Kako su lajkovi postali mjerilo uspjeha

Širom svijeta nastale su 'Klik farme', koje 'proizvode' lajkove (Reuters)

Kada je tadašnji američki predsednik Herbert Huver 1933. godine došao u Čikago da otvori Svetski sajam (World Fair), kompanija RCA je imala iznenađenje i za njega, i za ceo svet – prvi komercijalno dostupan TV uređaj, nazvan TRK-5. Iako je TV tehnologija postojala još od početka 20. veka, do tridesetih godina zapravo nije ni bilo TV stanica koje bi mogle da se gledaju na tadašnjim crno-belim televizorima. Radio i novine su bili dominantni medij, kao i tadašnje “filmske novosti” (Film News Reel), praktično kratke vesti koje su se prikazivale u bioskopu pre početka filmova.

Nakon Drugog svetskog rata ubrzani razvoj televizije je doveo do sve jeftinijih i dostupnijih TV uređaja te ovaj medij postaje glavni izvor informacija u domovima široma sveta. Sedamdesetih američki GE i nemački Braun predstavljaju prve jeftine TV uređaje u boji, pa je televizija postala ne samo mesto za vesti, već i filmove, muziku i zabavu.

Ipak, niko u 20. veku (pa čak i početkom 21. veka) nije mogao ni da nasluti pojavu i moć koju će imati društvene mreže. Iako su još 80-ih i 90-ih postojali takozvani instant-messsaging programi i aplikacije, oni su bili samo u tekstualnom obliku i imali su ograničenje u pogledu broja i vrste korisnika. Takođe, tadašnji “internet” je, zapravo, bio direktno povezivanje dva ili više računara putem telefonske linije (BBS servisi). Ipak, i na ovakvim “primitivnim” web adresama ubrzo su se pojavile vesti iz celog sveta, a novinari su koristili BBS kanale da izveštavaju iz tadašnjeg Sovjetskog saveza i iza borbenih linija u Avganistanu.

Kako smo postali zavisni od lajkova

Godine 2005. se pojavljuje jedan mali i tada praktično nepoznat web sajt nazvan Facebook (eng. Godišnjak, Spomenar). U početku je imao samo opcije postavljanja par fotografija i nekoliko rečenica iz biografije. Popularnist brzog interneta (ADSL, fiber cable) dovodi do sve većih mogućnosti interneta, pa se pojavljuju i nove društvene mreže, poput Twittera, Instagrama, Pinteresta… Sve veća popularnost smartfona i tableta dovodi i do nastanka “vizuelnih” društvenih mreža gde  su slike i video u prvom planu – YouTubea, TikToka, Badooa…

Društvena mreže kod korisnika pokreću mehanizme koje psiholozi nazivaju “ciklus nagrađivanja”. Isti mehanizmi koji u mozgu stvaraju osećaj uspeha i zadovoljstva kada dobijemo novac, postignemo neki uspeh, dobijemo lepe vesti ili samo jedemo čokoladu deluju i kada na svom nalogu na društvenim mrežama dobijemo notifikaciju za lajk, komentar ili da je neko podelio našu objavu.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Prirodno, čovekova psiha se brzo navikne na ovakvu rutinu kada je korišćenje društvenih mreža u pitanju i ubrzo suština i svrha njihovog korišćenja postaje dobijanje što više komentara, lajkova ili pregleda slike i videa ili nekog podeljenog linka. Studija koju je sproveo Univerzitet Kolumbija u SAD sa 12.000 učesnika došla je do zaključka da čak 84 posto korisnika uvek obriše fotografiju ili video sa svojih naloga ako one nemaju dovoljan broj lajkova prijatelja.

Broj lajkova i pregleda sadržaja je postao i gotovo ključan biznis model za mnoge kompanije i gotovo čitav marketing sektor. Kada je Instagram 2019. godine u desetak zemalja za probu sakrio broj lajkova fotografija na ovoj mreži, komercijalni nalozi, kao i oni koje su držale marketing agencije, prijavili su pad poseta za 50 posto i pad onlajn kupovine preko ove mreže za čak 74 posto.

‘Farme’ za uzgoj lažnih lajkova

Danijela Marković Ilić, specijalni psiholog, kaže da ovakva “strategija” rada društvenih mreža dovodi do većeg broja neželjenih efekata.

“Imate slučaj da mladi ljudi kažu: ‘Idem u provod da bih se slikao/slikala za Instagram. Ako se ne slikam, ili nije neka prilika za fotografisanje, neću ni da izlazim.’ To dovodi do veoma poznatog ‘sindroma potvrđivanja’ – na društvenim mrežama su svi lepi, uspešni, sve je sjajno. Naravno, realnost gotovo nikada nije kao na društvenim mrežama i tu nastaje problem, posebno za mlade ljude”, kaže Marković Ilić.

Još pre desetak godina mnogi širom sveta su shvatili da je broj lajkova i odličan  biznis, naročito kada su u pitanju stranice kompanija, popularnih brendova, ali i javnih ličnosti – muzičara, sportista i političara. Svi oni žele što veći broj lajkova i podeljenih objava, jer najveći broj korisnika veliki broj lajkova smatra za merilo i potvrdu uspeha, pa čak i potvrdu istinitosti objava – ovo naročito važi za stranice političara i mnogih (uglavnom tabloidnih) medija.

Tako su širom sveta nastale “klik farme”, koje “proizvode” lajkove. Za generisanje lajkova se koriste razne metode – od specijalnih softvera, preko pozivanja korisnika da stranicu lajkuju za male nagrade (obično do pet dolara), pa sve do angažovanja pravih ljudi za mesečnu platu, koji i po 12 sati dnevno lajkuju objave i stranice.

Ako vidite da fotografija ili video popularnog pevača, sportiste ili političara za kratko vreme (obično nekoliko sati) dobije desetine, pa i stotine hiljada lajkova i pregleda, gotovo sigurno nije u pitanju popularnost, već angažovanje “klik farme”, najčešće iz Azije. Ovakve usluge koštaju od deset pa sve do nekoliko hiljada dolara, sve u zavisnosti koliko lajkova i pregleda želite.

Spotovi sa 30 miliona pregleda

Najviše ovih “lajk farmi” ima u Kini, Indiji, Nepalu, Šri Lanki i Filipinima. Zaposleni su obično plaćeni dolar za hiljadu lajkova ili klikova, pa tako možete kupiti hiljadu Instagram lajkova na tri stranice za 12 dolara, ili hiljadu YouTube pregleda za devet dolara.

Na Tajlandu je 2018. godine otkrivena ovakva farma sa 11.000 smartfona, 4.000 računara i oko 20.000 SIM kartica. U njoj je radilo preko 2.000 ljudi, a smatra se da je ova “klik farma” zaslužna za preko pet milijardi različitih aktivnosti na društvenim mrežama.

Iako su “lajk” i “klik farme” u suštini oblik internet prevare, zapanjujuće zvuči podatak da su one manje-više legalne u Kini i Indiji, a obično rade predstavljajući se kao kol-centri ili firme za čuvanje podataka. Na Balkanu najviše ovih “klik farmi” ima u Rumuniji i Bugarskoj i smatra se da one “drže” popularnost na društvenim mrežama većeg dela estrade, kao i mnogih političkih opcija u zemljama bivše SFRJ.

Branimir Dejanović, IT stručnjak, kaže da je svima jasno da mnogi u regionu koriste ovakve kupljene lajkove.

“Kako neki domaći muzički spot može da za par dana da sakupi 30 miliona pregleda? Kako neka pevačica, blogerka ili influenserka, koju prati desetak hiljada ljudi, ima više miliona pregleda? Pa – nema. U pitanju su kupljeni lajkovi i pregledi, koji se kasnije koriste za prodaju proizvoda. Uđite na bilo koji popularni nalog iz regiona, videćete da obavezno reklamira neku uslugu ili proizvod. Još opasnije je ako takve lažne lajkove i preglede ima neki političar, pa kaže – evo, preko milion ljudi je videlo moju objavu gde otkrivam tu i tu aferu, ili govorim o svom političkom suparniku”, objašnjava Dejanović.

Borba protiv lažne popularnosti

Naravno, i same društvene mreže su svesne ovog globalnog problema, kao i nelegalnog biznisa koji se vrti oko njega. Tako su i Fejsbuk i Instagram, kao i YouTube i Snapchat, počeli da koriste razne algoritme i veštačku inteligenciju kako bi sprečili prevare sa brojem lajkova i pregleda.

Stručnjaci ovo nazivaju “speed bumps”, ili prepreke za brzinu. Ako neki video ili objava za kratko vreme dobiju veliki broj lajkova i pregleda iz samo jednog dela sveta, ili čak samo jedne IP adrese, takvi lajkovi se poništavaju, a često se i sama objava pa i ceo nalog brišu.

Početkom ove godine Instagram i YouTube su sproveli veliku akciju “čišćenja”, što je dovelo do toga da mnogi svetski poznati muzičari i sportisti ostanu bez trećine, a neki i više od polovine pratilaca i lajkova, što je bio jasan pokazatelj ko je zaista popularan, a ko popularnost kupuje – na “farmi”.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Tehnologija koju koriste policija i bezbjednosne službe širom svijeta davno je prevazišla obično prisluškivanje i čitanje poruka.

Published On 29 Oct 2020
Više iz rubrike TEME
POPULARNO