Vlast u Srbiji ignoriše klimatske promjene

Pojedini stručnjaci u Srbiji pozdravljaju inicijativu više od 500 naučnika u Hrvatskoj da se u toj zemlji hitno proglasi klimatsko vanredno stanje, kao i da se u procese usvajanja politika vezanih za klimatsku krizu uključe naučnici koji objavljuju istraživanja o klimatskim promenama, ali za sada se još nisu organizovali kako bi pokrenuli neku sličnu inicijativu u svojoj zemlji. Možda i zato što pretpostavljaju da bi odgovor nadležnih državnih organa bio sličan kao kod suseda – ćutanje. Dosadašnja iskustva ne daju im puno razloga za optimizam.

Srbija je potpisnica Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, ali zakon koji bi regulisao ovu oblast još nije usvojen, iako je to bilo najavljeno za kraj 2018. godine. Nije usvojena ni strategija za borbu protiv klimatskih promena.

“Bez ova dva dokumenta, teško je govoriti o nekoj nacionalnoj politici u ovoj oblasti. Jedino što je na nacionalnom nivou usvojeno su Nacionalni izveštaji o klimatskim promenama sa pratećim izveštajima o nacionalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG), koji se periodično podnose Ujedinjenim nacijama u okviru međunarodnih pregovora, ali oni su više neka vrsta preseka trenutnog stanja, bez kapaciteta da budu tretirani kao jasno usvojena nacionalna politika. U tom smislu verovatno je potpis na Pariskom sporazumu i ratifikacija istog u skupštini, jedini dokument koji našu zemlju obavezuje da nešto uradi u ovoj oblasti. Međutim i dometi ovog dokumenta su više nego limitirani”, ocenjuje za Al Jazeeru profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, klimatolog Vladimir Đurđević. 

S druge strane, i mere koje se primenjuju nisu dovoljne ili se ne primenjuju na odgovarajući način. Tako su, recimo, krajem prošle godine delegacija Evropske unije u Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji zajednički pozvali Srbiju „da pruži doprinos smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i podstiče prilagođavanje srpskog društva i privrede na preteće uticaje izmenjenih klimatskih uslova”.

Ispostavilo se da planirani Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC), kojim se Srbija 2015. obavezala da će do 2030. smanjiti emisiju GHG za 9,8 odsto u odnosu na 1990. godinu, nije dovoljan da bi se ova zemlja do 2030. makar približila ciljevima EU, kada je reč o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Srbija u dijelu planete koji se brže zagreva

Početkom ove godine, Sekretarijat Energetske zajednice je protiv Srbije pokrenuo postupak zbog neusaglašenosti sa odredbama Direktive o velikim ložištima, koja predviđa obavezu poštovanja graničnih vrednosti emisija sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija. Srbija, naime, nije počela sa primenom Nacionalnog plana za smanjenje emisija od 1. januara 2018. godine, iako se na to obavezala ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, koji je ratifikovala još 2006. godine. Zbog toga je emisija sumpor dioksida iz termoelektrana Elektroprivrede Srbije višestruko premašivala dozvoljene vrednosti u 2018. godini.

Sve ove činjenice dovoljno govore o tome koliko državni zvaničnici ozbiljno shvataju upozorenja stručnjaka, poput profesora Đurđevića, da se Srbija nalazi u regionu gde su klimatske promene intenzivnije nego u ostatku sveta. Prema njegovim rečima, u poslednjih pet godina je oko 15 odsto planete bilo toplije za dva i više stepeni od perioda pre industrijske revolucije, a Srbija se našla među pogođenim državama, jer se klima u toj zemlji, tvrdi, menja brže nego u ostatku sveta, o čemu svedoče sušni periodi, poplave, ekstremne temperature.

Danijela Božanić, stručnjakinja za klimatske promene, koja je godinama bila šefica Odseka za klimatske promene u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, kaže da se odnos prema ovim pitanjima menjao sa promenom vlada, ali da “u načelu postoji pozitivan trend”, kao i da je prepoznavanje ovih pitanja kao prioritetnih,  veoma spor i dugoročan proces. “S druge strane, reklo bi se da je takav bio i u EU, ali je započeo 20-30 godina ranije”, dodaje.

“Stava sam da politički odnos prema svim, pa i ovim pitanjima jasno možemo videti kroz programe političkih partija koje su u aktuelnoj, ali i svakoj drugoj vlasti. Nije mi poznato da je na nekim od izbora u Srbiji glasove i izbore ili bar većinu glasova dobila politička partija koja je stanje i očuvanje životne sredine uvrstila među prvh 5 prioriteta. Još manje mi je poznato da se pitanja životne sredine i klimatskih promena vezuju sa ekonomskim razvojem, već se uglavnom predstavljaju kao međusobno suprotstavljena, što nije tačno. Verujem da i sve ovo pokazuje odnos politike, ali i građana prema ovim temama”, objašnjava Božanić.

Malo je verovatno da će klimatske promene i zaštita životne sredine postati prioritet političara, bez pritiska “baze”. Za sada, takvi pritisci građana su sporadični, obično nakon određenih epizoda, kakve su se dešavale ove zime sa zagađenjem vazduha.

Skupo je ne činiti ništa

“Poslednji aktuelni primer vezan i za klimatske promene su epizode vidljivog zagađenja vazduha i to u smislu pojave vremenskih uslova koje ne dozvoljavaju dispergovanje zagađenja u više slojeve atmosfere ili na veću površinu. Dakle, promene klime nisu uzrok zagađenja vazduha, ali su uzrok zadržavanja istog iznad teritorije naših gradova i mesta. Očekivane promene klime svakako će ove epizode povećati, odnosno problem zagađenog vazduha sve češće će biti vidljiv. Uticaji promene klime vidljivi su i kroz pojave nedostatka vode ili njihovog sve češćeg zagađenja”, kaže danijela Božanić.

Činjenica da će zbog globalnog otopljavanja i posledičnih suša vode u Srbiji biti manje u narednim decenijama, za sada kao da ne brine preterano nadležne.

“Procena je da je stepen prečišćavanja otpadnih komunalnih voda u Srbiji svega 10 do 15 odsto. Nešto je bolja situacija kad je reč o industrijskim otpadnim vodama”, navodi profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović, dodajući da samo nekoliko gradova u Srbiji ima moderna postrojenja za prečišćavanje komunalnih voda, ali među njima nisu oni najveći, poput Beograda, Novog Sada i Niša.

“Država je, kroz plan primene evropskih regulativa, koji se priprema za pregovore sa Evropskom komisijom, predvidela da ispoštuje granične vrednosti kad su u pitanju otpadne vode do 2045. godine, što je toliko dug period, da je prosto neverovatno da bi EK to mogla da prihvati”, smatra Jovović.

Podaci ukazuju da Srbija već kasni sa primenom mera koje bi makar usporile posledice klimatskih promena, a cena se povećava iz dana u dan. Na nedavnom skupu posvećenom klimatskim promenama, član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković procenio je da bi država u zaštitu životne sredine morala da uloži osam i po do devet milijardi evra u narednih pet do deset godina.

“Najgore što Srbija može da uradi je da ne radi ništa. To pokazuje da je i u najjambicioznijem scenariju skuplje ne raditi ništa i to za nekoliko desetina milijardi evra u periodu do 2050. godine. Zašto? Zato što se očekuje da Srbija ulaskom u Evropsku uniju uđe i u sistem trgovine emisijom štetnih gasova. I što više štetnih materija bude ispuštala, moraće više da plaća. Trošak je zaista veliki i ta suma bi u narednom periodu od 30 do 40 godina bila znatno veća od one koju je potrebno uložiti u obnovljive izvore energije, u smanjenje emisije štetnih materija, povećanje energetske efikasnosti, bolje upravljanje otpadom i prečišćavanje otpadnih voda”, ocenjuje profesor Jovović.

Klimatske promjene nisu prioritetno pitanje

“Kada pričamo o klimatskim promenama, proces prilagođavanja mora biti prioritet. Jednostavno, moramo da preoblikujemo trenutne prakse, u odnosu na novonastale klimatske uslove, a da sve buduće projekte razvijamo sa znanjem da nas u budućnosti očekuje dalja promena klimatskih uslova, u najboljem slučaju ako se ispuni Pariski sporazum, planeta će postati toplija za dodatni stepen, u narednih nekoliko decenija”, kaže profesor Đurđević.

On, međutim, smatra da su klimatske promene još uvek marginalno pitanje u društvu Srbije, kao da i dalje značajna većina društva ne razume ovaj problem na pravi način, pa zato i nije zainteresovana za njega. “Iako je situacija po ovom pitanju znatno bolja nego pre desetak godina, za njih je zainteresovano, i dalje relativno malo ljudi, i u opštoj populaciji, ali i među istraživačima”, kaže Đurđević, navodeći i to kao jedan od razloga za izostanak inicijative poput one u Hrvatskoj.

A na pitanje da li su uopšte i u kojoj meri stručnjaci u Srbiji uključeni u donošenje politika vezanih za klimatske promene, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović kaže da je Srbija, kao potpisnica Kjoto protokola dužna da periodično izveštava Ujedinjene nacije o stanju u toj oblasti. “Do sada su te izveštaje uglavnom pripremali ljudi sa univerziteta. Nije to tražila država, već su te visokoškolske ustanove uglavnom dobijale posao na tenderima koje je raspisivala neka međunarodna organizacija”, objašnjava Jovović.

“Čini mi se da je građanima sve jasnije da su klimatske promene postale, ili da polako postaju deo naših života, međutim, kao da i dalje značajnoj većini nije jasno da klimatske promene imaju uticaj i na njih same, nekada direktno, ali često i indirektno. Klima u Srbiji je već značajno promenjena, imamo mnogo više toplotnih talasa, suše, ali i ekstremne padavine i prateće poplave su postale učestalije i intenzivnije. Ukupni gubici od 2000. godine zbog ekstremnih klimatskih i vremenskih pojava, kao što su poplave i suše su oko sedam i po milijardi evra, a u budućnosti samo možemo očekivati njihovo dalje intenziviranje”, navodi profesor Đurđević.

“Kumulativno, evidentno je da promene klime imaju direktan uticaj na ekonomiju i razvoj srpskog društva, kao i da će ovaj uticaj biti sve izraženiji u godinama koje dolaze”, ocenjuje Danijela Božanić.

“Sve toplija klima i intenziviranje ekstrema, imaće uticaj na većinu sektora, od poljoprivrede i šumarstva, preko biodiverziteta, pa do našeg zdravlja. Klimatske promene su fenomen koji će na kraju “dodirnuti” svaki segment našeg društva, i to globalno, što će biti više nego očigledan znak za akciju, međutim problem je da kada budemo videli pun obim problema, tada će biti kasno da uradimo značajnije korake. Zato je važno da delujemo pre nego vidimo pune konsekvence, i to je upravo razlog zaoštravanja retorike , uvođenjem izraza kao što je ‘klimatska kriza’. Jednostavno, ukoliko danas ne reagujemo adekvatno, biće veoma teško izbeći negativne konsekvence u budućnosti”, upozorava Đurđević.

Izvor: Al Jazeera