Trump, Biden i ruski vicevi

U Rusiji se često može čuti kako je s republikancima Kremlju lakše pronaći zajednički jezik nego sa demokratama (EPA)
U Rusiji se često može čuti kako je s republikancima Kremlju lakše pronaći zajednički jezik nego sa demokratama (EPA)

Politikolozi u Rusiji se često šale da su američki izbori jedan od najvažnijih događaja u ruskoj unutrašnjoj politici. To je delom tačno, jer će ishod predsedničke trke u SAD-u uticati na dalje postupanje ruskih vlasti, i to ne samo u spoljnoj politici, već i unutar zemlje. S druge strane, Kremlj je veoma osetljiv na poteze američke administracije na globalnoj sceni, pogotovo na one koji se mogu smatrati pretnjom za samu Rusiju. Stoga, u Moskvi pomno prate američku kampanju, a kako se predsednički izbori približavaju, stručnjaci govore o sve većem riziku od novog ruskog mešanja.

U Rusiji se često može čuti kako je s republikancima Kremlju lakše pronaći zajednički jezik nego sa demokratama koji su mnogo više posvećeni ideologiji i promociji demokratskih vrednosti. Zato se smatra da u Moskvi preferiraju Donalda Trampa (Donald Trump). On je, kako kažu analitičari, sklon izolacionizmu i ne meša se u ruska unutrašnja pitanja, niti u sukobe na postsovjetskom prostoru i u Siriji. A uz to, slabo je reagovao na trovanje glavnog ruskog opozicionara i ličnog protivnika Vladimira Putina, Alekseja Navaljnog, dok je u Evropi ova vest izazvala veliko nezadovoljstvo. Ono što takođe često čujemo da Džoa Bajdena (Joe Biden), Trampovog rivala, u Kremlju doživljavaju isključivo kao pretnju ruskim interesima. Međutim, u ruskoj vladajućoj eliti zapravo ne postoji konsenzus po tom pitanju, a odnos Kremlja prema Trampu mnogo je kontradiktorniji nego što se obično veruje.

Ruski politikolozi pokušavaju pogoditi šta će se nakon glasanja 3. novembra dogoditi. Neki veruju da će Tramp, ukoliko dobije novi mandat, ponovo pokušati da popravi narušene odnose s Moskvom, za koje kažu da su pali na najniži nivo posle Hladnog rata. U isto vreme, smatra se da će Bajden zauzeti tvrđi stav po nizu pitanja, od stanja ljudskih prava do “agresivnih akcija” Kremlja u inostranstvu, uključujući navodno mešanje u američke izbore. Dok mnogi veruju da je sadašnji šef Bele kuće bolja opcija za ruske vlasti, neki pak smatraju da je Rusija umorna od “nepredvidljivog” Trampa, a Bajden zapravo nije tako loš. Kako god, skoro niko ne očekuje poboljšanja atmosfere u odnosima dve nuklearne države. Šta više, stručnjaci upozoravaju na potencijalni uvod u teži i napetiji period, bilo da pobedi Tramp ili Bajden.

Bez poboljšanja atmosfere

Nakon američkih izbora Kremlj će, kao i ranije, izjaviti da je Moskva spremna za konstruktivni dijalog na principima jednakih prava, uzajamnog poštovanja i nemešanja u unutrašnje stvari. Rusiju i SAD u Kremlju smatraju ravnopravnim državama, s velikim potencijalom i odgovornošću, i prema tome očekuju da će se u Vašingtonu poštovati ruske stavove. Odnosno, interesi i mišljenje Moskve moraju se uzeti u obzir tokom donošenja važnih odluka, a posebno vojno-političkih, kao što je proširenje NATO-a, kako bi Rusija imala poluge u skladu s njenim političkim i vojnim kapacitetom.

Odgovornost u održavanju svetskog poretka podrazumeva uticaj na formiranje pravila, ali Rusiji je, kako smatraju u Kremlju, to pravo uskraćeno. Uz to, ravnopravnost u tom kontekstu za rusko vođstvo predstavlja priznavanje (barem na nezvaničnom nivou) njegovog prava na sferu uticaja, a posebno dominantne uloge Rusije u bivšem SSSR-u, bez pristupanja NATO-u bivših sovjetskih republika. Moskva, pored toga, zahteva ukidanje međunarodnih sankcija, te da se svet pomiri s činjenicom da anektirani Krim ostaje zauvek u sastavu Rusije. A da ne govorimo o tome da se prestane s kritikom ruskog anti-demokratskog sistema.  Drugo je pitanje koliko je sve to ostvarljivo.

Rusija je polagala velike (ali uzaludne, kako se ispostavilo) nade u Trampovo predsedništvo, smatrajući da će on biti jak lider te da će Kremlju ponuditi “veliki dogovor”. Milijardera Trampa u Rusiji su dugo doživljavali kao poslovnog čoveka spremnog za profitabilno poslovanje, bez kritika, moraliziranja i nametanja liberalnih vrednosti. U 2016., kada je Tramp pobedio na izborima, moglo se činiti kako je Kremlj pogodio “džekpot”, da će Moskva napokon dobiti u američkom establišmentu pravog partnera, ako ne saveznika. Tako je to barem izgledalo u iskrivljenom svetlu ruskih vladinih medija. Stručnjaci su ovu euforija smatrali prilično naivnom. A neko je smislio vic: u Rusiji nikad se nije živelo tako dobro kao za vreme predsednika Donalda Trampa!

U to vreme ankete javnog mnjenja pokazivali su rekordan broj zainteresovanih za pomirenje sa Zapadom. No, trampomanija je polako nestala, jer američki predsednik nije ispunio ambiciozna očekivanja ruski trampovaca. Nije postao partner Kremlja na globalnom nivou, nije se pomirio s aneksijom Krima, nije ukinuo sankcije, čak i uveo nove. Njegovo predsedništvo je zapravo skupo koštalo Rusiju. Pored sankcija i pretnje gasovodu “Severni tok 2” (kojim prirodni gas treba da ide ka Nemačkoj kroz Baltičko more), Bela kuća se povukla iz nekoliko sporazuma o kontroli naoružanja. E to, nesuglasice iz vremena Baraka Obame mnogi sada smatraju razdobljem mira i ravnoteže.

Rusija se priprema za mandat Bajdena

Bajdenove šanse za pobedu su prilično velike i Rusija se, očigledno, priprema za takav scenarij Kako smatra politikolog Tatjana Stanovaja iz Karnegi centra u Moskvi, ovog puta Moskva se, barem u javnom prostoru, ponaša opreznije nego 2016. godine, kada je uložila puno napora u diskreditaciju Hilari Klinton (Hillary Clinton), što je dodatno pogoršalo ionako loše odnose s demokratama. Iako u ruskoj eliti još uvek ima onih koji veruju u Trampa kao partnera, njihov glas je primetno oslabio. U Rusiji među Trampovim pristalicama mnogo je više onih koji ga smatraju sredstvom za slablenje Sjedinjenih Država. U ovoj logici nije toliko važno da Rusija u pregovorima ne može ništa dobiti, važnije je da najmoćniju silu vodi lik s kontradiktornom i destruktivnom politikom koja čini Ameriku više ranjivijom, pa stoga igra na ruku Kremlju, navodi Stanovaja.

S druge strane, kaže ova analitičarka, u ruskom diplomatskom koru ima dosta onih koji smatraju da je poželjnije imati sistemskog političara Bajdena, koji će imati više prilika za provođenje dogovora postignutih s Rusijom. Međutim, izjave demokratskog kandidata, koji nije pokazao interesovanje da se sprijatelji s Vladimirom Putinom, ne daju puno osnova za optimizam.

Bajden je više puta bio prilično oštar prema Rusiji, čak ju je nazvao “najvećom pretnjom Americi” u smislu podrivanja bezbednosti i savezničkih odnosa  Bajden smatra kako Rusija može stajati iza širenja dezinformacija o njemu uoči izbora. Optužio je ruskog predsednika zbog kršenja ljudskih prava i “aktivnog uništavanja američke demokratije”  Obećao je da će tražiti ograničenja na uvoz robe iz Rusije u SAD i druge zemlje NATO-a, te se suprotstaviti rastu uticaja Moskve u Evropi i drugim regijama. Zapretio je da će kazniti Kremlj ako američke obaveštajne agencije zaključe da se mešao u izbore 2020. “Platiće cenu i to će biti ekonomska cena” upozorio je Bajden u septembru.

Povećanje rizika

Ove izjave demokratskog kandidata ruski investitori tumače kao povećanje rizika od novih sankcija posle izbora 3. novembra (https://quote.rbc.ru/news/article/5f9975b99a7947df1763ce86?from=from_main_14). Nejasno je hoće li se oštra retorika Bajdena pretvoriti u konkretnu akciju protiv Rusije, ali stručnjaci ukazuju da slabost ruskog tržišta i rekordni pad rublja u velikoj meri odražavaju rast spoljnopolitičkih rizika. Bajdenova pobeda bila bi negativna pre svega za ruske energenske kompanije Gazprom i Rosneft, te projekte, poput gasovoda Severni tok 2. Takođe, nova ograničenja mogu pogoditi ruski bankarski sektor, te izvoznike i ruske spoljnotrgovinske partnere.

Bajden kao potpredsednik u mandatu Obame dobro je upoznat s politikom sankcija i spreman je da nastavi pritisak, ukoliko Kremlj ne bude menjao svoj stav o glavnim kontroverznim pitanjima. Koliko će Bajden proširiti sankcije, kažu analitičari, zavisi i od razvoja situacije u bivšem sovjetskom prostoru, koji je pogodio talas nestabilnosti. Belorusija je u poslednih meseci zahvaćena velikim antivladinim protestima, izbio je novi rat između Jermenije i Azerbejdžana, a u Kirgistanu je došlo do promene režima. Ti izazovi u ruskom okruženju se mogu nazvati najozbiljnijim za Putina u poslednih godina, a za sada je teško proceniti hoće li Rusija vojno ili na drugi način intervenisati u novonastale krize kako bi očuvala “svoje interese”.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO