Hoće li Srbija stradati ili profitirati u ‘tuči slonova’?

Američki DFC je u septembru otvorio kancelariju u Beogradu, najavljujući veće investicije u Srbiji (Tanjug)
Američki DFC je u septembru otvorio kancelariju u Beogradu, najavljujući veće investicije u Srbiji (Tanjug)

Tvrdnja da je kineski pristup investiranju u zapadnobalkanski region neka vrsta neokolonijalizma, da Kinezi to čine radi uticaja, dok SAD žele da “investiranjem ojačaju suverenitet tih zemalja i da ih učini saveznicima”, koju je beogradskim novinarima izneo Adam Boehler, izvršni direktor Finansijske korporcije Sjedinjenih Američkih država (SAD) za međunarodni razvoj (DFC), nije, čini se, previše uznemirila zvaničnike u Beogradu.

Samo nekoliko dana posle te izjave potpisali su novi veliki ugovor sa kineskom kompanijom CRBC vredan 606 miliona evra, koji se odnosi na gradnju brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, najavljujući i mogućnost da joj povere projekat brze pruge Beograd – Niš, vredan dve milijarde evra.

Možda i zato što je takva tvrdnja, prema oceni direktorke Centra za azijske studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu dr Dragane Mitrović, sama po sebi prilično kontroverzna, budući da je, kako kaže, reč o finansijskoj instituciji namenjenoj finansiranju projekata u stranim državama sa ciljem da se ojača američko političko prisustvo kroz ovakav ekonomski, tj. kreditni angažman.

Prema njenim rečima, i SAD i Kina, ali i druge velike sile nastoje da kroz jačanje ekonomskog prisustva u nekom regionu ojačaju i svoj politički uticaj, zbog čega se tvrdnja Boehlera ne može oceniti kao tačna.

I dr Ivan Vujačić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu kaže za Al Jazeeru da se mnoge zemlje iz raznih razloga ne bi složile s konstatacijom Boehlera.

“Ranije je Zapad optuživan za neokolonijalizam, a to se pre svega odnosilo na investicije u prirodne resurse u Africi i u Latinskoj Americi, a sada Zapad to isto pokušava da pripiše Kini i ako se pogleda analogija, stvarno su kineske investicije u prirodne resurse slične onima koje je Zapad ranije imao u tim zemljama”, dodaje profesor Vujačić.

Strah od ‘dužničke zamke’

Profesorka Mitrović ističe da Kina ima razvijenu strategiju širenja svog ekonomskog uticaja, na osnovu koga jača i njen politički uticaj. “Ona to radi kroz inicijative koje je lansirala, a jedna od najvećih je “Inicijativa pojas i put” , kojom je premrežila gotovo svaku tačku planete u nastojanju da da podsticaj, pre svega, očuvanju rasta svoje ekonomije, a onda i da utiče na globalni ekonomski sistem na način da on više odgovara potrebama kineske ekonomije”.

Deo “Inicijative pojas i put“ je i Srbija, koja sa Kinom već ima sporazume o realizaciji projekata vredne, kako tvrde zvaničnici u Beogradu, više od sedam milijardi evra. To je ujedno i jedan od razloga zbog kojeg pojedini domaći ekonomisti već upozoravaju da bi Srbija mogla da doživi scenario nekih afričkih zemalja, koje su, kako navode, uvučene u „dužničku zamku“ Kine, čije banke im pozajmljuju novac za velike infrastrukturne projekte, na kojima potom rade kineske kompanije, a u slučaju da ne mogu da vraćaju dugove, postoji opasnost da „druga ekonomija sveta“ kao kompenzaciju preuzme njihove strateške resurse na upravljanje.

Profesorka Mitrović, međutim, navodi da je do sada poznat samo jedna takav slučaj i to u Šri Lanci, kada je luka Hambantota, zbog nemogućnosti tamošnje vlade da otplati kredit, data na upravljanje Kini na 99 godina kao kompenzacija.

“S jedne strane, iz geopolitičkih razloga se digla velika buka oko toga da Kina namerno navodno uvlači zemlje u razvoju i neoprezne vlade u ovakve prijekte koje onda dovode te zemlje do prevelikog zaduženja, kako bi preuzela  resurse i projekte, ali analiza većine tih projekata ne potvrđuje tu tezu”, kaže Mitrović za Al Jazeeru, napominjući ipak da ovakvim aranžmanima s Kinom najčešće ne prethode duže i sveobuhvatne analize kakve se, kaže, primenjuju kod projekata koje finansiraju međunarodne  finansijske institucije poput Svetske banke ili japanska vlada, na primer, gde se onda zaista vodi mnogo računa o uticaju na životnu sredinu, na društvo, na ukupnu zaduženost zemlje ili isplativost projekta.

Samo dvije sedmice nakon upozorenja čelnika DFC-a da je kineski pristup investicijama neokolonistički, vlast u Beogradu je potpisala još jedan veliki ugovor sa kineskom kompanijom

Ona podseća i da su afričke zemlje i pre ulaska Kine na ta tržišta bile prezadužene i da su se zaduživale kod bivših kolonijalnih upravitelja i globalnih finansijskih institucija pod njihovim uticajem.

“Kada je Srbija u pitanju, zaista je kod nas primetan zamah uzimanja velikih kredita za infrastrukturne projekte, što vidimo da podstiču i EU i Kina, a sada i SAD. Međutim, to je sada pitanje za domaće vlasti da procene da li su Srbiji potrebni toliki kilometri puteva najvišeg ranga, kao što su autoputevi ili bi možda i neki putevi nižeg ranga bili dovoljno dobri. Da li su dovoljne pruge sa brzinama do 160 kilometara ili moraju da budu one za veće brzine, koje su i skuplje”.

Da je na opasnost od dužničke zamke upozoravala i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Christine Lagarde, ukazujući na neophodnost država da vode računa o isplativosti takvih investicija, podseća i profesor Vujačić. Ipak, i on naglašava da te zemlje niko nije primoravao da uzimaju te kredite. “To je bila njihova odluka i ne može se kriviti Kina zbog toga što neko uzima od njih pozajmice da bi finansirao neke projekte”.

Tender ili direktna pogodba, rezultat je isti

Kritičari kineskih investicija u Srbiji ukazuju i na činjenicu da kineske kompanije većinu poslova dobijaju na prilično netransparentan način, direktnim dogovorom sa vlastima umesto na tenderu. Dragana Mitrović odgovara da je za Kineze uobičajeno da se najpre na političkom nivou dogovore neki veliki projekti, a potom dolazi do realizacije onog što je dogovoreno.

“Međutim, za vreme nekih prethodnih vlada kineske kompanije su se žalile da ne mogu da dobiju posao ni na jednom tenderu na koji su se javile, možda i zato što su te vlade bile naklonjenije investitorima iz nekih drugih zemalja, što takođe govori o karakteru vlasti  tada i sada, o kvalitetu javnih institucija, kulturi poštovanja zakona. Mi kao građani još nemamo institucije u koje možemo da se pouzdamo da če izvršiti najbolji izbor, od koga će građani imati najveću korist. Uvek vidimo prodor stranog uticaja, samo je pitanje čijeg”, kaže profesorka Mitrović.

Cinici bi ovde možda citirali Đorđa Balaševića – “princip je isti, sve su ostalo nijanse”. Jer da ni tender nije uvek garancija da će najbolja ponuda pobediti, govori i primer Moravskog koridora, čija je gradnja poverena američko turskom konzorcijumu “Bechtel Enka”. Naime, izbora u ovom slučaju nije ni bilo, jer se ovaj konzorcijum jedini odazvao pozivu za strateškog partnera u poslu vrednom  između 750 i 900 miliona evra. Možda i zato što se činilo da je kompanija koja je dve godine zajedno sa resornim ministarstvom radila na tehničkoj dokumentaciji za ovaj autoput, siguran favorit. Ugovoru je, kao po “kineskom receptu”, prethodila neka vrsta političkog dogovora – memorandum o razumevanju potpisan u prisustvu američkog ambasadora u Beogradu, iako Bechtel nije državna kompanija.

I to, čini se nije jedina sličnost kada je reč o kineskim i američkim investicijama u Srbiji. Iako prvi govore o “čeličnom prijateljstvu”, a drugi o jačanju suvereniteta (i pored insistiranja da Srbija prizna nezavisnost  Kosova), pojedini stručnjaci primećuju da su obe sile sklone finansiranju projekata koji su više prioritet za njih nego za zemlju u kojoj se realizuju. 

“I SAD i EU imaju iscrtane koridore koji za njih imaju veliki geopolitički značaj, ali i kod Kineza je bilo slično, jer su i oni nametali projekte koji su bili važni za realizaciju njihovih širih inicijativa, a mi smo prihvatali. Jedan od primera je projekat brze pruge Beograd-Budimpešta, koji je kineska inicijativa. Mađari nisu bili naročito zainteresovani, a Srbiji jeste potrebna modernizacija pruga, ali pitanje je da li su baš takva pruga, takav način ugovaranja poslova i ta cena za Srbiju najbolje rešenje”, objašnjava Mitrović.

Vladavina zakona štiti interes građana

Javnost u Srbiji ostala je uskraćena i za razumljivo objašnjenje zbog čega se umesto ranije planirane brze saobraćajnice Beograd-Zrenjanin-Novi Sad došlo na ideju o gradnji autoputa punog profila, odnosno je li ta odluka povezana sa ulaganjem kineske kompanije Linglong u fabriku guma u Zrenjaninu. Tim pre što je raspisivanje tendera za projekat izrade prostornog plana za ovu saobraćajnicu povereno kineskoj kompaniji Shandong.

Ipak, profesor Ivan Vujačić ne veruje da je uslov za investiciju u Zrenjaninu bio gradnja autoputa, koji bi taj grad povezao sa Beogradom i Novim Sadom. “Kineska ekonomija je ogromna, pa sumnjam da bi u odnosima sa Srbijom insistirali na tom, za njih, malom autoputu. Naši stručnjaci, ako misle da to nije isplativo, treba to i da kažu. Ne treba da se vadimo na pritiske, ne mora niko da podlegne pritiscima”, dodaje Vujačić, napominjući da su domaće vlasti te koje treba da vode računa o tome koliko mogu da se zaduže, ali i da pre zaduživanja urade potrebne analize isplativosti projekta.

O takvim analizama, ako i postoje, javnost najčešće nije obaveštena, a stručnjaci u Srbiji se često žale da se njihov glas slabo čuje. Tako su i upozorenja da “Autoput mira” od Niša do Prištine ne treba da bude prioritet za Srbiju, kao i da taj pravac sa trenutno slabim protokom saobraćaja ne obećava isplativost, pala u drugi plan pred podrškom EU i SAD gradnji baš te deonice, za koju veruju da bi doprinela konačnom sporazumu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. A za Zapad je to prioritet, pa je ovaj autoput je čak uvršten i kao jedna od tačaka nedavno potpisanog Vašingtonskog sporazuma.

Tim sporazumom Srbija se obavezala i da će diverzifikovati svoje snabdevanje energijom, kao i da će u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača, što su mnogi protumačili kao pokušaj Amerikanaca da smanje energetski uticaj Rusije i tehnološki Kine, upozoravajući da bi to moglo da pokvari odnose Beograda sa Moskvom i Pekingom.

Na pitanje može li Srbija da profitira iz te borbe za ovdašnje tržište ili su veće opasnosti da strada u toj “tuči slonova”, ako počnu uslovljavanja velikih od koga sme da nabavlja energente ili opremu, profesorka Mitrović kaže da nije isključeno da bude pritisaka i sa zapada i sa istoka, ali naglašava i da uvek postoji mogućnost otklona.

“Bilo je pritisaka da Srbija kupuje tečni prirodni gas, ali pošto to nije racionalno i isplativo rešenje, jer nemamo mogućnosti da ga nabavljamo po povoljnim cenama, niti tehničke uslove, onda kupujemo gas od Rusije, jer je to racionalnije. Dakle, pomaže ako se vlast ponaša odgovorno prema građanima, u smislu racionalnog raspolaganja njihovim sredstvima”, kaže Mitrović.

“Zbog toga je jako bitno da su domaći zakoni jasni i nedvosmisleni, da postoji kultura poštovanja zakona, ambijent u kome je neprikosnoveno pravo svojine, kao i zaštita životne sredine. Pozivanjem na ta načela lakše je odupreti se pritiscima. Na žalost, mi smo dosta slabi po pitanju vladavine prava i u tom smislu pre bismo mogli da stradamo nego da profitiramo, iako načelno govoreći, samo po sebi ne može biti loše ako ima više zainteresovanih za investiranje u ovaj region”, zaključuje profesorka Mitrović.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Premijerka Srbije Ana Brnabić i izvršni direktor američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) Adam Boehler potpisali su u utorak zajedničku izjavu kojom je ozvaničeno otvaranje regionalnog ureda DFC-a u Beogradu. Izjava je potpisana u Palati Srbija, u prisustvu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i specijalnog savjetnika predsjednika SAD-a za dijalog Kosova i Srbije Richarda Grenella, prenosi Tanjug. Brnabić […]

Specijalni izaslanik predsjednika Sjedinjenih Američkih Država za pregovore Srbije i Kosova Richard Grenell boravi u Prištini, a sutra u Beogradu, dvije sedmice nakon što su Avdullah Hoti i Aleksandar Vučić u Bijeloj kući potpisali sporazum o ekonomskoj normalizaciji.  Na Twitteru je naveo da je provođenje tog sporazuma prvi prioritet Trumpove administracije. Grenell je dio delegacije koju […]

Više iz rubrike TEME
POPULARNO