Zašto kažeš ‘bojkot’, a misliš na izbore?

Neko vreme, pre nego što je pitanje iz naslova postalo aktuelno, izgledalo je da pretnja opozicije u Srbiji bojkotom izbora deluje i da je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke, u defanzivi. Jedan za drugim ređali su se ustupci – najpre razgovori s opozicijom o izbornim uslovima uz posredovanje nevladinog sektora, pa prihvatanje posredovanja evroparlamentaraca u tim razgovorima, pa postepeni pozivi opozicionim čelnicima na televizije sa nacionalnom frekvencijom, promene zakona koji se odnose na sprečavanje funkcionerske kampanje, izbor nedostajućih članova Regulatorne agencije za elektronske medije (REM)…

A onda je bojkot, proglašen još krajem prošlog leta, otprilike pola godine pre termina za redovne izbore na svim nivoima, počeo da se vraća opoziciji kao bumerang.

Sezona apsurda počela je pred novogodišnje praznike, kada je jedan od potpisnika Sporazuma sa narodom, čelnik Zdrave Srbije Milan Stamatović, najavio da će sa Aleksandrom Šapićem i njegovom strankom SPAS izaći na lokalne izbore, dok će o učešću na republičkim naknadno odlučiti. Danas za Al Jazeeru negira i da je bio potpisnik tog sporazuma.

Nastavila se mesec kasnije pretnjom predstavnika protesta “Jedan od pet miliona” da će, ako se u roku sedam dana Stranka moderne Srbije (otcepljeni deo pokreta Dosta je bilo) i Nova stranka Zorana Živkovića ne izjasne za bojkot predstojećih izbora, oni doneti odluku da učestvuju na izborima. Kako pomenute stranke nisu popustile pred ultimatumom u zadatom roku, “Jedan od pet miliona”, posle više od godinu dana protestnih šetnji i zahteva za obezbeđivanjem fer izbornih uslova, odlučio je da izađe na predstojeće izbore iako uslovi, kako sami tvrde, nisu fer.

Potom je u javnost isplivala priča da su i gradonačelnici Paraćina i Šapca, Saša Paunović (Demokratska stranka) i Nebojša Zelenović (Zajedno za Srbiju), skloniji da slede primer Stamatovića i Šapića (dugogodišnjih predsednika opština Čajetina i Novi Beograd, koji su u međuvremenu raskinuli saradnju) nego svoje kolege iz Saveza za Srbiju, koje su se još krajem prošlog leta odlučile za bojkot izbora i ostaju pri tom stavu.

Slobodni gradovi pod prinudnom upravom?

Čelnik Dveri Boško Obradović pozvao je gradonačelnike Šapca i Paraćina Nebojšu Zelenovića i Sašu Paunovića, kao i predsednike opštine Čajetina i Stari grad Milana Stamatovića i Marka Bastaća, da ne predaju te lokalne samouprave bez borbe, ali i da ne idu na izbore nego da proglase slobodne gradove i odlože izbore dok se ne obezbede isti izborni uslovi u svim opštinama i gradovima, kakvi sada postoje u tim mestima.

Stamatović je u pisanom odgovoru Obradoviću, dostavljenom medijima, pozvao sve koji bojkotuju izbore, pa i lokalne, iz ostalih gradova Srbije da prijave prebivalište i glasaju u opštinama u kojima je na vlasti opozicija ili u onima u kojima, kako kaže, opozicija ima šansu da pobedi i pod sadašnim izbornim uslovima.

Nije, međutim, objasnio šta će raditi ako i vlast pozove deo svojih pristalica iz sredina gde ima ubedljivu podršku da prijave prebivalište u Čajetini i drugim opštinama gde nije dominantna.

Pitanje je, međutim, šta bi se dogodilo ako Zelenović i Paunović poslušaju Obradovića. Član 87 Zakona o lokalnoj samoupravi daje ovlašćenje Vladi Srbije da formira privremeni organ zakona koji bi obavljao tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave. U tom slučaju predsednik republičkog parlamenta je dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za lokalnu skupštinu donese u roku 30 dana od dana kada je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice lokalne samouprave.

U praksi bi to moglo da znači uvođenje prinudne uprave, odnosno da bi izbore u tim opštinama u relativno kratkom roku organizovali privremeni organi koje postavi republička vlada.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da broj političkih grupacija sklonih izlasku na izbore raste poslednjih dana, što najavljuje raznovrsnu izbornu ponudu, kojom bi vlast mogla da se hvali posmatračima iz međunarodne zajednice, ubeđujući ih da je to pokazatelj da izborni uslovi nisu loši kao što tvrde stranke koje su se odlučile za bojkot. 

Odluka o bojkotu bez ‘cost benefit’ analize

Profesor na novosadskom Fakultetu za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić” Duško Radosavljević ocenjuje da su takva “iskakanja” posledica donošenja odluke o bojkotu bez odgovarajuće “cost benefit” analize.

“Očigledno je da deo partija koji se odlučio za bojkot nije dobro sabrao sve razloge za i protiv izlaska na izbore, koje su moguće koristi i negativne posledice”, objašnjava Radosavljević. Kao dodatni problem navodi i centralizovanost partija u Srbiji, zbog čega su centrale odlučile o bojkotu izbora na svim nivoima umesto samo na republičkom, a da su lokalnim odborima prepustili da sami procene situaciju u svojim mestima.

“Ta odluka o opštem bojkotu jeste bila jaka, protresla je i domaću i međunarodnu zajednicu, ali se pokazalo da u životu jako teško funkcioniše. Međutim, ako kažete ‘bojkot’, onda se misli na bojkot. Ne možete do podne raditi jedno, a popodne drugo. Jako je teško glasaču objasniti da izađe i glasa za jedno, a za drugo ne, odnosno da uzme jedan listić, a drugi ne”, dodaje Radosavljević, podsećajući da se opozicija već jednom srela sa tim problemom 2000. godine posle prvog kruga izbora.

“Tada je Slobodan Milošević pokušavao da izbori drugi krug za predsedničke izbore, na šta DOS nije pristajao, pa smo bili u problemu – jer su izbori za vojvođanski parlament imali dva kruga glasanja – kako da objasnimo ljudima da u drugom krugu ne glasaju na predsedničkim nego samo na vojvođanskim izborima. Srećom, do drugog kruga predsedničkih izbora na kraju nije ni došlo”, dodaje Radosavljević.

Pitanje je onda da li je moguće da čelnici Saveza za Srbiju zaista nisu razmišljali o tome kada su donosili odluku o bojkotu ili se samo nisu dobro razumeli, kao što bi moglo da se zaključi iz tvitova gradonačelnika Paraćina Saše Paunovića.

Nesporazum o izuzecima

On je ove nedelje na Tviteru otkrio da je još prilikom dogovora o bojkotu u avgustu 2019. razumeo da će Paraćin biti izuzet od bojkota, baš kao što je bio izuzet od parlamentarnog bojkota na republičkom i lokalnom nivou.

“Bojkot u Paraćinu znači da nismo zadovoljni izborima koje sami organizujemo, medijima koji postoje zahvaljujući lokalnoj samoupravi, prepuštamo sve institucije SNS-u, a onda bojkotom obezbeđujemo da nam u budućnosti SNS organizuje poštenije izbore od ovih koje mi organizujemo”, objasnio je.

Da li je Paunović takvom objavom samo ukazao na moguće negativne posledice rano donete odluke o bojkotu, ali i nehotice poslao poruku da je za opozicione stranke prihvatljivo samo učešće na izborima u mestima gde su na vlasti, gde sami organizuju izborni proces i gde ima medija “koji postoje zahvaljujući lokalnoj samoupravi”?

Radosavljević smatra da bi vlast i njoj naklonjeni mediji svakako mogli takvu poruku da protumače na način da opozicija želi da izađe na izbore samo tamo gde dobro stoji. Dodaje, međutim, da odluka o bojkotu nije smela da bude doneta više od pola godine pre izbora.

“I onda se stalno traže razlozi za neizlazak. Nije se imalo u vidu da postoje i otežavajuće i olakšavajuće okolnosti za neke sredine. Ovde se tri godine pričaju priče o Šapcu kao ‘oazi demokratije’, o gradonačelniku Zelenoviću da bi mogao da bude ‘srpski Zaev’. I sad čoveku treba uskratiti mogućnost da pokaže ono u čemu kažu da je dobar, a to je vođenje lokalne politike. Da li se onda time sprečava razvoj jednog novog Zaeva u Srbiji? O svim tim pitanjima je trebalo voditi računa ranije”, kaže Radosavljević.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ni sam Zelenović, koji je i jedan od čelnika Saveza sa Srbiju i donedavno aktivni zagovornik bojkota, još nije saopštio da li će učestvovati na lokalnim izborima u Šapcu, ali je ove nedelje upozorio javnost da je suštinsko pitanje da li će izvesni Milan Ostojić Sandokan, za koga kaže da je osuđen za ubistvo, preuzeti Šabac i da li će taj grad “od ostrva slobode i normalnosti postati carstvo organizovanog kriminala”.

Win-win situacija za Vučića

Dan kasnije Savez za Srbiju je izdao saopštenje da neće menjati odluku o bojkotu izbora na svim nivoima, ali i da je stranka Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića donela odluku da naredne dve nedelje neće učestvovati u radu Saveza do zauzimanja stava o lokalnim izborima u Šapcu.

Radosavljević upozorava da je pitanje i koliko su dobre procene Paunovića i Zelenovića o izlasku na izbore. “Šta ako izađu na izbore, na taj način delimično obesmisle ideju bojkota, a ne pobede? Šta će uraditi ako se to desi?”

Sa druge strane, Vuk Jeremić, čelnik Narodne stranke i Zelenovićev i Paunović kolega iz Saveza za Srbiju, ocenio je da će Aleksandar Vučić odlučiti ko pobeđuje na lokalnim izborima u Šapcu, te da je slična situacija i u Paraćinu. Objasnio je da Vučićeva odluka zavisi isključivo od njegove procene šta mu donosi veću korist.

“Zašto bi bilo interesantno Vučiću da SNS izgubi u Šapcu? Pa, eto, recimo da Zajedno za Srbiju (na čijem je čelu gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović) ili bilo ko drugi pobedi na tim ‘izborima’; to bi bio direktan dokaz da su oni koji su ih bojkotovali napravili kardinalnu grešku, dakle, relativno jeftin način za Vučića da nakon 26. aprila ima pobednički narativ bez obzira na izlaznost”, naveo je Jeremić u intervjuu za novoosnovani portal Direktno.

Dodatni bonus za Vučića, čak i ako ne osvoji vlast u Šapcu, bio bi novi raskol u opozicionom bloku, što je indirektno potvrdio i Jeremić rekavši da bi u slučaju izlaska na izbore “prijatelji iz Šapca” morali da se povuku iz jedinstvenog opozicionog fronta.

Šteta je napravljena

Radosavljević smatra da SNS neće prepustiti pobedu u Šapcu i Paraćinu jer je manir te stranke da “lomi i nagoveštaj neke političke opozicije”. I u tom slučaju Vučić bi imao korist – preuzimanje dva grada koja do sada nisu bila pod kontrolom SNS-a.

Od gradonačelnika Šapca do petka nismo dobili odgovore da li će izaći na izbore u Šapcu čak i ako ostatak Saveza za Srbiju bude protiv toga, od čega zavisi odluka, kao ni da li je u toj koaliciji ranije bilo reči o tome da Šabac i Paraćin treba prepustiti bez borbe. Njegov kolega Paunović takođe nije davao izjave, uz obrazloženje da je na putu.

Na pitanje da li bi izlazak na izbore u Šapcu i Paraćinu obesmislio bojkot Radosavljević odgovara “delimično da”, ali i naglašava da politička scena u Srbiji nije svedena samo na one koji će izaći na izbore i na one koji žele da ih bojkotuju. “Mislim da postoji ogroman broj nezadovoljnih građana, koji gledaju ove dve navijačke grupe, a nemaju za koga da glasaju. I mnogi od njih zbog toga neće izaći na izbore, a ne zbog poziva na bojkot.”

I dok su Paunović i Zelenović još u dilemi, Milan Stamatović, koji je na čelu opštine Čajetina gotovo dve decenije, već je prelomio. Za Al Jazeeru objašnjava da je na prošlim lokalnim izborima pobedio u mnogo težim uslovima i da bi bilo neozbiljno prema biračima koji su mu dali poverenje da ih “ostavi na pola puta”. Tvrdi i da mediji nisu presudni na lokalnom nivou nego kvalitetni ljudi na odborničkoj listi i neposredni obilazak birača.

Kako god da se reši dilema u vezi sa bojkotom, čini se da je šteta već napravljena. Ukazale su se nove pukotine u opozicionom bloku, možda i produbljeno međusobno nepoverenje čelnika stranaka. Za sada je teško prognozirati kakve će posledice biti u biračkom telu, odnosno koliko će birači nenaklonjeni vladajućoj koaliciji biti skloni da u nekom narednom periodu poverenje da vodi državu poklone alternativnoj grupaciji, čije članice imaju problem da se drže i dogovora o (ne)izlasku na izbore.

Izvor: Al Jazeera