Digitalni Picasso u virtuelnoj galeriji

Posljednjih dvadesetak godina ustalio se termin digitalna umjetnost, koji nije vezan strogo za vizuelni izraz (EPA)

Iako nije potpuno jasno kako je nastala – naučnici i arheolozi se odavno spore o postanku umetnosti i umetničkih dela, nema sumnje da je pre mnogo milenijuma, kada je prvi čovek shvatio da je život i svet malo više od pukog preživljavanja, odlučio da na zidu pećine naslika ono što mu je bilo u mislima. Po čemu pamtimo prohujale epohe? U pitanju su upravo umetnička dela – Egipat, Grčka, Mesopotamija – umetnička dela, spisi i kultura su ostali do danas, za razliku od vojski, vladara, pa i tadašnjih religija.

Takođe, nema ni sumnje da se ‘moderno doba’ ljudske civilizacije računa od renesansnog pokreta u umetnosti i obrazovanju.

Umetnička dela i umetnici su bili pokretači društvenih revolucija, ali i političkih promena. I u modernim vremenima, umetnička dela su često na meti radikalnih društvenih grupa, političara i desničara.

Od DaVincija do bitova i bajtova

Poslednjih dvadesetak godina ustalio se termin digitalna umetnost, koji nije vezan strogo za vizuelni izraz. Digitalna umetnost i digitalna umetnička dela (Digital Art) je termin koji pokriva različite vrste umetničkih radova i tehnika, a koji nastaju korišćenjem digitalne tehnologije (računara, raznih vrsta sintisajzera, digitalnih foto aparata, itd.).

Popularnost ovog tipa umetnosti raste zajedno sa razvojem i popularnošću tehnologije, a naročito kompjutera i Interneta. U digitalnom slikanju se putem kompjutera i pomoću specijalnih softvera, kao i primenom tradicionalnih slikarskih tehnika, stvaraju radovi koje nekada nije moguće izraditi u ‘pravom’ svetu.

U virtuelnom svetu, baš kao i u pravom slikarskom ateljeu, postoje razne vrste četkica, mešanja boja, podloga, a postoji čak i virtuelno vajarstvo.

Na internet, pa u muzej

Moderna vremena i računarska revolucija su omogućili ‘demokratizaciju’ umetnosti – nikada nije bilo lakše doći do umetničkih dela klasika, kao i moderne umetnosti. Napredak u brzini interneta i multimediji nam je omogućio da uz par klikova uživamo u delima Pikasa, Rembranta, Dalija, Vorhola.

Nedavno je čuveni Pariski muzel Luvr omogućio svim ljubiteljima umetnosti da uz pomoć interneta obiđu neke od njihovih najpoznatijih postavki, kao što je izložba Egipatske umetnosti i dela Mikelanđela.

Podržana je i opcija pregleda od 360 stepeni, te uz odgovarajući hardver možete pogledati Luvr iz svih uglova. I Gugenhajmov muzej u Njujorku takođe nudi nešto slično – onlajn posetioci mogu pogledati dela Mondrijanija i Pabla Pikasa.

Da li smo svi mi umjetnici?

Tehnologija nam omogućava ne samo da umetnost pratimo, već da i sami budemo umetnici. Na računaru, tabletu pa čak i smartfonima postoji veliki broj aplikacija za crtanje, slikanje i obradu slika. Mnoge od njih su i potpuno besplatne. Da biti umetnik ne košta gotovo ništa, potvrđuje i velika popularnost takozvane Bitmap Art i Pixel Art umetnosti. U pitanju su digitalne slike koje podsećaju na stare video igre, a dela nastaju u veoma prostim, često i prevaziđenim kompjuterskim programima, kao što je MS Paint (koji postoji na svakom računaru). Pixel Art je naročito popularan u SAD, Japanu i Južnoj Koreji.

Internet je takođe tu i da poveže umetnike sa kupcima i ljubiteljima raznih umetničkih formi. Tako postoje i onlajn akcijski sajtovi (često delovi poznatih aukcijskih kuća) koji putem interneta vrše prodaju dela čuvenih umetnika – često i za milionske sume. Tu su i mnoge onlajn zajednice, svojevrsne društvene mreže namenjene umetnicima.

Za fotografe su tu 500px i Flickr, na kojima je moguće prezentovati sve vrste fotografija, razmenjivati mišljenja i iskustva o raznoj fotografskoj opremi, pa čak i prodavati slike. Za već pomenute ljubitelje digitalne umetnosti, nezaobilazno mesto je Deviant Art. Ova lokacija ima već kultni status u umetničkim krugovima, a mnogi poznati savremeni umetnici, dizajneri i fotografi su prve radove objavili upravo ovde.

Takođe, treba pomenuti i Reddit, koji između nebrojeno drugih tema, ima i izuzetno aktivnu zajednicu umetnika kao i kritičara umetnosti.

Umjetnik u virtualnom svijetu

Da li digitalni svet ‘umanjuje’ vrednost umetničkog platna?

Akademska slikarka i koordinator ‘Likovne radionice’ Vesna Marinković Stanković kaže da “nam je Internet omogućio da umetnička dela iz celog sveta pogledamo uz par klikova. To je sjajno – pruža nam ogromne mogućnosti da u svakom momentu možemo da pratimo i vidimo sve.”

“Po meni, digitalna umetnost je dosta napredovala, ali nikada neće moći da zameni klasično slikarstvo, niti da mu parira. To su dve različite grane koje mogu da se dopunjuju. Računari su bukvalno naš prozor u svet, pa samim tim u velikoj meri mogu i da pomognu u kreiranju samih zamisli i umetničkih dela”, navodi Vesna Marinković Stanković.

Slikarka i književnica Slađana Nedeljković kaže da uz pomoć tehnologije nastaju i dela koja ne bi nastala na drugačiji način.

“Setila sam se jednog zanimljivog iskustva. Naime, radi se o tome kako je računar i internet „pomogao“ da se jedno delo stvori, iako se sa naručiocem nikad uživo nisam susrela. Mnogo je lakše uočiti crte lica, oblik pa i karakrer čoveka, ako je osoba pred vama. U ovom slučaju sve se odvijalo putem Interneta, mailova, fotografija, i na kraju dostave. To nije jednostavan proces- kada sam nakon završenog portreta poslala dve fotografije (birajući ton koji je najpribližniji originalnom radu) došlo je do nejasnoće s druge strane – da li su to dve fotografije. Tako da je moje iskustvo da računari pomažu umetnicima onoliko koliko oni imaju znanja i volje da se ‘nose’ s novim tehnologijama.’

Dublji proces

“Klasično slikarstvo jednostavno ima taj proces i’ potpis’ samog stvaraoca kao nešto što je dublje i traži veliku posvećenost. To ne znači da posvećenosti nema kod digitalne umetnosti, naprotiv. Digitalna umetnost je jednostavno „brža“ u smislu da prati vreme u kome živimo, ali svakako će svako od nas odabrati po sopstvenom senzibilitetu ono što ga privlači, pa se lako može desiti i ovakva suprotnost  – da se u istoj galeriji nađu na zidu i klasično delo i neki savremeni digitalni print”, dodaje Slađana Nedeljković.

Da li bi danas, par hiljada godina kasnije, onaj prvi umetnik iz pećine razumeo umetničke instalacije, savremene izložbe, digitalne reprodukcije? Da li bi Pikaso umeo da ‘lajkuje’ neku svoju grafiku? Da li bi Mikelanđelo shvatio zašto su njegovi radovi na bilbordima i majicama? A da li je, ipak, bitna samo ideja umetnika, kao i to da se ona prenese drugima. A da li se ona prenosi ugljem na zidu, četkicom na platnu ili downloadom na iPhoneu – u suštini, nije ni bitno.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Online kupovina ima sve više korisnika. Da stvar postane malo uzbudljivija, potrudili su se Koreanci. Lanac supermarketa u svoju virtuelnu trgovinu uveo je novu tehnologiju kako bi kupcima ponudio realno iskustvo kupovine. Od inovacije, koja nije oduševila baš sve, očekuju veći profit.

Published On 07 May 2012

Kako postati vidljiv, doći do prilike da izložite svoj rad i povećate šansu da se vaša djela nađu na tržištu umjetnina – samo su neka su od pitanja koja muče veliki broj mladih umetnika u regiji. Pritom, njihov položaj dodatno otežava i činjenica da su ulaganja u kulturu u regiji više nego mala. Iz Beograda […]

Published On 16 Mar 2019
Više iz rubrike TEME
POPULARNO