Novembarski karantin u Milanu

Dok se prethodnih meseci Italija uzimala kao zemlja primer u borbi protiv korone, te se verovalo da je stvar pod kontrolom i da Italijani neće doživeti isti onaj scenario kao iz marta meseca, ipak virus poznatiji kao Covid-19 još jednom je iznenadio građane ove zemlje, te mnoge stručnjake i političare.

Od polovine oktobra meseca broj zaraženih slučajeva počeo je naglo da raste, a bolnice sve više da se pune. Tada italijanska vlada preduzima određene mere u suzbijanju širenja virusa, obećavajući građanima da lockdown neće nikako biti opcija. Međutim, kada je broj zaraženih prešao 20 hiljada na dnevnom nivou, a broj umrlih postao trocifren, italijanski premijer Giuseppe Conte, 4. novembra donosi novi dekret, proglašavajući parcijalni karantin, a koji deli Italiju na tri zone rizika – žutu, narandžastu i crvenu.

Najrizičnoj crvenoj zoni tj. onoj gde je Indikator brzine širenja zaraze RT između 1.5 i 2 jedinice, pripale su regije Lombardija, Pjemonte, Val D’Aosta, Kalabrija i Alto Adiđe. Regije u kojima se zabranjuje kretanje građanima bez opravdanih razloga, ukidaju se svi javni događaji, zatvaraju se sportski i kulturni objekti, te mnoge radnje i tržni centri. Hoteli ovoga puta ostaju otvoreni, a kafićima i restoranima omogućuva se da vrše dostavu hrane i pića. Dok posle mnogo polemika, frizerskim salonima i berbernicima se ipak omogućava normalan rad.

Nove mere trajaće do Božića?

Kada je premijer Conte proglasio novi lockdown i tražio od svojih građana odgovornost u poštovanju novih mera, uverio je iste da će ove rigorozne mere trajati samo do Božića. Međutim, nedelju dana pre toga ubeđeno je govorio da novog zatvaranja Italije neće biti, tako da čak i onaj deo društva koji je verovao u efiksnost vlasti i politike u sprečavanju širenja korone virusa, sada istu dovodi u pitanje.

Šezdesetogodišnja Katia Calchi radi kao frizerka u jednom salonu u centru grada. Kaže da je zadovoljna novom uredbom vlade da frizerski saloni mogu da ostanu otvoreni. Međutim ona se žali da od kada su donešene nove mere, posao se znatno smanjio.

“Ove drastične mere su neophodne, kako bi se spasili životi ljudi. Međutim, vlast traži odgovornost građana, dok oni ništa nisu uradili tokom leta. Nisu napravili nikakav plan, podcenili su situaciju”, kaže Calchi.

U vreme pred božićne praznike, upravo su frizeri ti kojima posao cveta, barem u ovom gradu. Frizerka Katia se ipak nada da će se do Božića situacija smiriti i da će posla biti, kao i ranijih godina.

Takođe, Concetto Risuglia, vlasnik poslastičarnice “Le Delizie” u Milanu, kaže da se već početkom novembra pripremaju za predstojeće praznike.

“Sada nismo u mogućnosti ništa da planiramo. Svake godine uložimo dosta truda oko ukrašavanja našeg lokala. Želimo da se naši gosti osećaju prijatno u vreme božićnih praznika”, kaže Risuglia.

On se međutim žali da od kada je proglašena pandemija njegov posao je znatno opao, čak za 40%. Ranije je imao dve radnice, sada samo jednu. U poslastičarnici takođe radi on kao i njegov sin i ćerka koji su u međuvremenu ostali bez posla.

“Ne znam šta ću da radim sa ovom radnicom, ako se ovako nastavi”, dodaje on.

Rizulja se nada da će ipak uvedene mere trajati samo do Božića, kao što je premijer obećao, ali se isto tako boji da gostiju i turista neće biti.

Praznici bez turista

Milano važi za prestonicu dizajna i mode, ali je oduvek bio i rado posećeno turističko mesto zbog svoje istorije, umetnosti i arhitekture. Od kako je počela pandemija, turista više nema, a prema podacima asocijacije preduzetnika Confersecenti, gubitci koji se predviđaju u 2020. godini za ovaj grad i njegovu provinciju, a tiču se turističkog sektora, iznose više od 900 miliona eura.

Međutim, iako mnogi građani veruju da će se ipak grad otvoriti u vreme božičnih i novogodišnjih praznika, s druge strane mnogi su i skeptični.

Dvadesetsedmogodišnji Stefano Picirillo, vlasnik suvenirnice koja se nalazi nadomak milanske katedrale Duomo, nije entuzijasta.

“Od marta meseca u Milanu nema više turista. Ja prodajem suvenire, a sada više nemam kome da ih prodam. Ništa više ne zarađujem”, kaže razočarano Piccirilo. Takođe, on ne veruje da će predstojeći praznici poboljšati situaciju.

“Možda neće biti lockdowna za Božić, ali isto tako neće biti ni turista”, veruje Piccirilo.

Istog je mišljenja i Roberta Pella (32. godine), koja već godinu dana živi na ulici, zapravo baš preko puta Stefanove suvenirnice našla je mesto u jednom uglu  izloga prodavnice Benetton. Kaže da joj ovde odgovara, zato što je nadkriveno i na suvom je kada pada kiša. Iz opštine su joj rekli da može tu da boravi.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

“U martu mesecu je bilo teško, jer ljudi koji me poznaju nisu izlazili iz kuće i retko su ovuda prolazili. Sada isto ima malo sveta na ulicama, i nekako su ljudi postali mnogo hladniji, bez osećanja”, objašnjava Pella.

Ona poštuje sve mere. Uvek nosi masku i dezinfikuje ruke. Kaže da se ne boji korone virusa jer smatra da je to sada već bolest koja se sve uspešnije leči. Ali kako naglašava, ne bi volela da joj se nešto desi i da završi u bolnici, posebno sada kada su iste prepune i upravo mesta gde se virus najviše širi.

Masku stalno nosi i devetogodišnja Mia Bošković, učenica škole Ada Negri u mestu Lodi Vecchio, nedaleko od Milana, a koja smatra da je korona virus opasna bolest.

Ona se ne boji istog, ali se više brine za svoju familiju, da se neko od njih ne zarazi. Dodaje i da se slaže skoro sa svim merama koje se moraju poštovati radi sprečavanja širenja virusa

“Jedino se sa jednom merom ne slažem, a to je što moramo da nosimo ceo dan masku u školi. I kada odgovaramo. Mislim da to nije dobro, zato što udišemo stalno isti vazduh”, žali se mala Mia.

Udruženje lekara traži crvenu zonu za celu Italiju

Filippo Anelli, predsednik Nacionalne federacije udruženja lekara u Italiji, ovih dana pokrenuo je apel da se crvena zona proglasi za celu zemlju, smatrajući da u zonama koje su proglašene kao žute ili narandžeste, gde su mere manje rigorozne, građani ne poštuju iste i na taj način potpomažu bržem širenju virusa.

Anelli takođe naglašava da su bolnice u celoj zemlji pred kolapsom, a posebno u regiji Lombardija, koja važi za jednu od najbogatijih regija Italije, a gde bi nacionalni zdravstveni sistem trebao izvrsno da funkcioniše.

U celoj Italiji, zemlji koja ima 60 miliona stanovnika, kreveta na intezivnoj nezi ima nešto više od sedam hiljada, isto koliko i u martu mesecu. Trenutno se na intezivnoj nezi nalazi više od 3000 bolesnika, a od tog broja, u zavisnosti da li raste ili opada, zavise i restriktivne mere koje se uvode za sprečavanje širenja virusa.

Antonio Carpino je doktor opšte medicine u hitnoj pomoći bolnice Polikliniko u centru Milana. On kaže da je ovaj deo bolnice pretvoren u Covid odeljenje od kada je broj zaraženih počeo sve više da raste, tj. od polovine oktobra.

“Primamo samo Covid bolesnike i eventualno bolesnike sa iktusom. Nijedan drugi pacijent ne može biti primljen. Već danima imam oko 80 pacijenata koji čekaju da budu prebačeni na intezivnu negu”, kaže Carpino.

On ljutito objašnjava i da od marta meseca do sada regionalna vlast nije ništa investirala u ovu državnu bolnicu.

“Jedino što imamo, a što nam je ostalo od prošlog puta, jesu maske. Tužno je videti neku gosođu od 70 i više godine kako leži na podu bolnice u centru Milana, jer nemamo dovoljno kreveta. Eto, to je naša situacija”, žali se doktor Carpino.

Dodaje i da nedostaju lekari, a posebno anesteziolozi. A iako je od maja meseca zaposleno više od 30 hiljada lekara i drugog medicinskog osoblja, taj broj je skoro proporcionalan broju zaposlenih koji ove godine odlaze u penziju.

Sve više ljudi bez posla

Pored zapošljavanja u medicinskom sektoru, ova pandemija ostavila je s druge strane mnoge ljude bez svojih radnih mesta. Prema podacima Komore rada CGIL, u Milanu je broj neazposlenih u prvoj polovini godine veći za 20 hiljada nezaposlenih u odnosu na 2019. godinu.

Lucia Nachatia (31. godinu) je živala u Mančesteru do aprila meseca. Radila je u McDonalds-u, ali kada je počela pandemija, dobila je otkaz.

“Došla sam pre nekoliko dana u Milano kod prijateljice, da probam da nađem neki posao. Međutim, sada pošto su opet sve zatvorili, vraćam se u Firencu gde živim”, kaže Nachatia, dok nestrpljivo čeka polazak svog voza. Jednog od retkih, jer mnogi vozovi su otkazani iz razloga što nema putnika.

Ona dodaje da su takođe cene karata poskupele, a da kada je dolazila za Milano dok još uvek nije bio proglašen lockdown, ni tada nije bilo previše putnika.

Bez posla je ostala i čedrdesetsedmogodišnja Pietrina Oggianu kojoj zbog pandemije nisu obnovili ugovor u jednoj milanskoj školi, u kojoj je radila kao bibliotekarka.

“Nadam se da ću naći novi posao. Ostala sam bez posla, ali dobila sam pomoć od države”, kaže Oggianu i dodaje de je Milano ipak grad koji pruža različite mogućnosti.

Ona takođe mislli da su neophodne mere neophodne kako bi se virus zaustavio i podržava vlast u tome što radi. 

Međutim sa njom se ne slaže Patrili Santi (65. godina) stanovnik Milana koji smatra da premijer nikako nije smeo da dozvoli otvaranje granica tokom leta, a što je doprinelo još jednom lockdown-u.

“Ovaj virus je samo izgovor za lošu politiku koju vodi premijer Conte, kao i za lošu ekonomsku situaciju u kojoj smo bili i pre pandemije”, zaključuje Santi.

Izvor: Al Jazeera