Francuska: Zašto više ne plješćemo medicinskom osoblju?

 “Zašto više ne plješćemo medicinskom osoblju?” – naslov je članka objavljenom u dnevniku Le Parisien. Stvarno, zašto?

“Zato što nam je prvi talas epidemije stigao iznenada, nismo skoro ništa znali o virusu, sve je bilo maglovito. Taj ritual pljeskanja u osam uveče imao je vrlo egoističan cilj da nam pruži pouzdanje i stvori emocionalnu bliskost kada otvorimo prozor, vidimo ljude oko nas, a ponekad i neko novo lice. Prema medicinskom osoblju osećali smo divljenje ali i nepravdu zbog toga što ih šaljemo na front iako svi nisu imali maske”, kaže za Le Parisien, Catherine Lajealle, sociolog.

“Sedam meseci kasnije, stanovništvo je pod maskama i već familijarizovano sa držanjem distance i svim ostalim pravilima ophođenja u uslovima epidemije. Nije više u stanju zapanjeno. “Emocije su se promenile. Francuz – gunđalo pronašao je energiju da opet kritikuje i pobunio se sada protiv vladinih promašenih poteza, potpisivaće peticije, braniće druge profesionalne i društvene kategorije kao frizerke, vlasnici i zaposleni u restoranima koji su ostali bez posla, vlasnici malih porodičnih radnji, a isto su žrtve(epidemije) koliko i medicinski radnici”, kaže sociološkinja Lajealle, prenosi Le Parisien. 

“Božić u karantinu? Nezamislivo” – naslov je tematkog bloka u dnevniku Aujourd'hui posvećenog predstojećim praznicima. “Možda će nam covid ukinuti naš porodični praznik. Iako se svi nadamo da će karantin biti ukinut, znamo ipak da će Božić ove godine biti kakav nikad nije bio”, piše ovaj list.

Dnevnik citira jednog psihijatra, koji o neizvesnosti oko prava na veliko porodično okupljanje za Božić kaže: “To je razlog što su ljudi zabrinuti, jer je reč o kolektivnom prazniku vezanom za memoriju i uspomene iz detinjstva.”

‘Devet miliona ljudi živi u bijedi’

“Da, jer praznici, posebno Božić, koji dolaze redovno i uvek u isto vreme. služe. takođe. da obeleže cikluse i ritam prolaska vremena. To je period kada jačamo veze i razmenjujući poklone ublažavamo tenzije ako postoje među članovima porodice”, komentariše autor dnevnika Aujourd'hui.

Mnogi francuski humoristi ismevaju ove i slične tekstove sa nostalgijom za praznicima “kao nekad”. Po njima – pored teško bolesnih zaraženih kovidom – najveće žrtve epidemije su oni koji su zbog nje izgubili posao, osiromašili do te mere da nemaju od čega da kupe hranu.

Dnevnik Le Monde preneo je da je stotinjak predsednika opština potpisalo je poziv predsedniku Emmanuelu Macronu da hitno preduzme mere protiv rasta siromaštva. Upozoravaju da je situacija dramatična i da bi, zbog posledica osiromašivanja, prigradski kvartovi u kojima je koncentrisana sirotinja – mogli da se nađu “van Republike” u smislu da zakoni republike ne mogu u njima da se primenjuju. Aluzija na predsednikov govor o “separatizmima” je jasna. Većina potpisanih gradonačelnika je sa levice, koja je predsednika kritikovala jer je od svih separatizama govorio o “islamističkom” (istina, ne islamskom), ali o “separatzimu bogatih”, koji ne plaćaju poreze kao da su iznad zakona republike – kako je pisao dnevnik L’Humanité – nije nikada rekao ni reči.

Sociološkinja Maryse Breshon, specijalizovana za izučavanje siromaštva, podsetila je za javni tv-servis France24, da je pre zaraze procenjivano da devet miliona ljudi u Francuskoj žive u bedi. Među njima su bili i oni koji rade za najniže plate.

“Ima indikacija da se povećava broj siromašnih: u “banke” besplatne hrane dolazi više ljudi nego ranije. Takođe, više je onih koji traže socijalnu pomoć od države. To je u skladu sa povećanjem broja zanatskih radnji i malih prodavnica koje su morale da zatvore”, objašnjava ona i dodaje da je epidemija još više zaoštrila već ranije postojeću nejednakost. U kvartovima o kojima govore predsednici malih prigradskih opština, po njenom mišljenju, raširen je osećaj da ih je država napustila, nema čak ni medicinske usluge kakva je potrebna.

(Ne)potvrđena teorija ‘prelijevanja’

“Problem je postao jasan u vreme ‘Žutih prsluka’. Zdravstvena kriza ga je samo pojačala”, kaže Maryse Breshon.

Dnevnik javnog tv servisa France2 objavio je reportažu “Nova Lica siromaha”. Novinari ove redakcije otišli su u Neufćatel-en-Bray, gde su susreli vlasnike malog salona za tetoviranje. Cristophe Fricker i njegova supruga Marie svedoče kako su zbog epidemije morali da zatvore salon i skliznuli u siromaštvo. “Prinuđeni smo da se hranimo u ‘Restoranima Srca’, koji daju besplatne obroke”, kaže Marie Fricker.

Čak i privatna informativna stanica BFM-tv otvorila je temu siromaštva, što inače nije tipično za njihovu uređivačku politiku naklonjenu neoliberalizmu i Macronovoj, još nepotvrđenoj, teoriji “prelivanja”, koja kaže da je dobro da bogatiji budu što bogatiji, jer će se onda od njih “preliti” više siromašnima.

U intervjuu emitovanom uživo preko Skypea, gledaoci BFM-tv mogli su da čuju svedočenje Gospođe X., vlasnice jedne male radnje. Ispričala je kako je državna služba odbila da joj pošlje novčanu pomoćkoja joj pripada zbog vanrednih uslova, s obrazloženjem da treba prethodno da plati poreski dug. Pismo državne administracije prikazala je pred kamerama.

Državni birokrata ostavio je ovu ženu bez ikakvog prihoda. “Pre neki dan nisam imala novca da odem na pijacu i kupim najneophodnije namirnice”, rekla je ova žena i briznula u plač. “Neću umreti od covida – to je sigurno – već od posledica covida. Vlada laže svaki dan po ceo dan. Ne znam šta će biti sa mojom decom. Moja ćerka sprema maturu ove godine, ne znam kako će”, dodala je u očajanju.

Eksplozija smrtnosti i siromaštva

Novinari u studiju ostali par trenutaka bez reči. Čuli smo zatim od njih “poređenja radi” da je 1985. godine u Francuskoj bilo podeljeno osam i po miliona besplatnih obroka, a u ovoj godini statistike govore o 140 miliona obroka. Šta će doneti ova eksplozija siromaštva?

Pred kraj emisije javio se jedan parlamentarni poslanik, koji je rekao da će se lično zauzeti po pitanju dosijea vlasnice prodavnice. “Ako ona ima dugovanje prema poreskoj službi, to nema nikakve veze sa novčanom pomoći koju joj je vlada namenila u vanrednim zdravstvenim uslovima”, rekao je on.

Ostalo je pitanje koliko je onih koji neće imati priliku da ispričaju svoju muku na televiziji?

Radio stanica Europe1 i skoro svi francuski mediji, prenela je rezultate jednog istraživanja pokrenutog u martu, koje sada nedvosmisleno potvrđuje da je od posledica zaražavanja korona virusom u pariskoj oblasti (okolina Pariza) znatno češće umiru siromašni (uključujući, mlađe ljude) od onih koji to nisu. U kombinaciji sa siromaštvom korona virus je još smrtnosniji.

Doktor Luc Ginot, direktor javnog zdravstva za parisku oblast, kaže da je iznenađen do koje mere postoji veza između povećane smrtnosti i siromaštva i do koje mere su razlike velike između siromašnih i bogatih.

Ginot je rekao da siromašni stanuju tamo gde žive oni, koji su zbog posla najizloženiji zarazi, čistači, radnice u prodavnicama, kasirke i pomoćni radnici u javnim službama. Kvartovi u kojima žive u lošijem su stanju nego ranije, stanovi su pretrpani, često oboljevaju od gojaznosti, visokog pritiska i plućnih patologija.

Izvor: Al Jazeera