Pandemija i zagađenost: Kratkoročni benefiti, dugoročne posljedice

Ovo problemi ne prepoznaju granice između država regije, ističe Marija Jevtić sa novosadskog Medicinskog fakulteta.

Zagađenost vazduha je i pitanje zaštite životne sredine, ali i pitanje ljudskih prava, navodi sagovornica Al Jazeere (EPA)
Zagađenost vazduha je i pitanje zaštite životne sredine, ali i pitanje ljudskih prava, navodi sagovornica Al Jazeere (EPA)

Sa krajem godine ponavlja se ista slika u gradovima Zapadnog Balkana – zagađnost zraka zbog brojnih faktora (od stihijske izgradnje, zastarjelih termoelektrana do ložišta u domovima na ugalj i starih automobila) pokaže svoje stvarno i ružno lice.

Marija Jevtić, profesorica sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, ističe kako je trenutno stanje posljedica višegodišnjeg zanemarivanja značaja kvalitete zraka koja je sve gora. Specijalistkinja Instituta za javno zdravlje Vojvodine i članica brojnih europskih organizacija za očuvanje zdravlja, navodi kako se ovaj problem ne može brzo riješiti jer nije brzo nastao, ali nadu i optimizam daju aktivnosti građana i udruženja širom Balkana.

  • Regija se ponovo guši, zagađenost zraka je na visokom nivou. Kako vidite trenutno stanje, otkud najviše prijeti opasnost?

Trenutno stanje je posledica višegodišnjeg potiskivanja značaja kvaliteta vazduha. Nije ovo problem koji je nastao za kratko vreme, pa se ne može brzo ni rešiti. Kao lekaru, specijalisti higijene, čije je opredeljenje preventiva i javno zdravlje, kvalitet vazduha i činioci zagađenja vazduha su mi izazov od profesionalnih početaka – dakle blizu tri decenije.

Tih godina smo, primera radi, zadovoljno konstatovali kako je gasifikacija dovela do poboljšanja kvaliteta vazduha u našem gradu, a prva Konferencija na kojoj sam učestvovala je nosila naziv “Zaštita vazduha”. Ta konferencija je bila multidisciplinarna, aktuelna za ono vreme, ali nije bila dovoljno vidljiva niti privlačna za medije kao slični stručni skupovi koji su se bavili, npr. kardiovaskularnom bolestima ili nekim drugim temama kliničke medicine.

Pre izvesnog vremena WHO je stavio u fokus kvalitet vazduha, a informacije i činjenice o zdravstvenim posledicama zagađenja vazduha dopiru u javnost. No, to ne znači da smo mi na individualnom i institucionalnom nivou spremni da menjamo mišljenje, a još manje ponašanje, iako smo se informisali, naučili i uverili u procenu da je zagađen vazduh doprinosni činilac za približno sedam miliona smrtnih ishoda globalno na godišnjem nivou i da naša regija takođe beleži ozbiljne zdravstvene posledice zbog zagađenja.

Upotreba nedovoljno kvalitetnih energenata za termoelektrane, porast siromaštva koja je povezana i sa porastom upotrebe individualnih ložišta, povećan broj automobila i značajan udeo starih vozila sa tehničkim nedostacima koji doprinose zagađenju, značajno manje zelenila i zanemareno urbano planiranje dovele su do ozbiljne hronične bolesti urbanih sredina – zagađenja vazduha. Činjenica je da se naša regija se nalazi visoko na nepopularnim listama zagađenih gradova (Sarajevo, Beograd i drugi…).

Ako me pitate odakle preti opasnost, rekla bih da odgovor leži u pre svega u našoj nespremnosti da se menjamo – na individualnom nivou: da svako od nas uradi nešto (više hoda i vozi bicikl, nego auto), da ne donosimo pogrešne individualne odluke o kupovini polovnog automobila koji je jeftin i služi svrsi, a o zagađenju ne razmišljamo… da se zalažemo za ozelenjavanje i slično. Slično je i na nivou zajednice i društva: nespremnost da se odreknemo kratkotrajnih benefita za dugoročnu korist – nedostatak odlučnosti i discipline (u donošenju propisa i poštovanju istih).

Ipak, smatram da aktuelnu pandemiju možemo da iskoristimo i da usled nje prisutne višeslojne kompleksne probleme i, između ostalog, povezane sa narušenom životnom sredinom – klimatske promene i kvalitet vazduha kao sveprisutne i ogromne izazove, konačno počnemo da rešavamo sa većom posvećenošću i odlučnošću.

  • Dodatna poteškoća za zdravlje je izolacija zbog pandemije koronavirusa. Koliko ova situacija pogoduje štetnosti čestica u zraku jer se građani ne mogu dovoljno kretati, odlaziti na planinu…?

Izolacija je mera koja ima svoje kratkoročne benefite i dugoročne posledice. Kratkoročno doprinosimo rešavanju pandemije, a dugoročno ćemo imati negativne posledice po mentalno zdravlje. Nekretanje i izolacija doprinosi i riziku za depresiju, ali i padu imuniteta i opšte otpornosti. Da u urbanim sredinama ima dovoljno zelenila u ovoj pandemisjkoj situaciji šetnja uz poštovanje propisa bi bila dostupnija i više moguća. Odlazak na odmor i planinu nije samo pitanje prisutnih odluka o limitiranom kretanju, nego i narastajućeg siromaštva, ostanka bez posla i nemogućnosti da porodica na ovaj način preventivnim merama učini nešto za očuvanje zdravlja.

Kao što pacijenta treba da posmatramo ne samo u odnosu na bolest zbog koje nam se obratio, tako u ovoj situaciji pandemije COVID-om 19 ne smemo da zanemarimo ukupne okolnosti i njihovu isprepletanost. U našem regionu za višečlanu porodicu su i maske često značajan izdatak, a odmor i boravak u planini veoma često nerealan savet, jer finansijska situacija to ne omogućava. Nedovoljan boravak u prirodi i nekretanje nepovoljno utiču na imunitet i stanje organizma, čine ga manje otpornim na infekciju, i to je svakako dodatni izazov za organizaciju života u urbanim sredinama. Ove godine na Svetskoj konferenciji javnog zdravlja su arhitekte i javnozdravstveni profesionalci razmenjivali iskustva pojedninih urbanih sredina, koliko ova situacija ima uticaj na buduće odluke o većim pešačim zonama, pažljivom rešavanju javnog saobraćaja, zelenim mrežama u gradovima itd…

Smanjenje zagađenja vazduha je zabeležena, ali možda samo kratkotrajna posledica ljudske neaktivnosti. Tokom tromjesečnog perioda (mart, april i maj), satelit je otkrio nagli pad azotdioksida u rasponu od 10% do 30% u zagađenim regionima Evrope, Severne Amerike i Azije. Međunarodni tim istraživača analizirao je efekte nižih emisija zagađenja vazduha tokom zaustavljanja COVID-19 na biljnu proizvodnju. JRC (Joint Research Centre – Objedinjeni istraživački centar Evropske komisije) je u svojoj studiji saopštio da bi čistiji vazduh od početka mera ograničenja korona virusa mogao dovesti do globalnog povećanja prinosa pšenice ove godine između 2% i 8%.

Sada kada smo u jeku pandemije, nije objektivno da se donose zaključci u pogledu dugoročnog uticaja na kvalitet vazduha, iako postoje ohrabrujući podaci o smanjenju koncentracije azotdioksida, a i suspendovanih čestica. Tek pošto izađemo iz ove pandemijske krize moći ćemo sa većom sigurnošću da analiziramo da li su i u kolikoj meri mere koje su se primenjivale uticale značajno na trajno poboljšanje kvalitetu vazduha.

  • Da li se puno polagalo nade (a jako malo dobilo) na početku godine, kada su počela ograničenja kretanja i rada zbog pandemije?

Želeli smo da se nadamo da će težak period smanjene slobode kretanja imati uticaj na tok pandemije, a takođe i na benefit u kvalitetu vazduha. No, to nije tako jednostavno, ušli smo u zimski period -samim tim i vreme grejne sezone, koja je povezana sa negativnim uticajem na kvalitet vazduha…

Možda bi bilo dobro da ovaj momenat iskoristimo i konstatujemo kako i u ovoj pandemijskoj krizi ne smemo da zaboravimo na važnost kvaliteta vazduha. Uostalom, treba podsetiti da je stanovništvo Wuhana nosilo maske pre pandemije zbog prisutnih suspendovanih čestica i ekstremne zagađenosti vazduha. Milano je takođe jedan od najzagađenijih gradova, a publikovana istraživanja su ukazala na značaj povezanosti težine kliničke slike Covid 19 infekcije sa zagađenim vazduhom i prisustvom PM čestica.

  • Kada uporedimo prošlu i ovu zimu, da li smatrate da su nadležni (pa i građani sami) dovoljo (ili išta) uradili na poboljšanju kvalitete zraka i okoline?

Uočjivo je da raste građanski aktivizam, koji zajedno sa citizens science (nauka u službi građana), kao i drugim odlukama koje mogu da budu od velikog značaja – npr. Zelena agenda za Zapadni Balkan, jesu signali koji ohrabruju da može da dođe do promene mindset-a. Problemi životne sredine, kvaliteta vazduha, klimatskih promena mogu da budu faktor ujedinjenja i zajedničkih inicijativa, kako u građanskom smislu, tako i u formiranju objedinjenog istraživačkog prostora, usvajanja i primene zajedničkih metodologija jer su ovo problemi koji ne prepoznaju granice između zemalja regiona.

Dakle, građani su počeli da se bude i da sa razumevanjem i interesovanjem prilaze problemu zagađenja vazduha, ostaje da nadležni reaguju i da shvatimo da tu ne treba da bude podele u društvu, jer svi dišemo isti vazduh i imamo isti cilj, da našoj deci omogućimo da dišu punim olućima u svim gradovima naše regije.

  • Regija je u vrhu po zagađenosti zraka u svijetu. Kako to tumačite, da smo “rame uz rame” sa indijskim i kineskim gradovima koji broje daleko više stanovnika i imaju daleko veću infrastrukturu?

Sve potiče od našeg odnosa prema problemu. Mi prosto smatramo vazduh kao resurs koji nama služi i koji koristimo kako mi želimo i koliko nam treba. A treba nam puno, 30 m3 vazduha na dnevnom nivou prođu kroz naša pluća.

Klimatski uslovi, geografski položaj, temperaturne inverzije, a onda i neadekvatno planiranje, nepoštovanje ruže vetrova, loša rešenja saobraćaja, neadekvatan vozni park, sve to dođe na naplatu, a to je plaćanje eksternalijama, troškovima lečenja zdravstvenih posledica… i za to je zagađenost vazduha je školski primer. Ne možemo da se oslonimo samo na prirodno provetravanje gradova, niti smemo da očekujemo da će se situacijom pandemijske krize problemi zagađenja vazduha rešiti sami od sebe. Kada izađemo iz pandemije problemi životne sredine će nas sačekati, među njima pre svega aerozagađenje.

Već spomenuta globalna akcija Skini masku mome gradu (Unmask my city), u kojoj su učestvovali Tuzla i Beograd, (i drugi gradovi WB), pokazala je da imamo kapaciteta i za aktivizam “rame uz rame” sa nekim metropolama koje su pokazale visoku svest. Neka to bude jedan od koraka u pravcu zajedničkog delovanja građana, naučne javnosti i donosilaca odluka – i to će dati pozitivan rezultat. Zagađenost vazduha je i pitanje zaštite životne sredine, ali i pitanje ljudskih prava, a to je dovoljno snažan argument za zajedničku borbu i uz Zelenu agendu i Klimatski pakt (Climate pact) jeste put za bezbedan udah.

  • Šta se trenutno može uraditi na poboljšanju životnih prilika, a šta je neophodno kratkoročno i dugoročno uraditi?

Spomenula sam već neke primere. Pored toga, pušenje, loše životne navike, neadekvatne individualne odluke, investicije koje su povezane sa eksternalijama koje se mere zdravstvenim posledicama je nešto na čemu treba da radimo – da umemo da se odupremo i kao pojedinci i kao zajednica. Sa druge strane, treba da negujemo okrenutost prirodi, kao i poštovanje prirode, ne rečima, već delima.Ljubljana kao zelena prestonica Evrope 2016. godine može da bude primer i motivacija za zemlje Zapadnog Balkana.

Sa druge strane, neophodno je da Zapadni Balkan posmatramo kao objedinjeni istraživački prostor kada je reč o životnoj sredini i kvalitetu vazduha – jer je to nejcelishodniji način (i jedino mogući) da se da pun naučni doprinos u unapređenju kvaliteta vazduha. No, ne smemo se zaustaviti na naučnim rezultatima, moramo da te rezultate primenimo u odgovarajućim akcijama i politikama – nauka ne sme da bude sama sebi cilj.

Status zagađivača vazduha i gasova staklene bašte na Zapadnom Balkanu i procenu napretka u procesu pristupanja na polju životne sredine dao je Joint Research Center (JRC) 2019. godine i to za naš region jeste značajan dokument za dalje strateško delovanje.

Izvor : Al Jazeera

Povezane

Sve češće u zimskim mjesecima Beograd, ali i još nekoliko gradova u Srbiji, budu na vrhu liste kada je riječ o zagađenosti zraka. Zbog sve očiglednijeg problema metropola, početkom studenog se obilježava Svjetski dan čistog zraka, koji je Beograd dočekao na prvom mjestu u svijetu po zagađenosti. Stručnjaci i nevladin sektor u Srbiji od nadležnih […]

Više iz rubrike TEME
POPULARNO