Beširi: Neko u Srbiji mora još jednom reći njet i iskreno hello

Trump je po mentalitetu i načinu vladanja bliži prosječnom glasaču Srbije, odnosno onima koji podržavaju predsjednika Vučića, kaže Beširi (Institut za evropske poslove)

Generacije ljudi odlaze ili se guraju u apatiju zbog nesposobnosti da se jasno i glasno kaže šta je neophodno uraditi da bi postojao iole potencijal da se mi kao društvo razvijemo. Svi politički predlozi o nesvrstavanju propali su. Nesvrstani, protiv svih, četiri stuba, tri stolice i ostali propali pokušaji imaju jedno zajedničko – nerealnost. Najracionalna odluka koju kao društvo treba da donesemo nekako nam vekovima izmiče.

Ovu prilično sumornu ali tačnu dijagnozu prilika u Srbiji, postavio je direktor Instituta za evropske poslove u Srbiji Naim Leo Beširi u razgovoru za Al Jazeeru Balkans.

  • Srbija je dobila novu vladu, neki kažu tehničku za pripremu opštih izbora 2022. godine, dok predsjednik Srbije i nova-stara premijerka Ana Brnabić prosto tvrde da je to vlada kontinuiteta. Kako tumačite odluku da se vladi i parlamentu ograničava mandat na godinu i po dana?

– Ne postoji ustavna ni zakonska mogućnost unapred određenog skraćenog mandata Vlade Srbije. Da bi vlada prestala sa radom, morala bi da izgubi većinu ili da podnese ostavku. Jasno je da je plan da se podnese ostavka kako bi se omogućili prevremeni izbori i poklopili se sa predsedničkim i lokalnim. Postoji razlog zašto se dužina mandata predsednika i parlamenta razlikuje za godinu dana, dok forsiranje prevremenih izbora dugoročno guši demokratiju i uništava institucije. U razvijenim demokratijama ovakva lakrdija sa demokratskim principima bila bi kažnjena na izborima, dok se sa demokratskim kapacitetom našeg društva politička elita ozbiljno igra. I to nije prvi put, setimo se Tadićevog „skraćivanja predsedničkog mandata“ 2012.

  • U svom ekspozeu premijerka je evropski put Srbije postavila tek na šesto mjesto prioritetnih ciljeva. Da li se i to može tumačiti kao postepeno udaljavanje ove zemlje kandidata od članstva u Evropskoj uniji?

– Premijerka Brnabić je svojim prioritetima iz 2020. jasno pokazala da nije uradila mnogo na reformama koje vode članstvu u EU. Ona je prva predsednica vlade, od demokratskih promena, koja je EU pomerila sa prvog mesta prioriteta. U tome je, verovatno, iskrena, jer zašto bi sebe i druge zavaravala da su joj reforme ka članstvu prioritet. Premijerka Brnabić ostaće upamćena i po najnegativnijim izveštajima Evropske komisije o izostanku reformi u sudstvu, zaštiti ljudskih i manjinskih prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, poljima koja su daleko važnija za članstvo u EU, nego rešavanje pitanja Kosova.

  • Kako objašnjavate skoro opšti koncenzus građana da bi izbor Donalda Trumpa bio bolja varijanta za Srbiju nego da na američkim predsjedničkim izborima pobijedi Joe Biden, dok je raspoloženje građana Kosova skoro u potpunosti na strani Joea Bidena?

– Trump je po mentalitetu i načinu vladanja bliži prosečnom glasaču Srbije, odnosno onima koji podržavaju predsednika Vučića. Opsednutost isključivošću, zaobilaženjem pravila i vladavinom gvozdenom pesnicom bliža je autoritarnim režimima nego demokratskim, koji se zalažu za dijalog i dugoročna rešenja. Tramp i Bajden su suprotnost, prvi ima potrebu da samostalno rešava sve probleme, dok je drugi inkluzivan i deluje dosta razumnije. Za politiku je ipak ključan dijalog, koji Tramp uporno odbija verujući da je sveznajući. Takva samoubeđenost, podseća na još nekog u nas.

  • Kako to da iznenadno približavanje Beograda Washigtonu ne prati isti entuzijazam kada je u pitanju NATO? Sva istraživanja pokazuju da je broj pristalica približavanju zapadnom vojnom savezu na rekordno niskom stepenu.

– Zakulisane priče sugerišu da je predsednik Vučić govorio o članstvu Srbije u NATO-u još 2008. godine. Očigledno je da politička kalkulacija sugeriše da ne može rešiti pitanje Kosova i uvesti Srbiju u NATO istovremeno. Iako članstvo ima podršku među građanima na nivou od deset odsto, u poslednjih pet godina primećuje se pad onih koji se protive saradnji. U korak sa time ide i trend saradnje. Srbija nikada nije više sarađivala sa NATO-om i zemljama članicama NATO-a. Za ekstenzivnu saradnju od preko 400 različitih aktivnosti sa NATO-om u 2019., zaslužan je predsednik Vučić i odgovorni ljudi u ministarstvima spoljnih poslova i odbrane. Takav razvoj situacije dobar je za Srbiju, njen međunarodni ugled i za profesionalizaciju vojske.

  • Koliko je vašingtonski sporazum stvarno približio Beograd i Prištinu i koliko je i na koji način uticao na Briselske sporazume i nastavak pregovora u budućim odnosima Srbije i Kosova?

– Još je rano govoriti o uspešnosti dokumenta koji je star mesec i po dana. Da li je to spisak želja, koezistentan međunarodni ugovor ili nešto treće, reći će nam njegovo sprovođenje. Za sada deluje da su obe strane spremne da sprovedu dogovoreno. Početak novembra i rezultati izbora u SAD-u odrediće brzinu sprovođenja sporazuma u Washingtonu, a sudbinu određenih tačaka odrediće pobednik duela Trump-Biden.

  • Nedavno ste na sastanku sa predstavnicima NGO sektora u Beogradu “natjerali” predsjednika Vučića da oda počast ubijenim Albancima na Kosovu čija su tijela godinama skrivana u masovnim grobnicama čak i u Beogradu. Šta danas mislite o tom događaju?

– Nisam naterao predsednika Vučića ništa. Pozvao sam ga, kao i sve prisutne u sali, da zajedno odamo poštu, posebno Albancima iz grobnice u Batajnici, ali i drugim Albancima, Srbima, Bošnjacima, Crnogorcima, Gorancima, poginulim sugrađanima u oružanom sukobu na Kosovu u periodu 1998. – 2000. Prihvatio je, a u minutu ćutnje u izrazito napetoj atmosferi rezonovalo je moje pitanje: Kada ćete, predsedniče Vučiću, položiti cveće na mestu grobnice albanskim civilima u Batajnici? Odgovor još nisam dobio.

  • Ponekad se čini da je približavanje Srbije Evropi zapravo Sizifov posao i da će prije doći do balkanizacije Evrope nego do evropeizacije Balkana. Šta je potrebno učiniti da se otvori barem još neko poglavlje u pregovorima?

– Za otvaranje novih poglavlja potrebno je samo jedno: primenjivati postojeće zakone. Tamo gde zakoni nisu dobri, promeniti ih, a onda primeniti. Mi patimo od kršenja sopstvenih, a ne evropskih zakona i ne postoji univerzum u kome možemo EU i zemlje članice da ubedimo da smo spremni da primenjujemo evropske zakone, kada na dnevnom nivou pokazujemo da smo nesposobni da sprovodimo sopstvene. Kada budemo videli da prestupnici sede u zatvoru zbog korupcije i kriminala, da vas niko ne može reketirati zato što nešto zarađujete, da imamo puteve bez rupa, bolnice sa lekovima, škole sa klupama, a da smo dočekali ekspresno pravičnu presudu nezavisnog pravosuđa, znaćemo da smo blizu.

  • Šta u tom smislu može i šta radi Institut za evropske poslove?

– Institut deset godina postoji kao korektiv vladajućoj eliti. Nije svrha postojanja Instituta da aplaudira vladi, nego da je kritikuje. Da upućuje na propuste, negativne društvene fenomene i trendove, da analizira, istražuje, zagovara, obrazuje i sugeriše moguća rešenja. Institut to radi na mikro nivou ceneći rad drugih organizacija u nadi da će zajedničkim delovanjem sa državnim organima od Srbije naraviti deomokratsku, građansku, slobodnu i zemlju baziranu na vrednostima poštovanja ljudskih i manjinskih prava, solidarnosti, poštovanja različitosti i društvenog dijaloga. Institut doprinosi, ne može ni jedno od pitanja sam rešiti, ali može biti koristan resurs društvu. Naš potencijal delimično je ograničen nespremnošću vladajuće elite da kritiku i sugestije uzme u razmatranje.

  • Da li je tzv. mini Schengen koji su lansirali Vučić, Zaev i Rama (od kojeg za sada zaziru Bosna i Hercegovina i Kosovo) evropska ideja i konačno odustajanje od politike proširenja koja ima sve manje pristalica i u Evropskoj uniji?
Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

– Činjenica da su navedene ekonomije na nivou četvrtine proseka Evropske unije govori da se mora nešto uraditi odmah i brzo kako bi se standard građana hitno povećao, a zemlje kandidati za članstvo i potencijalni kandidati pripremili za punopravno članstvo. Takvi primeri su se mogli naći u istoriji pre i posle članstva. Mini-Šengen ne može, niti će zameniti punopravno članstvo. Ukoliko se to dogodi, to je isključivo zbog manjka vizije i nesposobnosti elita u regionu da reformišu svoja društva u liberalne demokratije zasnovane na evropskim vrednostima pre zamora od evrointegracija. Da li imamo kapaciteta da se izvučemo iz balkanske učmalosti i postanemo savremena, demokratska društva zasnovana na pravilima, veliko je pitanje. Lopta je u našem dvorištu.

  • Kako objašnjavate činjenicu da proevropske organizacije i političke partije svoje programe nikako ne uspjevaju predstaviti prihvatljivijim od onih koje građanima nudi vlast, naprimjer novoosnovani savez “Srbija na Zapadu”?

– U dubokoj zabludi je neko kome nije jasno da tri četvrtine svega što proizvedemo odlazi u EU, da otprilike toliko dolazi i uvozom, da se školujemo i lečimo, da smo kulturno, sportski, akademski vezani za EU i Zapad. Potpuno je racionalna i patriotska odluka da se svrstamo sa Zapadom bez ikakvih rezervi. Da bi nam se verovalo da smo to odlučili, moramo da raskinemo sve druge veze koje sabotiraju to svrstavanje. To ne znači da ne treba da imamo dobre odnose sa Rusijom, Kinom, Turskom i drugima, ali da je naš nacionalni interes dobrobit i životni standard građana Srbije. Kada stavimo čoveka, ženu i dete u fokus naše politike, odluka je jasna, ali to neko mora glasno da kaže i da pobedi s tom idejom. Neko mora reći još jedno istorijsko njet, i jedno iskreno hello.

  • Koliko je Srbija danas dalje ili bliže od Evrope u koju je krenula prije 20 godina poslije, ratova, sankcija inflacije, bombardovanja i sloma Miloševićevog režima?

– Srbija je tehnički dosta bliža EU nego što je bila pre dve decenije, politički je na istom mestu gde je bila za vreme samita u Solunu 2003. Političke elite od ubistva premijera Đinđića pravile su sijaset loših odluka, krile su ratne zločince, spaljivale dokaze i uništavali arhive, politički se obračunavale sa sudijama i tužilaštvom, šurovale su sa kriminalom, manijakalno su raspisivale izbore, uništavale slabe demokratske institucije i sprovodile reforme brzinom puža. Političke elite bile su uvek fokusirane na teritorije, manje na ljude. Zato se danas suočavamo sa manje od sedam miliona stanovnika, 20.000 manje prvaka svake godine, a desetine hiljada naših sugrađana sreću traže negde drugde, najčešće na tom Zapadu. Možda ćemo Zapad u Srbiju na kraju tako i dovesti, tako što ćemo svi tamo zapravo otići. Sve zbog manjka vizije, hrabrosti i političke zrelosti. Ipak, može se sve promeniti, ali pitanje je ko će da povede kolo?

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Shaip Kamberi je otvorio oči toj i takvoj Srbiji, koja slavi Mladića, Karadžića i srebrenički genocid, koja izjednačava četnike i partizane, koja se okreće od Batajnice, sve sa masovnom grobnicom pobijene albanske djece tu pred nosom Beograda.

opinion by Dragan Bursać
Published On 31 Oct 2020
Više iz rubrike TEME
POPULARNO