Piju vodu s arsenom, a strahuju od korona virusa

“Dobar dan. Ima li ovde straha od korona virusa?”

Tajac u punoj čekaonici Doma zdravlja u Temerinu potrajao je samo nekoliko sekundi. Onda su usledili pomalo zbunjeni osmesi.

“Nema, ja samo kašljem”, prva je progovorila jedna baka.

“Mi smo ovde svi zdravi”, nadovezala se ironično gospođa pored nje, koja bi mogla da joj bude školska drugarica.

Ostali nisu bili raspoloženi za razgovor na tu temu. Možda i zato što je slično pitanje postavljeno na početku, ovo malo mesto pored Novog Sada vratilo se u fokus nacionalnih medija u Srbiji. Tačnije, reakcija jedne njihove sugrađanke na takvo pitanje.

“Došle su nekoliko baba, ne jedna, više. I pitale radnice da li one plaše, pošto rade u radnju, čuli su da Kinezi ima virusa. Ako mene pitaš, ja ne bi imala neki nervoza. Naravno da se ljutim, kad me ti pita dal sam ja bolesna. Ali kad dira moje radnike, ja se nerviram. Ja sam čula da u Bloku 70 (deo Novog Beograda sa dosta kineskih radnji) radnike plašili i neki nisu hteli dođu na posao. I onda sam stavila tu objavu na Fejzbuk, da objasnim”, objašnjava nešto kasnije Nena Džou, vlasnica Azijske robne kuće u Temerinu, čija je objava za kratko vreme postala hit na društvenim mrežama.

“Ovde u Temerinu je veća verovatnoća da ćemo izumreti zbog zdravstveno neispravne vode, nego zbog korona virusa”, nervira se Robert Karan, odbornik Grupe građana “Zajedno za naš Temerin” u lokalnoj skupštini, koji kao razloge za strah navodi potenciranje te teme u medijima, ali i nepoverenje u državne institucije, odnosno u ono što saopštavaju. “I sad ispada da je veći strah od korona virusa, koji nije ni detektovan u Srbiji, nego od toga šta nam deca piju svaki dan.”

A piju vodu koja je i fizički i hemijski i mikrobiološki neispravna, kako je to u izveštaju za 2018. utvrdio i Institut za javno zdravlje Republike Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Neispravna voda nije zabranjena

“Pokrajinska sanitarna inspekcija je 2003. godine zabranila da se voda iz temerinskog  vodovoda  koristi za piće i  pripremu hrane. U izveštajima Instituta za javno zdravlje Vojvodine videćete da voda u Temerinu ima povećane  koncentracije nitrita, amonijaka, arsena. Temerin ne prečišćava vodu, nego je crpi sa vodozahvata, hloriše i pušta u mrežu”, objašnjava dr Tanja Radovanović, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja u Temerinu i predsednica Opštinskog odbora opozicione Demokratske stranke.

Reklama iz samoodbrane

“Sta zelimo da kazemo? ovako, nemamo VIRUS!!!! i nisu svi Kinezi ima virus!!! jer virus krenuo u januar 2020, a mi nismo bili u Kini od prosle godine. znaci… Azijska Robna Kuca je zdravo konacno, molim te, budi pametan covek, nemoj samo slusas grupoati vesti, hvala svima!!”

Objava na Fejzbuk profilu Azijske robne kuće u Temerinu, koja je krajem januara nastala u “samoodbrani” od predrasuda i loših viceva, postala je hit na društvenim mrežama, ali i svojevrsna marketinška bomba. Za Azijsku robnu kuću u Temerinu sada zna više od pola miliona ljudi iz čitavog regiona, što je bar dvadesetak puta više od broja stanovnika u Temerinu.

Za nekog ko je pre samo dve godine pokrenuo biznis u Temerinu takva prepoznatljivost je priličan uspeh.

Nena Džou kaže da su posle objave počeli da dolaze ljudi i iz drugih gradova. Neki uđu samo da pitaju da li ima virusa, neki da se slikaju, a neki uđu i kupe nešto. Bez obzira na to što je u brojnim komentarima na Fejzbuku bilo i neumesnih i nepristojnih, ne ljuti se. Važno joj je, kaže, da ljudi shvate onaj ozbiljni deo priče. A posle može i zezanje. One “baš glupe” briše.

“Većina ljudi su dobro, manji broj stvarno blesavo. A u Temerin su ljudi mirni. Ljubazni. Ima i Mađara i Srba. Nisam videla ništa loše”, kaže ova devojka, koja u Srbiji živi duže od 15 godina.

Karan podseća da je tom odlukom inspekcije naloženo da se građanima obezbede cisterne sa pijaćom vodom, dok se problem trajno ne reši. Međutim, cisterne su, kaže, dovožene samo prve dve godine, a nakon toga taj oblik vodosnabdevanja je ukinut i nijedna vlast u poslednjih 15 godina nije ih vratila.

“Mi smo kao odbornička grupa ‘Zajedno za naš Temerin’ 34 puta podnosili zahtev da se temerinska voda proglasi tehničkom, jer je zdravstveno neispravna i da se zabrani za piće, kuvanje i kupanje. Tu inicijativu je za četiri godine 34 puta ignorisala vlast koju čine Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Savez vojvođanskih Mađara”, kaže Karan. “A sad pred izbore, raspisali su tender za izradu studije o proceni stanja vodovodne i kanalizacione mreže i to če koštati četiri miliona dinara (približno 34.000 evra). Time će onda da mašu i pokazuju kako su otvorili jedan problem.”

Za arsen, koji mnogi meštani Temerina svakodnevno unose u organizam dok piju vodu iz česme, kažu da je u srednjem veku bio jedan od najčešće korišćenih otrova. Danas ga svrstavaju u štetne materije za koje  stručnjaci upozoravaju da su opasne za osetljive kategorije (trudnice, deca, stari, hronični bolesnici), ali i da mogu biti uzrok nastanka nekih vrsta malignih tumora kože, pluća i bubrega. Za nitrite navode veće količine u vodu mogu doprineti pojavi raka organa za varenje.

Da upozorenja stručnjaka nisu bez osnova, uočio je pre nekoliko godina i Vojvođanski istraživačko-analitički centar, koji je u Strateškom planu Doma zdravlja u Temerinu za 2014-2019. godinu, pronašao podatak da je kolorektalni karcinom (organi za varenje) u stalnom porastu i sve češće se javlja u mlađoj populaciji. “Na našem području on predstavlja drugi uzrok smrtnosti od malignih bolesti kod oba pola”, navedeno je u ovom dokumentu.

Građani znaju kakva je voda

Pa, ipak lokalna vlast čak nije dala ni preporuku meštanima da ne koriste vodu. Zamenik predsednika opštine Temerin Nikola Ember za Al Jazeeru kaže da je korišćenje vode iz temerinskog vodovoda za piće ili pripremu hrane “stvar odluke svakog pojedinca, svake porodice”, te da ne postoji preporuka lokalnih vlasti ni da se koristi, ni da se ne koristi.

Ipak, priznaje da, prema poslednjim informacijama koje ima, voda u Temerinu nije za piće i pripremu hrane.

Zar ne bi onda trebalo da se građanima obezbede cisterne sa pijaćom vodom, da se voda iz vodovoda označi kao tehnička, pitamo?

“Ja zaista ne bih mogao da dajem komentar u tom smislu, jer smatram sebe nekompetentnim. Bilo kakva ocena u tom pogledu bi bila sa moje strane krajnje paušalna”, kaže Ember i upućuje na lokalno javno komunalno preduzeće. Na primedbu da bi kao predstavnik lokalne vlasti mogao da zatraži od nadležnih organa da daju procenu ispravnosti vode, na osnovu koje bi onda mogli da daju makar preporuku svojim građanima, Ember odgovara da to “saznanje građani imaju već duže vreme”.

“Bilo kakva preporuka ili saopštenje koje bi došlo od izvršne vlasti u Temerinu ne bi bilo nikakva novina. Rezultati analize vode su javni i građani su vrlo dobro upoznati sa njima”, zaključuje.

Neki zbog toga i piju samo flaširanu vodu, ali dosta njih koristi vodu sa česme. Potvrđuje to i nekoliko žena koje stoje ispred doma zdravlja sa cigaretom u ruci.

“Pijem iz česme, navikla sam. Čula sam da ima arsena, ali meni ne smeta”, kaže jedna od njih. Njene poznanice potvrdno klimaju glavom. A ne boje se, kažu uz osmeh, ni korona virusa.

‘Srpska posla’

Nema straha od virusa ni kod kupaca u Azijskoj robnoj kući. Dok razgovaramo sa Nenom Džou, svako malo poneko uđe u radnju. Pitanje sa početka priče niko ne postavlja. Ona je, ipak, zabrinuta, da bi, ako se nastavi sa širenjem panike u medijima i na internetu, Kinezi u Srbiji mogli da imaju problema. Zato na Fejzbuku objavljuje i informacije o korona virusu i dešavanjima u Kini.

Šta još muči Temerince?

Nenu Džou, osim dezinformacija o koronavirusu, brine i kanalizacija. Kaže da u Temerinu ima problem: dva puta je imala poplavu u magacinu (izlila se voda) i morala je da baci svu robu. Više ne drži stvari u toj prostoriji, kaže.  

“Nedostatak kanalizacije je drugi gorući problem za građane Temerina”, kaže Tanja Radovanović, predsednica Opštinskog odbora Demokratske stranke. “Na kanalizacionu mrežu je priključen jako mali broj domaćinstava, ni deset odsto, uglavnom centar naselja i objekti javnih ustanova.”

Robert Karan, odbornik u Skupštini opštine Temerin, kao dodatni problem navodi i to što kanalizacioni privremeni prečistač nije u funkciji. “Nema dovoljno kapaciteta, pa pumpe stalno pregorevaju i onda se fekalne vode izlivaju u kanal koji vodi u Park prirode Jegrička.”

Naveli su sagovornici Al Jazeere čitav niz problema koji muče njih i njihove sugrađane, od neprijatnih mirisa sa obližnje farme svinja preko loše održavanih puteva do odlaska mladih i nedostaka ozbiljnih investicija. I posle takvog nabrajanja nije baš najjasnije kako se iko setio da brine o, u Srbiji nepostojećem, koronavirusu.

Da njen strah nije sasvim bez osnova potvrđuje i Snežana iz Srbobrana, koja je u radnju ušla sa ćerkom tinejdžerkom. Kaže da su joj pre nekoliko dana, u piceriju gde radi, ušla dvojica Kineza i pitali je da li je dozvoljen ulaz Kinezima. A čim su ih videli, dvojica gostiju pitala su ih gde su im maske.

“Mislim da je sve to previše naduvano. Ja se ne plašim. A ko se plaši neka stavi masku ili neka ne ulazi. Ne vidim u čemu je problem”, dodaje.

Dve studentkinje ulaze u radnju i pozdravljaju se sa Nenom kao s najboljom drugaricom. Hvale njeno poznavanje srpskog jezika iako se ona sama žali da se muči sa padežima. Jedna od njih, Marijana Savić, studentkinja medicine u Novom Sadu, razmenjuje s Nenom najnovije informacije o korona virusu.

“Mi znamo više o tome, zato više brinemo. I molimo da ne dođe u Srbija. Meni je porodica u Kina. Kupila sam avionske karte da idem za Nova godina, pa odustala. Zato ne volim kad ljudi zezaju o tome”, kaže Nena Džou.

“Ma pusti ih, Neno, znaš kako se kod nas kaže: ‘srpska posla'”, teši je Marijanina drugarica, Ljiljana Vojvodić, buduća socijalna radnica.

Njih dve očigledno nemaju predrasuda. I one i Nena Džou žele da veruju da su suprotni primeri samo izuzeci.

Izvor: Al Jazeera