Kako je ugledni režiser postao ‘srpski izrod’ i ‘državni neprijatelj’

Oglasila se i Asocijacija filmskih reditelja Srbije, osudivši medijski linč reditelja Srdana Golubovića po tabloidima (EPA)
Oglasila se i Asocijacija filmskih reditelja Srbije, osudivši medijski linč reditelja Srdana Golubovića po tabloidima (EPA)

“Ako je Srdan Golubović ‘izrod Srbije’, nešto je zaista naopako sa današnjim rečima i njihovim značenjem. Ja se Srdanom Golubovićem ponosim. Njegovom kulturom, obrazovanjem i čestitošću. I njegovim filmovima, koji u svetu promovišu kulturu moje domovine Srbije.”

U ove četiri kratke rečenice, koje je beogradska rediteljica Milica Kralj, kći velikog glumca Petra Kralja, ispisala na svom Twitter nalogu, ostaće veliko i važno svjedočanstvo profesionalne i ljudske solidarnosti sa kolegom, kojeg su u vremenima smutnje napali oni koji mu nisu ni do koljena. Reakcija Milice Kralj je, zapravo, sublimacija mnogih stvaralaca sa kulturno-umjetničke scene Srbije i regiona koji nisu ostali nijemi na javno žigosanje i čerečenje poznatih i priznatih umjetnika.

Čiji je Srdan Golubović neprijatelj?

Poslije “toplog zeca”, kroz kojeg su provučena velika glumačka imena Srbije Jelisaveta – Seka Sablić i Dragan Bjelogrlić, a ranije Nikola Kojo, Sergej Trifinović i Nikola Đuričko, na red je došao i ugledni reditelj Srdan Golubović. “Kriv je!”, vrištali su tabloidi u najnovijoj presudi bez suđenja, jer se usudio javno ukazati na netransparentnost u postupku izbora predstavnika Srbije za filmsku nagradu Oscar.

Oglasila se i Asocijacija filmskih reditelja Srbije, osudivši medijski linč Srdana Golubovića po tabloidima, “zasnovan na lažima, samo zbog toga što je ukazao da je došlo do propusta u radu komisije pri izboru predstavnika Srbije za nagradu američke Filmske akademije. Golubović je okarakterisan kao “izrod srpski”, kao neko kome “ništa nije sveto, pa ni žrtve logora”, jednom riječju kao – “neprijatelj.

“Čiji neprijatelj? Neprijatelj Srbije? Neprijatelj ovog društva? Neprijatelj žrtava Jasenovca? Čiji je Srdan neprijatelj? Kako je moguće da ugledni reditelj, jedan od najznačajnijih koje ova zemlja ima, profesor, čovek koji je postigao velike uspehe sa svojim filmovima i koji ovu zemlju već godinama predstavlja na najznačajnijim svetskim filmskim festivalima, preko noći postane njen neprijatelj?”, pitaju se Golubovićeve kolege.

Optužen da ‘lobira za film o Srebrenici’

Slučaj je htio da se dva filma ovogodišnje balkanske produkcije bave traumatičnim temama najtežih ratnih zločina genocida – Dara iz Jasenovca (Srbija) i Quo vadis, Aida (Bosna i Hercegovina), zasnovanih na istorijskim događajima, prvi iz Drugog svjetskog rata, a drugi iz balkanskih ratova devedesetih, odnosno genocidom u Srebrenici. Slučaj je htio i da oba filma, i to je jedina sličnost među njima, postanu kandidati za nagradu Oscar.

Prašina se i podigla nakon što je Filmski centar Srbije objavio je da je djelo Predraga Antonijevića Dara iz Jasenovca (prikazan ljetos istovremeno na Radio-televiziji Srbije i Hrvatskoj radio-televiziji, ali ne i u kinima) odabrano da predstavlja Srbiju na 93. izboru za nagradu Oscar, u kategoriјi za naјbolji strani film, nakon čega je više strukovnih udruženja, kao i dio stručne javnosti i pojedinaca, objavilo da su proceduru izbora obilježili brojni propusti i nepravilnosti te da je izbor kandidata izgubio legitimitet. Zbog niza nepravilnosti u izbornom procesu, jedna od članica sedmočlane komisije, rediteljica Mila Turajlić, napustila je komisiju.

Nakon što je javno posumnjao kako su napravljeni propusti pri izboru srpskog kandidata za Oscara, reditelj Srdan Golubović je u prorežimskim tabloidima optužen da “sabotira film o Jasenovcu” i da istovremeno “lobira za film o genocidu u Srebrenici Quo vadis, Aida” sarajevske utorice Jasmile Žbanić, koji je, takođe, kandidovan za Oscara, ali kao predstavnik predstavnik Bosne i Hercegovine.

“Imam poštovanje prema Antonijeviću, kao kolegi i reditelju, i u ovome nema ničega ličnog. Ovo je pitanje legalnosti procesa izbora, ali pre svega, profesionalnih fer pravila i etičnosti. Smatram da jedna velika i važna tema, kao što je tema filma Dara iz Jasenovca, ne zaslužuje da život tog filma započne isprljan skandalima i lošim odjekom u javnosti”, izjavio je Golubović za beogradski Danas, što je u tabloidima protumačeno kao da “Golubović traži od Amerikanaca da Srbija i nema kandidata za Oscara zbog toga što Bosna šalje priču o genocidu u Srebrenici”.

Plasirane su i laži i besmislice tipa “Srdan lobira za taj film i u Srbiji je prvo hteo da ga prikaže na Festivalu autorskog filma, da mu se da najveća sala i prikaže odvojeno od drugih filmova”. Pozivajući se na “dobro obavešten izvor”, objavljene su i besmislice tipa da je Golubović odlučio da mu je važnije da film o Srebrenici ugura na FEST, ili da “upravo srpska elita lobira da sa Balkana na predstojećem Oscaru Srebrenica bude jedino prikazana, ne istovremeno i priča o Jasenovcu”.

Reditelj je potom nazvan i “izrodom srpskim”, uz tvrdnju “da mu ništa nije sveto, pa ni žrtve iz logora”.

Slika Srbije koja se mnogima neće dopasti

“Nemam komentar. Sve ono što je napisano i rečeno u reagovanjima strukovnih udruženja i asocijacija, kao i profesora Fakulteta dramskih umetnosti, delim kao mišljenje i vrednosti za koje se borim”, izjavio je Golubović beogradskim medijima.

Bilo je očigledno da autor filma Otac, koji je na ovogodišnjem Berlinaleu, jednom od tri najznačajnija filmska festival na svijetu, osvojio nagradu publike i ekumenskog žirija – nije želio da se upušta u polemiku sa tabloidnim bestidnicima. Bio je u pravu. Njegova rječita potonja šutnja skoro je nadjačala drečeću buku koja najmanje veze ima sa filmom i sa ukupnom slikom “koja se u svijet šalje iz Srbije”.

“Otac je slika Srbije koja se mnogima neće dopasti”, reći će Srdan Golubović povodom FEST-ovske premijere svog četvrtog filma, u intervjuu za Al Jazeeru, objavljenom u martu ove godine, i na neki način anticipirati događaje vezane za film koji je stigao iz Berlina ovjenčan dvjema značajnim nagradama – publike i ekumenskog žirija.

“Drago mi je da ljudi vide da film pokazuje našu stvarnost onakvom kakva ona, prosto, jeste. Nisam želeo da pravim tu stvarnost lepšom nego što stvarno jeste, ali ni da je pravim ružnijom. Nažalost, ta stvarnost je takva. Mnogima se to neće dopasti, posebno ovima koji tvrde da je život koji živimo lepši nego što ga mi vidimo svojim očima. Nije mi bila namera da film u središtu priče ima taj društveni angažman i da se bavi stvarnošću. Ideja je bila da se bavim junakom i njegovim putovanjem i transformacijom”, objasniće Golubović tom prilikom veliki početak svog filma.

Da se ta slika neće dopasti mnogima potvrdiće se upravo ovih dana, ali i iznova otvoriti pitanje filmskog kritičara Milana Vlajčića, koji je svrstao Oca u red najboljih domaćih filmskih ostvarenja u proteklih dvadesetak godina, označavajući ga kao “nagoveštaj da prolaze godine stvaralačke osrednjosti i pretencioznih sočinjenija od kojih boli glava”.

Samo jedno u nizu zlodjela mračnjaštva

U odbranu Golubovića stalo je skoro sve što se ne uklapa u Vlajčićev obrazac “stvaralačke osrednjosti i pretencioznih sočinjenija. Slavni reditelj Goran Marković reći će da je najnoviji slučaj napada državnih tabloida na Srdana Golubovića, jednog od najboljih filmskih reditelja koje imamo, “samo jedno u nizu zlodela ostrvljenih mračnjaka”.

“Jedino što su umetnici malo drugačiji od ostalih: po definiciji onoga čime se bave, oni veruju u istinu i drže do sebe. Slomiti pravog umetnika je jako, jako težak posao”, rekao je Marković, ocjenjujući da “mašina za mlevenje umetnika nastavlja da radi nekontrolisano”.

“Vučićevi robovi pokušavaju da se istaknu i tu vlada ogromna konkurencija. U igri je podela plena i niko od njih neće ispustiti priliku da nešto štrpne za sebe. Što se kaže, žele da nadirode Iroda”, kaže Marković.

“Užasnut sam medijskim linčom kroz koji prolazi moj kolega Srdan Golubović. Besprizornim lažima koje su osvanule na naslovnoj strani tabloida. Strašna mi je zloupotreba Jasenovca u ove svrhe. Sve što je Srdan uradio je da je ukazao na nepravilnosti u procesu izbora našeg kandidata za Oscara. Zauzvrat je postao izdajnik i ‘izrod’. Ne uspevam da nađem reči kojima bih opisao svoj užas. Ako ovako prolaze najbolji od nas, a podsetiću vas da je Srdanov film Otac osvojio brojna visoka međunarodna priznanja i da je u ovom trenutku glavni glumac [Goran Bogdan] nominovan za Evropsku filmsku nagradu, evropski pandan Oscaru, šta drugi da očekuju? Ova zemlja postaje opasna za život za bilo koga ko se usudi da razmišlja svojom glavom”, izjavio je reditelj Stefan Arsenijević.

Podršku Goluboviću pružili su i profesori Fakulteta dramskih umetnosti, saopštenjem koje je potpisalo više od 40 istaknutih ličnosti iz akademskog i javnog života. “Skrećemo pažnju da ovakav govor mržnje, koji targetira pojedinca, svoj opasni potencijal zasniva na podsticanju sukoba i konflikata, ali i duboko ukorenjenim stereotipima i predrasudama našeg društva. Svojim agresivnim tonom tabloidni napadi, kojima je Srdan Golubović izložen, praktično legitimizuju fizičke nasrtaje na odabrane mete”, napisali su profesori.

“Širi se krug neprijatelja. Evo i poziva na ubistvo iz SNS svinoida”, napisao je Srđan Dragojević, dok je direktor Jugoslovenske kinoteke i selektor FEST-a Jugoslav Pantelić napisao: “Ovo je poziv na linč koji mora da se osudi! Nedopustivo!”

Razni Atlagići i nakaradni sistem

Dramski pisac i jedan od osnivača Mikser hausa Ivan Lalić pozvao je svoje prijatelje da podrže Golubovića, ali i Jelisavetu – Seku Sablić i Dragana Bjelogrlića.

“Ja, Ivan Lalić, poznajem ovo troje ljudi i smatram da su svo troje izuzetni ljudi, umetnici i drugari. Zapravo, ništa originalno nisam rekao, to svi znamo, samo ne znamo gde su granice maltretiranja pristojnog sveta od strane polusveta. Da li su razni Atlagići autentični proizvodi jednog nakaradnog kulturnog sistema, ili teledirigovane rakete vlasti? Ako je ovo drugo u pitanju, hajde da to saznamo. Nek se stvari ogole do kraja”, napisao je Lalić.

Reditelj Ognjen Glavonić, autor filma Teret, koji je prošle godine, uprkos brojnim priznanjima koje je dobilo njegovo djelo, izgubio trku s Kraljem Petrom Prvim, koji je iz Srbije otišao u Ameriku, prema mnogim mišljenjima, sasvim nezasluženo. Glavonić je izjavio da se na ovaj način Filmski centar Srbije “obračunava sa onima koji ukažu na nepravilnosti”.

“Nakon što su tabloide koristili kako bi plasirali informacije o konkursu koje u isto vreme nismo mogli naći na zvaničnom sajtu naše krovne filmske institucije, isti se sad koriste za ućutkivanje i zastrašivanje kolega”, napisao je Glavonić na Facebooku.

Podršku Srdanu Goluboviću pružili su i Danilo Šerbedžija, Elma Tataragić, Dana Budisavljević, Ana Maria Rossi, Darijan Mihajlović, Ivan Medenica, Filip Ejdus…

Znakovita čestitka ministarke Maje

U međuvremenu se oglasila i potpredsjednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, koja je “čestitala kandidaturu filma Dara iz Jasenovca za nagradu Zlatni globus i, što je vrlo znakovito, ničim ne spominjući frku zbog nominacija za Oscara.

“Ovo je ne samo veliko priznanje za film Dara iz Jasenovca, već i dobar znak za čitavu srpsku kinematografiju, koja se ovom kandidaturom vraća na svetsku filmsku pozornicu. Kandidatura filma Dara iz Jasenovca za Zlatni globus je posebno značajna jer je to prvi srpski film u trci za Zlatni globus za sve kategorije, a ne samo za najbolji strani film”, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture.

Američka filmska akademija je, zbog pandemije korona virusa, pomjerila ceremoniju dodjele Oscara na 25. april 2021. godine. Širi izbor od devet naslova nominovanih u kategoriji najbolji međunarodni film biće saopšten 9. februara. Pet ostvarenja iz svijeta koji su u direktnoj trci za Oscara znaće se 15. marta.

Što se tiče “ostatka regiona”, Hrvatsku će predstavljati film Dopunska nastava Ivana Gorana Viteza, Kosovo Egzil Visara Morine, Crnu Goru Grudi Marije Perović, a Sloveniju Priče iz kestenove šume Gregora Božića. Severna Makedonija izabrala je ostvarenje Vrba Milča Mančevskog, čiji je film Prije kiše bio u najužih pet 1994. godine. Bosna i Hercegovina, koja ima jednog Oscara, zahvaljujući Danisu Tanoviću i Ničijoj zemlji, konkurisala je sa prvom filmskom pričom o genocidu u Srebrenici Quo Vadis, Aida? Jasmile Žbanić, u kojoj glavne uloge igraju glumci iz Srbije Jasna Đuričić i Boris Isaković.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO