Knjige iz digitalnog oblaka

Amazonov Kindle čitač može imati na stotine knjiga u e-book ili PDF formatu (Reuters)
Amazonov Kindle čitač može imati na stotine knjiga u e-book ili PDF formatu (Reuters)

Teško da je Johan Gutenberg sredinom 15. veka mogao i da zamisli ovoliku razmenu podataka, internet, računare i smartfone. Gutenberg, koji je bio izumitelj štamparske mašine, kao i štamparskog preloma i boja, preveo je Evropu i tadašnji svet iz mračnog Srednjeg veka u doba prosvetiteljstva, a njegov rad je doprineo širenju pismenosti i pojavi renesansnog umetničkog i književnog pokreta.

Sredinom 19. veka Gutenbergovu ručnu štamparsku presu zamenjuje rotaciona štamparska mašina, koja dovodi do štampanja knjiga na industrijskom nivou, a ljudi počinju da čitaju dela stranih autora. Takođe, izum štamparske mašine je bio ključan faktor u širenju većine religija, jer su svete knjige mogle da se lakše distribuiraju. Masovnost knjiga i širenje radikalnih ideja će kasnije doprineti i izbijanju dva svetska rata, u kojima su i knjige smatrane za neprijatelja i uništavane.

Sam pojam pismenosti, kao i znanja, nije lako objasniti, a mnogi filozofi se i danas spore oko njegovog pravog značenja. Generalno, pod pismenošću se kroz ljudsku civilizaciju uvek smatrala sposobnost čitanja, pisanja, kao i upotreba brojeva i matematike. Značenje modernog termina je prošireno, pa se danas pod pismenošću podrazumeva i sposobnost upotrebe jezika, brojeva, slika, kompjutera, interneta kao i drugih osnovnih sredstava za razumevanje i komunikaciju među ljudima, a neretko i između istorijski epoha. Кoncept pismenosti je i dalje proširen u zapadnim zemljama da obuhvati i veštine za pristup znanju pomoću tehnologije i sposobnost razumevanja složenih koncepata, kao što su veštačka inteligencija, digitalno stvaranje i robotika.

Kod kuće, na poslu ili u pokretu

Današnja tehnologija i rasprostranjenost računara i interneta su doveli do toga da skoro svako može imati pristup desetinama hiljada knjiga klasičnih i modernih autora, stručne literature i naučnih publikacija, na desetinama jezika. Nikada u istoriji ljudske civilizacije nije bilo lakše doći do informacija, kod kuće, na poslu ili u pokretu. Nekadašnje debele i teške enciklopedije zamenile su digitalne i onlajn enciklopedije, sa velikim brojem video i audio sadržaja, animacijama i referenci na druge sadržaje, što je u klasičnoj, papirnoj knjizi – nemoguće.

Ono što je pre desetak godina dovelo do mini-revolucije u svetu interneta je i pojava Cloud servisa (eng. Cloud – oblak). Ovo skladištenje podataka “u oblaku” – zapravo na server računarima širom sveta, omogućilo je svakom pojedincu da ima pristup hiljadama dokumenta, slika i videa. Ovakvi servisi su uglavnom besplatni, a postoje i oni koji se plaćaju – najpopularniji su, svakako, Google Drive, Dropbox i Amazon.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Kompanija Amazon je otišla i korak dalje – njihov Kindle čitač, koji podseća na tablet računar, može imati na stotine knjiga u e-book ili PDF formatu. Kindle ima specijalni E-Ink (e-paper), ekran koji koristi vrlo malo energije i ne zamara oči prilikom dužeg čitanja, kao što je to slučaj sa LCD ili OLED ekranima na smartfonima ili računarima. Ova nova vrsta “elektronskih knjiga” je dovela i do razvoja distribucije knjiga na malo drugačiji način – kompanije, kao što je Audible, nude veliki broj knjiga u audio formatu. Ove knjige možete slušati preko aplikacija, na mp3 plejeru, ili čak u vašem automobilu.

Da li će knjige uskoro nestati?

Dejan Ristić, istoričar i nekadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije, smatra da smo još uvek veoma daleko od nestanka knjige.

“Kada se pojavio internet, mnogi su izražavali bojazan kako će on dovesti do znatno manjeg interesovanja za čitanje knjiga u konvencionalnom obliku. Međutim, na osnovu sada već višegodišnjeg iskustva i uprkos razvoju informacionih tehnologija, pokazuje se da konvencionalna knjiga ne samo da nije izgubila na svom značaju i primamljivosti, već joj se iznova vraća veliki broj ljubitelja pisane reči. Pre bih rekao da, iako tehnička pomagala, poput tableta, računara ili mobilnog telefona, doprinose većoj dostupnosti knjige, čitanje literature u konvencionalnom obliku sadrži onu čar i zadovoljstvo koje niti jedan uređaj ne može da nam priušti.”

“Kada govorimo o stručnoj ili umetničkoj vrednosti određenog teksta, činjenica da do njega dolazimo posredno, korišćenjem posebnih uređaja, ni na koji način ne može uticati na njegov značaj” navodi Ristić.

A da li u današnje doba elektronskih knjiga, sajtova i digitalnih izdanja, papirna knjiga ima posebnu vrednost i šarm?

“Apsolutno. To može posvedočiti svako ko je makar jednom u životu držao knjigu u ruci i istinski uživao u njenom sadržaju. Pisana reč je mnogovekovna istorijska pojava, čiji značaj i prvorazrednu funkciju, primerice, ni malo nije, u drugoj polovini 15. stoleća, umanjila pojava knjige u štampanom obliku, pa tako to neće ni digitalne tehnologije. One su svakako veoma dragocene i knjižne fondove, kao deo bogatog korpusa kulturnog nasleđa, čine dostupnijim. Ali, govoriti o postepenom slabljenju značaja i uloge knjižne građe u konvencionalnom obliku usled pojave digitalnih tehnologija predstavlja tvrdnju bez bilo kakvog realnog utemeljenja. Upravo zbog toga je funkcija javnih biblioteka izuzetno važna, budući da one imaju mnogostruki značaj za razvoj savremenog društva.”

Držati korak s digitalnim formatima

“Govoreći o knjižnoj građi i njenoj dostupnosti, važno je naglasiti i to da javne biblioteke, kao svoj prvorazredni zadatak, imaju obezbeđivanje potpunog i nesmetanog pristupa građi u konvencionalnom i digitalnom obliku, pružanje podrške akademskoj i naučnoj zajednici u oblasti istraživanja, sa ciljem daljeg društvenog i privrednog napretka, integraciju i pružanje podrške obrazovnom sistemu, aktivno učešće u demokratizaciji društva kroz obezbeđivanje jednakih uslova pojedincu u smislu pristupa znanjima i informacijama, kao i jačanje kulturnih potreba i obogaćivanje sadržaja iz oblasti nauke, prosvete, kulture i umetnosti”, dodaje Ristić.

Da knjige neće uskoro nestati smatra i Gordana Dimitrijević, profesorica srpkog jezika i književnica.

“Knjiga nikada neće izgubiti svoj šarm, ali u eri brzih informacija verovatno će vremenom biti potisnuta. Iskreno se nadam da će uvek biti onih koji vole da uživaju u listanju papirnih stranica, u mirisu knjiga i prijatnoj atmosferi biblioteka. Jedino tako knjiga može da drži korak sa digitalnim formatima. Sa druge strane, velika je prednost imati obilje informacija i literature u digitalnom formatu, i to nimalo ne umanjuje njihovu vrednost. Jedini veći nedostatak jeste zaštita autorskog prava, odnosno ono što nije zaštićeno ne bi trebalo biti digitalizovano” navodi Dimitrijević.

Od glinenih tableta do iPad tableta

Ostaje pitanje – šta bi Gutenberg rekao da danas u rukama drži iPad računar? Da li bi shvatao njegove mogućnosti, milione dostupnih web sajtova, video klipova i muzičkih numera? Da li bi razumeo njegovu mogućnost da u trenutku prevodi sa jezika na jezik, da se na njemu piše i istog trena to mogu pročitati milioni ljudi?

Od prvih glinenih tableta u Vavilonu do današnjih elektronskih tableta njihova osnovna namena je ostala potpuno ista – da od čoveka do čoveka prenesu znanje, ideje, vesti. Da čuvaju informacije o ratovima, uspesima ljudske civilizacije, da zabeleže dolazak i odlazak vladara…

Nedavno su naučnici sa nekoliko Univerziteta došli do pronalaska kako sačuvati stotine gigabajta informacija u DNK molekulima. Ovako pohranjene informacije mogu trajati stotinama godina.

A da li će i tada ljudi imati knjige?

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Kolika je vrijednost književnosti zemalja regije? Ko su današnji pisci i kakav status uživaju u modernom društvu? Jesu li elektronske knjige i čitanje s ekrana zamijenili odlazak u biblioteku? O ovim temama za Kontekst govore: u Beogradu Vladislav Bajac, pisac i osnivač izdavačke kuće Geopoetika Beograd, u Splitu Dragan Markovina, historičar, publicista, pisac te član […]

Više iz rubrike TEME
POPULARNO