Posao za Interpol: Rusiji je još samo falila ‘Dodikova ikona’

Rusiji se brani od optužbi za izazivanja rata u Ukrajini i samo su još falili ova ikona i val kritika za ratno profiterstvo.

Posljednjih godina brojni posmatrači optuživali su Rusiju zbog dvosmislenih poruka i bliskog prijateljstva sa Miloradom Dodikom
Posljednjih godina brojni posmatrači optuživali su Rusiju zbog dvosmislenih poruka i bliskog prijateljstva sa Miloradom Dodikom

Deseci ruskih medija preneli su danas vest zvanične ruske agencije TASS koja, pozivajući se na rusko Ministarstvo inostranih poslova, tvrdi da će ikona iz 18. veka koju je Sergej Lavrov dobio od Milorada Dodika biti vraćena poklonodavcu radi daljeg razjašnjavanja njene istorije putem Interpola.

Ikona stara 300 godina koju je ruski ministar inostranih poslova dobio tokom svoje posete BiH, početkom ove sedmice, od srpskog člana Predsedništva Dodika, izazvala je međunarodni skandal. Kako se ispostavilo, ova vredna ikona pronađena u Lugansku, odnosno na istoku Ukrajine, gde se od 2014. godine vode borbe između ukrajinskih vlasti i proruskih pobunjenika.

Na poleđini ikone utisnut je pečat koji potvrđuje njeno ukrajinsko poreklo.

Ukrajina je poslala 16. decembra notu Ministarstvu inostranih poslova BiH, nazivajući spornu ikonu “objektom kulturne baštine Ukrajine” i zahtevajući objašnjenje njenog porekla. Nakon toga je Tužilaštvo BiH formiralo predmet te najavilo da će izvršiti provere.

Rusiji je, koja se godinama brani od brojnih optužbi zbog izazivanja rata u Ukrajini, falila samo ova ikona i val kritika u medijima zbog ratnog profiterstva.

Bez zvaničnog komentara

Rusko Ministarstvo inostranih poslova danas nije objavilo na svojoj službenoj stranici informacije o vraćanju kontroverzne ikone. I nije poznato hoće li uopšte davati detaljnu izjavu tim povodom.

Inače, u Rusiji poruke zvaničnih vlasti često objavljuju državne informativne agencije (TASS i RIA Novosti), u obliku odgovora na zahtev novinara.

Međutim, posetu Lavrova BiH povodom 25. godišnjice potpisivanja Daytonskog sporazuma obeležila su dva skandala, što se retko događa ruskoj diplomatiji, u svakom slučaju na Balkanu. Pored priče o ukrajinskoj ikoni, Lavrov se našao u nezgodnoj situaciji nakon što su dva člana Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić odbili da se sretnu sa njim.

Odbijanje pregovora, kako su medijima objasnili Džaferović i Komšić, povezano je s činjenicom da na prethodnom sastanku Lavrova i Dodika u Istočnom Sarajevu, 14.decembra, nije bilo zastave BiH.

Pored toga, izrazili su neslaganje sa kritičkim izjavama šefa ruske diplomatije, koji je, između ostalog, oštro kritikovao svoje zapadne partnere i Ured visokog predstavnika u BiH, te podržao rezoluciju Parlamenta Republike Srpske o neutralnosti.

Lavrov je pokušao predstaviti celu ovu situaciju kao beznačajan incident koji neće ni na koji način uticati na odnose Rusije sa narodima u BiH. U isto vreme, optužio je Džaferovića i Komšića da ne deluju samostalno, u interesu svojih birača.

 BiH ‘zemlja bez budućnosti’

Moskva naravno nije očekivala bilo kakav incident tokom balkanske turneje Lavrova (BiH, Srbija i Hrvatska), koju su detaljno pratili brojni ruski mediji.

No, skandal sa ikonom ipak je izbio u prvi plan i donekle zasjenio druge teme ove posete. Pored toga, nedostatak razumevanja doveo je ranije do blokiranja ruske pomoći Mostaru, tokom ruske kampanje podrške stranim partnerima u borbi protiv korona virusa koja je bila jako značajna za Kremlj.

Ruska grupa (odnosno 24 specijalista i pet vojnih vozila), koju su krajem aprila uputili u Mostar radi dezinficiraju bolnice, nije dobila od BiH organa dozvolu da pređe granicu. Zahtev ruske ambasade nije odobrio ministar sigurnosti BiH Fahrudin Radončić.

Poslednjih godina brojni posmatrači optuživali su Rusiju zbog dvosmislenih poruka i bliskog prijateljstva sa Miloradom Dodikom, čija je politika prvenstveno usmerena na diskreditaciju BiH kao države.

Ruska propaganda često prikazuje BiH kao središte radikalnog islama i neuspešnu zemlju na ivici rata koja nema budućnosti te samo opterećuje život Srba.

Podrška spornim inicijativama

Zvanična ruska retorika je naravno blaža, ali potezi ruske diplomatije često ostavljaju osećaj dvosmislenosti. Ruski predstavnici govore, s jedne strane, kako poštuju suverenitet i teritorijalni integritet BiH, a s druge strane, podržavaju (ili ostavljaju bez komentara) sporne inicijative koje su usmerene na dezintegraciju.

Interesantno je da početkom decembra Rusija nije podržala zajedničku izjavu Saveta za implementaciju mira, u kojoj se navodi da entiteti nemaju pravo na otcepljenje od Bosne i Hercegovine i da oni pravno postoje samo na osnovu Ustava BiH.

Dvosmislene poruke Moskve se odnose i na spoljnopolitička pitanja. Rusija stalno ponavlja kako njeni partneri imaju pravo da biraju svoj strateški put i načine obezbeđivanja svoje sigurnosti. Ali, u isto vreme, Moskva vodi na Balkanu oštru kampanju protiv širenja NATO-a, opisujući ovaj proces kao “provokaciju” protiv ruskih interesa na koju će ona biti prisiljena da odgovori.

 

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO