je da, s obzirom na to da sam prošla embargo devedesetih, a to znači nemaština i nestašica, bombardovanje, čekanje u redovima za osnovne namirnice, jednostavno drugačije reagujem na ovakve, za Italijane, potpuno nove situacije”, odgovara Sanja, u telefonskom razgovoru, na moje pitanje kako provodi vreme ovih dana i kako doživljava celu ovu situaciju. Dodaje, da to ne znači da ne uzima za ozbiljno sve ovo što se dešava, ali da se trudi da reaguje, koliko god je moguće normalno u datim okolnostima.

Odgovornost, ali i nada ka normalizovanju situacije

S druge strane, slučajni prolaznik, Makedonac Kosta Zelenkov, koji se zatekao na Breri, kaže da je situacija ozbiljna i da se grad mnogo promenio. Kosta je takođe i veliki fan fudbalskog kluba Juventus, a baš ovih dana je trebalo da se igra derbi u Torinu. Njegov prijatelj je tim povodom došao iz Skoplja. Na žalost, utakmica je otkazana.

“Došlo mi je da plačem od muke, a takođe i mom prijatelju. Ali na kraju smo shvatili da je u ovom trenutku, možda tako i bolje”, kaže Kosta, dodajući da iako se trudi da živi normalno, ipak je činjenica da se trudi da se ne kreće puno po gradu, te druži sa ljudima.

U svakom slučaju, Milano je neprepoznatljiv grad, a situacija u kojoj se zatekao je nadrealna, te većina ljudi zbunjena i uplašena. Naravno, postoji uvek i dobar deo opozicije i onih koji misle da je stvar preterana. A gradske vlasti, u nadi da se život vrati u normalno stanje što pre, lansirale su kampanju #milanononsiferma (Milano se ne zaustavlja).

Ova kampanja je takođe  podsticaj i poziv svim javnim i privatnim ustanovama, firmama i drugim organizacijama, da razmišljaju o tome, kako i na koji način bi život mogao da se odvija, pa čak i u uslovima potpune izolacije grada.

S druge strane, vlasti na regionalnom nivou, zbog sve većeg broja zaraženih, traže produžetak vanrednog stanja još nedelju dana. Tako da, Milano grad koji ne staje, grad koji diše punim plućima i onaj koji fascinira, ipak u ovo vreme korona virusa, a iako se neki neće složiti, je odgovorno i ozbiljno usporio.

Izvor: Al Jazeera