Sjeća li se iko ruskih špijuna u Srbiji i reakcije vlasti?

Sećate li se ruskih špijuna u Srbiji i reakcije vlasti?

To je bilo ono kada se državno rukovodstvo Srbije gotovo izvinjavalo Moskvi što je objavljen snimak ruskog špijuna kako nekom srpskom državljaninu predaje kesu, navodno sa parama. Snimak je objavljen na internetu, kako se navodilo, posle nekoliko neuspelih pokušaja.

Zapravo, niko iz državnog sistema nije učestvovao u razotkrivanju špijunaže Rusa u Srbiji. Tek nakon objavljivanja snimaka oglasilo se državno rukovodstvo koje je poručilo da će sve ispitati uz nadu da to neće pokvariti odnose Beograda i Moskve.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u vezi sa aferom imao je samo jedno pitanje: “Pitam ruske prijatelje – zašto?”

“Siguran sam da predsednik Vladimir Putin nije bio obavešten o ovom delovanju i da Srbija ima prijateljske odnose sa Ruskom Federacijom. Srbija ne zaboravlja šta je Putin učinio za Srbiju u međunarodnim organizacijama ni podršku u opremanju vojske”, rekao je Vučić i praktično zatvorio to pitanje jer nakon toga se ništa više o tome nije čulo u Srbiji.

Kako to ide u EU?

U Bugarskoj, članici EU, to ipak ide malo drugačije. Špijune ne otkrivaju novinari istraživači, niti bilo čija strana obaveštajna služba već oni koji su valjda i zaduženi za to.

Najpre je tužilaštvo dobilo dva pisma. U njima je objašnjeno ko i kako se bavi špijunažom. Alarmirano je Ministarstvo spoljnih poslova i epilog je da su dvojica službenika ambasade Rusije u Sofiji proglašeni personama non grata. Napustili su Bugarsku u roku od dva dana. Kako su otkriveni verovatno je da će budućnost provesti za nekim administrativnim stolom u Moskvi.

Naravno i u Bugarskoj koja je bila miljenica Sovjetskog saveza, sve nije proteklo bez gotovo izvinjenja za sve. Političari i vlasti i opozicije nadaju se da bugarska špijunska afera neće pokvariti odnose Bugarske i Rusije.

Ali za razliku od Srbije vrlo su glasni i oni koji u svemu vide pokušaj Rusije da zadrži uticaj na Bugarsku makar i minimalno u odnosu na ono vreme kada je Sofija o svemu odlučivala tek nakon saglasnosti Moskve.

Nekadašnji ministar inostranih poslova Bugarske Solomon Pasi koji je stavio potpis na pristupnicu Bugarske NATO-u tvrdi jasno: “ambasada Rusije u Sofiji je prepuna ruskih špijuna”. Kaže da ih “ima oko 60, a još tri do četiri puta više ih je van ambasade”.

Kaže za Al Jazeeru da Rusija ima neskrivenu želju da utiče na ceo Balkan i Crnomorski region. Nabraja sve vojne intervencije od Moldavije, preko Gruzije do Krima, a tvrdi i da Rusija ima pretenzije i na deo bugarske teritorije na Crnom moru kod reke Kamcija.

“Osim toga ne treba zaboraviti špijunski centar koji je stvorila Rusija u Nišu, ne možemo zaboraviti i špijunsku aktivnost prema Crnoj Gori, da bi sprečilo njeno stupanja u članstvo u NATO i na kraju krajeva muke koje su bile nekoliko decenija u pregovorima za ime između Skoplja i Atine, koji su bili blokirani od strane Rusije upravo zbog toga da bi se sprečilo članstvo Severne Makedonije u NATO. To je Rusija na Balkanu i sa ovom činjenicom mi moramo živeti”, objašnjava Pasi.

Da bi se EU odbranila od uticaja Rusije potrebno je kako kaže da jasno utvrdi i svoje poteze.

“Nedopustivo je da jedan kancelar Nemačke Gerhard Šreder, kad mu se završi mandat ode i da radi za ‘Gazprom’. To znači da on je bio dobar momak predsednika Putina. To se ne može desiti sa predsednikom komisije EU jer postoji kodeks ponašanja u EK. Tako nešto treba preuzeti copy-paste kod svih članica EU na nacionalnom nivou”, kaže Pasi.

Istraga o trovanju

Pomalo oštriji odnos Bugarske prema Rusiji može se ogledati i u tome što je ta zemlja bila izložena i nasilnijim akcijama od špijunskih. Naime, bugarsko tužilaštvo optužilo je troje Rusa za pokušaj ubistva tri muškarca čije trovanje istražuje Sofija zbog mogućih veza sa napadom nervnim gasom 2018. godine na bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja.

Optuženi su za pokušaj ubistva vlasnika fabrike oružja i trgovca Emiliana Gebreva i još dvojice Bugara u Sofiji između 28. aprila i 4. maja 2015. godine “opijanjem neidentifikovanom organofosfornom supstancom”, navode u tužilaštvu.

Istraga o trovanju je ponovo otvorena 2018. godine, nakon što je Gebrev rekao tužiocima da ima razloga da veruje da je supstanca koja je korišćena na njemu slična “novičoku”, nervnom agensu koji se koristio protiv Skripajla u Engleskoj.

Veze Bugarske i Srbije prema Rusiji koliko god bile jake i zasnovane na tradicionalnim ili istorijskim činjenicama ili jednostavno na verovanjima većine građana u prijateljstvo Rusije morale bi da uvaže i nove činjenice. Ruska špijunska mreža jaka je u zemljama regiona i zasigurno ne igra na kartu Srbije i Bugarske.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Bugarska je tokom sovjetske ere bila najpouzdaniji saveznik službene Moskve u regiji. Nakon pada komunizma, bez obzira na periodične nesuglasice, odnosi dvije zemlje i dalje su dobri, ali bi ih protjerivanje dvojice službenika ambasade Rusije u Sofiji moglo pokvariti. Priču iz Sofije donosi Zoran Kosanović.

U Beogradu je okončana Sjednica Vijeća za nacionalnu sigurnost Srbije, koju je zbog navodne špijunske afere sazvao predsjednik te zemlje Aleksandar Vučić i svakog trenutka se očekuje njegovo obraćanje. Sigurnosno-informativna agencija Srbije jučer je potvrdila da je snimka na kojoj se vidi kako ruski obavještajac Georgij Kleban vrbuje srpske agente autentična. Vlada Srbija ranije je […]

Više iz rubrike TEME
POPULARNO