Povećanje TV pretplate izazvalo političku buru u Njemačkoj

Njemački javni medijski servisi traže od Ustavnog suda da riješi političku blokadu povećanja mjesečne pretplate na 18,36 eura.

Tema je postala glavna u predizbornoj kampanji za pokrajinske izbore, koji će biti održani u martu (Tomislav Miletic/PIXSELL)

Predloženo povećanje mesečne radio i televizijske pretplate za 86 evro-centi izazvalo je pravu političku buru u Nemačkoj, posvađavši koalicione partnere, osokolilivši opoziciju i pokrenuvši debatu o tome da li su uređivačka politika i izveštavanje javnih medijskih servisa pristrasni i pod političkim uticajem vlasti.

Sredinom juna ove godine činilo se da su uklonjene sve prepreke za to da od 2021. godine bude povećana mesečna pretplata sa 17,50 na 18,36 evra, kojom se u Nemačkoj finansiraju tri nemačka medijska javna servisa – ARD, ZDF i Nemački radio.

Tada su premijeri 16 nemačkih pokrajina, posle višemesečnog natezanja, prihvatili predlog nezavisne Komisije za određivanje finansijskih potreba medijskih servisa da pretplata bude povećana, ali time nije doneta konačna odluka, u kojoj nemačka savezna vlada i kancelarka Angela Merkel nemaju nikakvu nadležnosti. Procedura za povećanje RTV pretplate u Nemačkoj je takva da, osim pokrajinskih premijera, ova odluka mora da bude izglasana i u svih 16 pokrajinskih parlamenata da bi stupila na snagu.

Politička kampanja i sukob u Saksoniji Anhalt

I upravo je tu procedura naišla na prepreku, što se moglo naslutiti i sredinom godine, kada je premijer istočnonemačke pokrajine Saksonije-Anhalt Reiner Haseloff rekao da ne može da garantuje većinu u pokrajinskom parlamentu u Magdeburgu.

Zapravo ova odluka postala je glavna tema u predizbornoj kampanji za pokrajinske izbore, koji će biti održani u martu sledeće godine. U pokušaju da povrati glasače prebegle u tabor desničarske Alternative za Nemačku (AfD), vladajuća Hrišćansko deokratska unija (CDU) je krenula u obračun sa nemačkim javnim servisima gomilajući kritike – od toga da su se bunili zbog satiričnih emisija, preko toga da su isticali da direktor regionalne televizije WDR ima preveliku platu, do toga da im je smetalo izveštavanje o Saksoniji Anhalt, ali i da premalo institucija u okviru ARD-a se nalazi na istoku zemlje.

Međutim, ovi pregovori o, kako su isticali, “džeparcu” za javni servis doveli su i do svađe unutar samih demohrišćana. Šef CDU-a u Saksoniji Anhalt i pokrajinski ministar unutrašnjih poslova Holger Stahlknecht izašao je u medije i rekao da se CDU u ovoj pokrajini neće saglasiti s povećanjem pretplate, čak ni ako to znači raspad pokrajinske vladajuće koalicije sa SPD i Zelenima, koji podržavaju povećanje pretplate.

Ovaj medijski istup iznervirao je njegovog partijskog saborca i šefa pokrajinske vlade Haselhoffa, koji je, zapravo, sve vreme nastojao da do izbora odugovlači odluku o pretplati. Time bi, s jedne strane, izbegao situaciju da prilikom glasanja dođe do svojevrsne koalicije CDU-a i AfD-a, što bi dovelo i do pada pokrajinske vlade. S druge strane, to bi omogućilo CDU da nastavi optuživanje javnog servisa za neobjektivno izveštavanje, čime bi u predizboroj kampanji mogla da parira AfD-u, koji se ne libi da u kritikama koristi termin “lažljiva štampa”, koju su tridesetih godina prošlog veka koristili nacisti prilikom dolaska na vlast u Nemačkoj.

Haselhoff je smenio Stahlknechta sa mesta ministra, ali nije odustao od strategije odgovlačenja, tako da je saopštio da pokrajinski parlament neće raspravljati o pretplati.

Žalbe pred Ustavnim sudom Nemačke

Na to su odmah reagovali čelni ljudi tri medijska servisa, koji su pojedinačno najavili da će pokušati da probem reše pokretanjem procesa pred Ustavnim sudom Nemačke, ističući da je povećanje pretplate postalo “očigledno politička igračka u jednoj saveznoj pokrajini”.

Prema rečima direktora ZDF-a Thomasa Belluta, ako ne dođe do povećanja pretplate, to će “masivno i dugoročno uticati na branšu, koja je i onako poljuljana pandemijom”.

“ZDF više ne bi mogao kao ranije da se razvija kao najveća kompanija na ovom tržištu”, istakao je Bellut, dok je njegov kolega, direktor ARD-a Tom Buhrow istakao da je ustavna žalba neminovna, jer “bez dovoljnog i nezavisno određenog finansiranja ispaštaće ponuda programa koja je ukorenjena u svim regionima Nemačke”.

Pojedini komentatori specijalizovani za pravo ističu da je velika šansa da će, zapravo, Ustavni sud povećati pretplatu kao vid zaštite nezavisnosti javnog servisa. Štaviše, procena je da je pokrajinski premijer Haseloff zapravo namerno otkazao glasanje u pokrajinskom parlamentu, kako bi sve otišlo na sud, a on izbegao direktan raspad koalicije sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke (SPD) i Zelenim, kao i direktno svrstavanje uz stavove AfD-a.

Cela situacija, međutim, u javnosti nije umanjila rasplamsanu debatu o pretplati. S jedne strane, stručnjaci ističu da će povećanja od 86 centi doneti javnim servisima ukupno oko milijardu i po evra za naredne četiri godine. Dosad je godišnje prikupljano oko osam milijardi evra RTV pretplate, kojim su finansirana tri nemačka javna servisa, u okviru kojih rade 22 televizijske i 67 radio stanica i programa, kao i brojni internet portali, sa ukupno više od 25.000 zaposlenih.

S druge strane, stižu kritike da je RTV pretplata “najviša na svetu”, potom da nemački javni servisi ne izveštavaju objektivno, ili, što se često čuje od kritičara na istoku zemlje, da o događajima u istočnom delu Nemačke izveštavaju tako što povremeno tamo upiru prst moralizirajući.

Borba za slobodu, bez ustupaka političarima

U javnim servisima, pak, ne odustaju od borbe da dokažu da političari ne mogu da utiču na njihov rad, između ostalog, i uslovljavanjem po pitanju pretplate.

“Javni servis se za svoju slobodu borio uvek na sudovima protiv političara, a ne ustupcima političarima”, ističe nekadašnji direktor regionalne televizije NDR Jobst Plog.

Ustavni sud je tako proteklih godina donosio odluke ne samo po pitanju pretplate, već i po pitanju uticaja političara u upravnim odborima javnih medija.

Jedna od takvih odluka bila je podstaknuta burom u javnosti 2010. godine, kada se dovelo u pitanje produženja ugovora glavnom uredniku ZDF-a Nikolausa Brendera. Generalni direktor ovog javnog servisa Markus Schaechter je tražio da se ovom višestruko nagrađivanom novinaru, koji je 10 godina uređivao ZDF, produži ugovor, ali administrativni odbor ovog nemačkog javnog medijskog servisa nije to učinio, na insistiranje jednog člana tog odbora – tadašnjeg premijera pokrajine Hesen i funkcionera CDU-a Rolanda Kocha.

Budući da su u tom odboru od 14 članova njih devet bili članovi CDU-a ili naklonjeni CDU, Brender nije ostao urednik, bez obzira što je stručna javnost protestovala, ističući da je jasno jačanje uticaja partijske politike na javnom servisu.

Nakon četiri godine, Ustavni sud Nemačke je doneo odluku da deo statuta ZDF-a zaista krši Ustavom zagarantovanu slobodu medija, naloživši da u administrativnim odborima javnih servisa broj članova stranaka ili strankama bliskih osoba mora da bude manji od trećine ukupnog broja, kako bi se ovim medijima obezbedila sloboda od političkih uticaja na uređivačke odluke.

Izvor: Al Jazeera