Ko će liječiti pacijente u novim COVID-bolnicama?

COVID-bolnica u Batajnici trebala bi imati oko 1.000 kreveta, od čega petinu na intenzivnoj njezi (Predsedništvo Srbije)

“Moramo izdržati do 1. decembra, kada otvaramo kovid bolnicu u Batajnici”, ponovio je više puta u poslednjih nekoliko dana državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Srbije Mirsad Đerlek, napominjući da se do tada ne sme desiti da u Beogradu, u kojem se svakodnevno registruje najmanje polovina novozaraženih u celoj Srbiji, nema mesta za pacijente. U međuvremenu, period u kojem je Srbija broj novozaraženih korona virusom merila desetinama, pa potom i stotinama ljudi, završen je i sada se broji u hiljadama. Ove nedelje prosek je već prešao brojku od 2.000 novoobolelih dnevno.

Jedna po jedna zdravstvena ustanova se ponovo pretvara u kovid bolnice, sužavajući prostor za lečenje onih koje sada zbirno nazivaju nekovid pacijentima, a 1. decembar, za kada je najavljeno otvaranje prve od dve velike specijalne kovid bolnice, još se čini dalekim. Prema ranijim najavama, bolnica u beogradskom naselju Batajnica trebalo bi da ima oko 1.000 kreveta, od čega oko 200 na intenzivnoj nezi. Tokom decembra bi, kako je najavljivano, mogla da bude otvorena i kovid bolnica u Kruševcu, sa oko 500 ležajeva, od čega deo u intenzivnoj nezi.

Iako se otvaranje ovih bolnica najavljuje kao spas, samo povećanje smeštajnih kapaciteta za kovid pacijente još uvek ne znači i rešenje problema. Od broja kreveta za smeštaj obolelih od COVID-19 kao značajniji problem mogao bi da se pokaže eventualni nedostatak obučenog medicinskog osoblja koje bi radilo u te dve bolnice. Za sada nije poznato da li će lekari i medicinske sestre za ove dve nove bolnice biti prebačeni iz postojećih zdravstvenih ustanova i kojih, kao i da li će u tom slučaju njihova mesta popuniti novozaposleni. Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na ovo pitanje, a više zvaničnih informacija nemaju ni sami lekari.

Bit će bolnica, ali ko će u njima rditi?

Zoran Ilić iz Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite (GSZSZ) Nezavisnost za Al Jazeeru kaže da očekuje da će se za nove kovid bolnice uzimati lekari i sestre iz drugih zdravstvenih ustanova u Srbiji, ali da nema nikakvih zvaničnih informacija. Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta kaže da već neko vreme kruži nezvanična informacija da bi kovid bolnicu u Batajnicu trebalo da “pokriva” deo osoblja iz Kliničkog centra Srbije (KCS), a ostatak bi trebalo da čine zaposleni iz beogradskih domova zdravlja i novozaposleni.

“Ako se ispostavi da bi kolege iz KCS-a trebalo da rade u novoj kovid bolnici, postavlja se pitanje šta će biti sa nekovid pacijentima koji se sada leče u KCS-u. Već sada postoji problem nedovoljnog broja izvršilaca, ima dosta zaraženih među medicinskim osobljem, a niko o tome ne govori. Skoro da nema ustanove u Srbiji gde nema zaraženih zdravstvenih radnika, tako da mislim da će najveći problem sa te dve nove bolnice biti broj izvršilaca, odnosno ko će tu da radi”, kaže Panić.

“Na primer, bolnica u Batajnici bi trebalo da ima oko 200 kreveta u intenzivnoj nezi. Recimo da je maksimum jedan anesteziolog na pet intubiranih pacijenata. Neki protokol kaže da bude jedan na tri, a s druge strane, imali smo na početku epidemije i situacije da je bio jedan anesteziolog na 20 pacijentata na respiratorima. Dakle, ako broj kreveta na intenzivnoj podelite sa pet, to je već 40 do 50 anesteziologa samo za tu bolnicu, a anesteziolozi su inače deficitarni u Srbiji”, objašnjava Panić.

U Srbiji ima 10 anesteziologa na 100.000 bolesnika, što je u rangu srednje razvijenih zemalja, dok ih je u razvijenim dvostruko više

Deficit anesteziologa koji su jedini prošli obuke za rad sa pacijentima na respiratorima u Srbiji postoji najmanje poslednjih desetak godina. “Nedostaje anesteziologa, ali i nekih drugih specijalista. To je ona pogubna politika do 2012-13. godine, kada se nisu davale specijalizacije i sada se ubrzano radi na tome”, objašnjava Zoran Ilić.

Anesteziologa fali i u ‘normalnim’ vremenima

Prema podacima koje su prošle godine izneli predstavnici Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije, u ovoj zemlji bilo je 10 anesteziologa na 100.000 bolesnika, što je u rangu srednje razvijenih zemalja, dok ih je u razvijenim dvostruko više. Primera radi, Dragan Delić, infektolog u penziji, za Al Jazeeru kaže da je u vreme kada je bio direktor Infektivne klinike u Beogradu (do 2014. godine) imao na raspolaganju samo dva anesteziologa. Klinika je tada, kaže, raspolagala sa 150 kreveta, od čega dvadesetak na intenzivnoj nezi.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

“Snalazili smo se tako što su se i drugi specijalisti obučavali za rad na aparatima za intubaciju, reanimaciju, kako bi mogli da dežuraju na intenzivnoj nezi. I ja sam išao na obuku u Urgentni centar. Međutim, to može biti prelazno rešenje. Ipak je potrebno da na intenzivnoj nezi budu oni lekari koji su se za to specijalizovali”, kaže Delić.

Da eventualna iznuđena dodatna obuka lekara za rad sa pacijentima na intenzivnoj nezi u kovid bolnicama nije najsrećnije rešenje smatra i Rade Panić, anesteziolog u kraljevačkoj Opštoj bolnici. “Čak i vrhunske specijaliste pulmologe ili interniste nije tako jednostavno za kratko vreme obučiti da rade sa respiratorom. Mi, anesteziolozi, to učimo kroz četiri godine specijalizacije, pa opet neki od nas izađu a da nisu potpuno vešti u radu sa tim aparatom. Najbitnije je da morate da pratite svaku promenu kod pacijenta, a promene su na 10 minuta do pola sata”, objašnjava Panić.

U bolnici gde radi trenutno, kaže, ima dovoljno anesteziologa. “Ima nas 16 i dva specijalizanta, optimalno je od 18 do 24. Sa ovim brojem možemo da pokrivamo i kovid odeljenje, koje smo otvorili, i nekovid pacijente. Naravno, pod uslovom da ne idemo na godišnje odmore.”

Ali bi, dodaje, do problema moglo da dođe ako bi se tražilo da neke kolege pomažu drugim zdravstvenim institucijama, poput nove kovid bolnice u Kruševcu. “U tom slučaju bi bilo mnogo teže da se organizujemo, bilo bi mnogo prekovremenih sati. Primera radi, kad se radio kovid, mene nisu puštali na to odeljenje, radio sam u ovom drugom delu, ali sam imao 78 sati dežurstava mesečno, što je dvostruko više od onog što je regularno”, navodi Panić.

Medicinske sestre uglavnom otišle u Njemačku

Ipak, u toj bolnici, koja pokriva teritoriju sa oko 120.000 stanovnika, već sada je, kako kaže, redovni program skraćen samo na ono što mora da se radi, “poput operacija karcinoma, carskih rezova i sličnih zahvata koji ne mogu da se odlože. Druge redovne stvari – ortoptedske operacije, operacija katarakti, kile, se sada ne rade”. Čini se da ni sa medicinskim sestrama nije bolja situacija. U Sindikatu medicinskih sestara za Al Jazeeru kažu da ih u pojedinim zdravstvenim ustanovama već sad nema dovoljno.

“Da li je ukupan broj nedovoljan ili ih ima dovoljno, ali nisu dobro raspoređene, teško je pouzdano reći. Ipak, na osnovu informacija naših članova u 120 zdravstvenih ustanova, pre bi se reklo da nas nema dovoljno… Hoću da verujem da će primati nove ljude, jer sa sadašnjim brojem teško da mogu da pokriju postojeće i još dve nove bolnice. I u Kruševcu nedostaje medicinskih sestara”, kaže Radica Ilić, predsednica ovog sindikata.

Na pitanje da li bi, u slučaju zapošljavanja medicinskih sestara preko zavoda za tržište rada, problem moglo da bude njihovo nedovoljno iskustvo ili stepen obučenosti, Ilić odgovara da to ne mora da bude sporno. “Ima mnogo medicinskih sestara koje su dugo radile na određeno vreme i imaju dosta iskustva a trenutno nisu zaposlene. Verujem da bi pri zapošljavanju prednost imale one sa iskustvom, koje u međuvremenu nisu otišle u Nemačku.” 

Koliko će medicinskih sestara biti potrebno za dve nove kovid bolnice zavisi i od njihove opremljenosti. “Ako imate monitoring, gde sestra iz jedne sobe može na monitorima da prati stanje više pacijenata, koji su svi povezani, onda je lakše, jer ne mora svaki čas peške da ih obilazi. Ali, ako toga ne bude, onda će to zahtevati više sestara. U normalnim okolnostima jedna sestra na intenzivnoj nezi bi trebalo da pokriva do pet pacijenata”, objašnjava Radica Ilić.

Dodaje da trenutno, po njenim saznanjima, na postojećim odeljenjima intenzivne nege ima dovoljno sestara, ali da se javljaju problemi u kovid ambulantama, gde se “pojavi odjednom i do 100-150 pacijenata”. Pitanje je i po kom kriterijumu će se premeštati lekari i medicinske sestre na rad u nove kovid bolnice, odnosno da li će se voditi računa da ne idu stalno jedni isti u kovid bolnice, osim ako to ne žele dobrovoljno.

Kako direktori dijele ‘kovid dodatak’?

“Mislim da bi i tu moglo da bude problema. Kolege su jako nezadovoljne, mnogi nisu više spremni da rade bilo šta dobrovoljno. Bili su izloženi bolesti, i oni i njihove porodice, nisu imali adekvatan tretman, bilo je problema i sa isplatama za period dok su bili na bolovanju i u samoizolaciji, direktorima je ostavljeno da  na svoju ruku dele kovid dodatke, pa je i tu bio raznih manipulacija od ustanove do ustanove”, objašnjava Rade Panić.

Na neadekvatne isplate “kovid dodatka” upozorava i Radica Ilić, koja ukazuje da mnoge članice ovog sindikata još nisu stigle da iskoriste godišnji odmor – ni onaj prošlogodišnji, koji je trebalo da iskoriste do kraja juna, ni ovogodišnji. Panić ukazuje da i dalje postoji nedostatak zaštitne opreme, čak i kad je reč o maskama. S druge strane, u sindikatu medicinskih sestara i GSZSZ Nezavisnost kažu da, prema informacijama koje dobijaju od članova, opreme za sada ima dovoljno.

Kako god da se reši problem osoblja za nove kovid bolnice, sa ovakvim tempom širenja zaraze, čini se da bi posledice decenijske nezainteresovanosti države za iseljavanje medicinskog osoblja iz zemlje mogle da postanu bolno vidljive već u narednim nedeljama. Ako je zdravstveni sistem Srbije bio na ivici pucanja tokom prvog i drugog talasa epidemije, tokom proleća i leta, kada maksimalni dnevni broj novozaraženih nije prelazio 500, pitanje je kako će podneti sada i do četiri-pet puta više obolelih, sa istim brojem lekara i medicinskih sestara, ali i koliko će biti moguće lečenje onih koje je kovid zaobišao, ali nisu druge bolesti.    

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Jedanaest osoba preminulo je u Srbiji od posljedica korona virusa, a prijavljeno je i novih 2.180 slučajeva zaraze. Raste broj hospitalizovanih, ali i pacijenata na respiratorima. U bolnicu je smješten i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, koji je u nedjelju služio liturgiju u Podgorici na sahrani mitropolita Amfilohija. Vlada Srbije promijenila je zakon kojim je omogućeno […]

Published On 05 Nov 2020
Više iz rubrike TEME
POPULARNO