Kako je telepresence promijenio industriju

Kada je nemački pronalazač Karl Benz patentirao prvi automobil davne 1886. godine, imao je veliki problem – kako da objedini proizvodnju svih delova potrebnih za njegov proizvod.

Metalni delovi su se proizvodili u Hajdelbergu, a drveni delovi i sedišta u Forzhajmu.

Benz se dosetio da napravi telegrafsku liniju između ove dve fabrike, pa su se inžinjeri svakog dana dogovarali o broju komponenata koje je trebalo napraviti.

Koncept telepresence sistema je nastao još pedesetih godina dvadesetog veka, sa pojavom prvih računara, kao i masovnom upotrebom telefonskih centrala u fabrikama.

Telepresence – “prisutnost na daljinu” je zapravo zajedničko ime za veliki broj tehnologija, uređaja i softvera koji omogućavaju raznim timovima, inženjerima i kolegama da rade zajedno na jednom projektu, dok su udaljeni stotinama, pa i hiljadama kilometara.

Danas nije neobično da na razvoju jednog proizvoda rade kolege na Balkanu, Nemačkoj i SADu – u istom trenutku, kao da su zajedno u istoj prostoriji.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Najpoznatiji vid telepresencea su video konferencije, kada putem video linka ili raznih aplikacija zaposleni mogu da učestvuju u sastancima unutar kompanije.

Rad na daljinu je svakodnevnica većine programera još od sredine devedesetih godina. Kod razvoja softvera, normalno je da nekoliko programera zajedno pišu kod nekog programa, testiraju verzije i funkcije, a sve to dok se nalaze u različitim gradovima ili državama.

Milan Stamenković, programer i beta-tester kaže da bez telepresence alata ne bi mogao da radi:

“Telepresence softver je obavezan u našem radu. Trenutno radim razvoj softvera za kompaniju sa Malte, a deo tima je i u Londonu. Svakodnevno koristimo softvere Slack i Asana kako bi svako u timu znao na kom delu softvera treba da radi. Tu je naravno i Skype za video pozive, a za brzu komunikaciju koristimo i WhatsApp” kaže Stamenković.

Ja sam robot, vaš šef

Ipak, realnost za veliki broj zaposlenih širom sveta su i telepresence roboti. Ovi roboti su obično visine metar i po, i imaju nekoliko kamera kao i ekran koji prikazuje razne podatke ili može služiti za video pozive.

Ovakvi roboti imaju autonomiju u kretanju kroz kancelarije, a mogu se i kretati po unapred programiranoj putanji. Ovakvi roboti se često nazivaju avatarima, od stare reči na sanskritu koja znači ‘osoba velike važnosti’. Jedan od takvih robota je Ava 500, poznate kompanije iRobot. Ava može da se sama kreće u prostoru pa čak i da prati osobe – kao i pravi šef.

Tele-robotika nije vezana samo za kompanije i proizvodnju. Svemirska agencija NASA će u narednu misiju na Mars poslati i vozilo-robota nazvanog HERRO. Ono što je zanimljivo je da će operater na Zemlji moći da ‘uđe’ u ulogu ovog robota na Marsu putem sistema za virtuelnu realnost (VR) kao i posebno razvijenih senzora na samom robotu.

Sličan robot je već u upotrebi na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS). Robonaut 2 je proizveo General Motors, i u raznim verzijama se koristi od 2010 godine. Ovom robotu nije potrebno nadgledanje, a može obavljati veliki broj unapred programiranih zadataka na održavanju ISSa. Takođe, putem telepresence sistema, astronauti u svemiru ili na Zemlji mogu da ‘uđu’ u robota i obavljaju razne zadatke koji su često opasni za ljude u svemiru.

Magacin bez magacionera

Telepresence nije koristan samo za sastanke ili svemirske misije – on ima i mnogo ‘običniju’ primenu.

Trgovina i snabdevanje su se promenili iz osnova zahvaljujući internetu i onlajn trgovinama, što je nateralo kompanije za snabdevanje da potpuno promene način rada. Tako velike trgovinske kuće imaju na desetine malih i velikih magacina, kamiona i isporuka, a sve to treba uobličiti da radi zajedno – i u isto vreme.

Ivica Tomić, menadžer prodaje i marketing stručnjak, kaže da bez telepresence softvera i uređaja ne bi mogao da obavlja svoj posao:

“U kompaniji imamo četiri skladišta i nekoliko manjih magacina – a samo u jednom imamo radnike. Ostali su prazni (sem radnika obezbeđenja) i pod video nadzorom su. Svaki proizvod koji uđe ili izađe se laserski skenira, i ide u bazu podataka. Tako ja mogu sa svog laptopa ili smartfona da u svakom trenutku znam kojih proizvoda ima, kojih nema i da čak predvidim kada od dobavljača treba naručiti novu isporuku. Uz pomoć telepresence kamera mogu u bilo kom trenutku da ‘uđem’ u bilo koji od magacina i izbliza vidim stanje. Takođe, svi magacini i skladišta imaju ‘pametan’ sistem senzora koji detektuju vodu ili dim, pa smo i na taj način sigurni” kaže Tomić.

Virtuelni automobili, stvarni kupci

Više od sto godina kasnije od prvog automobila, automobilska industrija svakodnevno koristi telepresence u dizajnu i razvoju automobila.

Tako je kompanija Audi razvila ART sistem robota koji pomažu u servisu njihovih automobila u 18 centara širom sveta.

Takođe, ovakve tehnologije se koriste i u samom dizajnu automobila, čak i dok još nije napravljen prvi prototipovi – inženjeri su u mogućnosti da ‘provozaju’ automobil i čak otkriju njegove slabosti u dizajnu ili konstrukciji krajnjeg automobila.

Izvor: Al Jazeera