Francuski mediji: Vijest koja je prelila čašu

Posle vesti o nasilju prilikom demonstracija protiv novog zakona kojim se sužava pravo na informisanje, posle protivurečnih mišljenja eminentnih stručnjaka o „genetskoj“ vakcini protiv korona virusa, posle protivurečnosti  predsednika Makrona koji, po opoziciji, čas opravdava, a čas kritikuje „policijsko nasilje“, posle neizvesnosti oko prava na kretanje u vreme božićnih praznika – usledila je vest koja je svima prelila čašu, nema medija koji je nije preneo:

U gradu Luxeuil-les-Bains na istoku Francuske, jedna žena stara 73 godine, bolesna od Alzheimerove bolesti osuđena je kod sudije za prekršaje da plati globu od 166 eura. Razlog: u aprilu mesecu za vreme prvog karantina izašla je u obližnji supermarket, ali na obaveznoj potvrdi o izlasku nije naznačila tačan datum! I… gradski policajac je napisao prijavu.

„Uprkos tome što je njena ćerka priložila svu medicinsku dokumentaciju kojom neurolog potvrđuje da već pet godina ima Alzheimerovu bolest, sudija za prekršaje je sada doneo odluku da uveća globu (jer nije plaćena odmah) na 166 evra, a gospođa je proglašena krivom jer nije popunila potvrdu kako je trebalo“, izvestio je pariski Figaro.  

Potvrde o kretanju

Uprkos ublaženim merama karantina i otvaranju malih prodavnica i pijaca, svi građani Francuske i dalje moraju prilikom svakog izlaska iz kuće da ispune potvrdu, bilo papirnu, bilo u mobilnom telefonu. U toj potvrdi navode datum i vreme izlaska i zaokružuju jedan od navedenih razloga napuštanja stana: kupovina neophodnih namirnica (čak i ako ste otišli po hleb u pekaru), odvođenje dece u školu, poseta slabim osobama (stari roditelji na primer), odlazak na posao, povratak sa posla… itd.

Gospođa iz Luxeuil-les-Bains nije jedina „koja ne shvata dobro mere zabrane“, malo ko shvata birokratski fanatizam gradskih policajaca.

Nadrealnih događaja je proletos u vreme prvog karantina izgleda bilo na pretek i sada se završavaju kod sudija za prekršaje. Rekacija nedeljnika Marianne navodi da je dobila oko 150 elektronskih poruka čitalaca koji opisuju kako im je na zlonameran način naplaćena globa vezana za zabranu kretanja.

„Ima ih koji su kažnjeni zato što su potvrdu napisali rukom na belom papiru, ima bračnih parova koji su bili kažnjeni jer šetaju zajedno (bila je na snazi zabrana šetnje u grupi). Kažnjavani su i oni kojima je policija pregledala torbu pri izlasku iz supermarekta i konstatovala da su kupovali i stvari koje ‘nisu neophodne’. Bilo je i onih koji su platili 135 eura zato što su išli da kupju cigarete u prodavnici koja nije najbliža njihovom mestu stanovanja!“, piše Marianne.

„Šire narodne mase vide institucije kao mesto gde neko donosi odluke kako mu je volja, kao sedište moći koja je nerazumljiva. Zdravstvena kriza obelodanila je takvu percepciju institucija“, ocenio je Alexis Spire sociolog i direktor Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS), gost emisije radija France Culture 

Dnevnik Le Parisien objavio je intervju sa generalom Pierrom de Villiersom bivšim komandantom generalštaba francuske vojske pod naslovom: „Francuzi traže autoritet“. 

Treba podsetiti da je general de Villiers otišao u penziju „zalupivši vrata“  čim je Makron 2017. godine otpočeo svoj predsednički mandat. Nije tajna da se general i predsednik međusobno ne podnose.

U međuvremenu general je postao veoma popularan, objavio je tri knjige rasprodate u rekordnom roku i svi se sada pitaju da li će i kada Pierre de Villiers stupiti na političku scenu.

General de Villiers i šest kriza u francuskom društvu

Le Parisien prenosi kako General sažima situaciju u Francuskoj: „Šest kriza imamo (istovremeno): zdravstvenu, bezbednosnu, ekonomsku, finansijsku, geostratešku i naravno političku /…/ ono čega se plašim je građanski rat“.

„Sve postaje tako haotično da ljudi osećaju potrebu da se uspostavi autoritet“, kaže general De Villiers dodajući da je to ono što sa iznenađenjem uočava u periferijskim kvartovima i naseljima u kojima živi veliki deo siromašnog francuskog stanovništva uglavnom stranog porekla.

“U vojsci, komandovao sam Francuzima od kojih su mnogi potekli upravo iz (tih) naselja. Smatrao sam važnim da idem kod njih, tamo gde žive“, rekao je general za Le Parisien.

Kaže da su brojni mladi ljudi došli da ga vide. Među njima je bilo i onih koji su tek izašli iz zatvora i drugih „momaka“ koji „nisu baš cvećke“. Na njegovo iznenađenje rekli su mu da ga poštuju i da poštuju vojsku.

„Poštovanje funkcioniše samo ako je obostrano. Ako hoćemo da svi ti mladi ljudi budu ponosni zato što su Francuzi treba shvatiti da to može da se dogodi samo postupno“, rekao je general.

U intervjuu za radio RTL, Pierre de Villiers potvrdio je da su mu mnogi mladi ljudi iz tih naselja rekli da ne bi mogli da podnesu uslove u kojima žive ukoliko ne bi išli svakodnevno na molitvu u džamiju. “Ti ljudi su u situaciji koja je očajna i duhovna dimenzija je njihovo jedino pribežište i pomoć”, prokomentarisao je general De Villiers.

Na pitanje ovinara RTL-a da li treba žaliti te mlade ljude De Villiers je rekao: “Da, naravno, zato sam i išao da bih mogao sa njima da se sretnem, o njima se treba brinuti, treba ih voleti“.

„Kada se povežu salafisti i kaidi koji vode kriminalnu trgovinu i upravljaju tim naseljima – to je onda opasno za mlade ljude bez posla, bez nade, bez ičega“, upozorio je general.

Po njemu potrebno je naći ravnotežu između odlučnosti i humanosti i za to će biti potrebno više generacija. Otuda i naslov njegove najnovije knjige “Ravnoteža – to je hrabrost”.

General de Villiers je kritikovao vladajuću Makronovu administraciju koja je „u stanju da ograniči kretanje svih Francuza tokom osam nedelja, a ne može iz pravnih razloga da protera jednog islamističkog imama koji drži propovedi uperen protiv Francuske“.

Erik Zemmour, analitičar i faktički glasnogovornik krajnje desnice na privatnom tv kanalu CNews ironično je prokomentarisao: „Ne može se reći da je De Villiers novi Bonaparta, pre bi se reklo da je on neki dalaï-lama. On nije čovek čvrste ruke, već menadžer“.

Liderka krajanje desnice Marina Le Pen ne želi da govori o njemu već to čine njeni partijski pomoćnici. „Pierre de Villiers nije suverenista. Govori o „živeti zajedno“, to je prerađena retorika iz osamdesetih. Po pitanju bezbednosti predlaže nam šta? Da idemo da igramo fudbal u naseljima u predgrađima?“, komentarisao je Jérôme Rivière iz krajnje desnog Nacionalnog okupljanja (RN), prenpsi dnevnik Aujourd’hui.

Desničarski nedeljnik Valleurs Actuelles prenosi da je general Pierre de Villiers na sve ovo uzvratio rečima: „Čim nastojite da ujedinite i da okupite (ljude), često vas smatraju mekušcem koji prihvata kompromise“.

Krajnja desnica i takozvana “tvrda desnica“ ne samo da ne dele stavove generala de Villiersa već ga se pribojavaju njegovog mogućeg ulaska u politiku. Očigledno da kod građana postoji horizont očekivanja da se pojavi lider koji će ih okupiti i pomiriti bez politkantskih proračuna, dostojnog njihovog poverenja. „Istraživanja pokazuju da je 29 odsto anketiranih potencijalnih glasača reklo da bi bili spremni da glasaju za generala de Villiersa ako on uđe u politiku i bude predsednički kandidat 2022. godine“, objavio je Le Monde.

Izvor: Al Jazeera