Italija između generacijskih sukoba i straha od neizvjesnosti

Fizička udaljenost, online časovi, smart working, zabranjeni sportski i kulturni događaji samo su neki od termina koji su se našli u novoj uredbi, donešenoj 25. oktobra u Italiji, radi smanjenja širenja borbi protiv korone virusa. Zbog njih je društvo sve distanciranije, a generacijski sukob sve veći.

Kada je italijanski savetnik za zdravstvo pri regiji Lombardija Giulio Gallera krajem aprila govorio da je korona virus isto što i atomska bomba, mnogi uplašeni građani Italije odobravali su tvrdnje ovog regionalnog savetnika, ostajući u uverenju da su virus i bomba isto. Na kritike opozicionih struja, koji su taj momenat iskoristili da se sukobe sa vlašću, upozoravajući da takve tvrdnje bilo kog političara šire strah među narodom te se koriste za manipulaciju javnim mnjenjem, ovaj savetnik za zdravstvo je, umesto atomske bombe, počeo da koristi reč “cunami”, a kako bi ipak ublažio sliku onoga što se dešavalo proteklog proleća u Italiji.

Kada se situacija malo smirila i ova zemlja konačno izašla iz “lockdowna”, preporuke vlasti su bile takve da je fizičku udaljenost važno poštovati, a masku nositi barem u zatvorenim prostorijama. Svakako, dok su se građani ipak tokom leta malo više opustili, političari su vredno radili, kako tvrde, a kako bi spremno dočekali jesen, to jest novi talas pandemije. Međutim, jesen koja je stigla u Italiju kao da je sve iznenadila. Od polovine oktobra broj novozaraženih slučajeva je počeo naglo da raste, bolnice sve više da se pune, a broj umrlih osoba takođe je svakog dana sve veći.

Kolaps zdravstvenog sistema

Italijanski ministar zdravlja Roberto Speranza nedavno je pozvao svoje građane da ostanu kod kuće, i to baš u trenutku kada se pripremao za promociju svoje nove knjige. Zašto ćemo ozdraviti: Od crnih dana do nove ideje o zdravlju naslov je knjige koju je ovaj ministar planirao da promoviše ove jeseni. Međutim, zbog novog talasa pandemije, a koja se nije očekivala da će biti tako agresivna, Speranza je odlučio da svoju knjigu povuče iz prodaje.

Njegov potparol Nicola de Duce objasnio je da je ova knjiga imala za cilj da otvori debatu o budućnosti nacionalnog zdravstvenog sistema. “Knjiga je napisana tokom leta, kada je virus bio pod kontrolom, a Italija se uzimala kao primer zemlje koja je umela da se suoči sa prvim talasom pandemije. Ova knjiga je, takođe, politički manifest u odnosu na borbu sa virusom COVID-19, kao i što obrazlože koje su to perspektive kada je u pitanju italijansko zdravstvo”, kaže de Duca.

Međutim, po svemu sudeći, zdravstveni sistem Italije ni ovoga puta nije odgovorio na potrebe bolesnika zaraženih korona virusom te, zbog sve većeg broja pacijenata, Vlada Italija odlučila se na nove mere, a koje bi smanjile mogućnost kolapsa zdravstvenog sistema, a samim tim i broj potencijalnih žrtava.

Kada je broj zaraženih slučajeva korona virusom prešao 20.000, Vlada je 25. oktobra donela dekret kojim se uvode nove mere, a koje nalažu zatvaranje manje važnih delatnosti, zabranu svih sportskih i javnih događaja, sajmova, kongresa te zatvaranje pozorišta i bioskopa. Većina učenika se opet šalje na online nastavu, a smart working se strogo preporučuje. Restoranima i kafićima se skraćuje radno vreme do 18:00 časova, a građanima se uvodi policijski čas od 23:00 sata uveče do 5:00 sati ujutru.

Kultura ‘nije prestala’ ni u ratu

Većina kulturnih radnika tada se oštro pobunila protiv ove nove uredbe te uputila pismo protesta premijeru Italije Giuseppe Conteu, naglašavajući da su bioskopi i pozorišta i tokom rata bili otvoreni. Režiser Marco Bellocchio, potpisnik ovog pisma, kaže da od kada su bioskopi i pozorišta uveli sve neophodne mere za zaštitu svoje publike od moguće zaraze, proteklih meseci u njima nije bilo ni jednog slučaja zaraze.

“Venecijanski flimski festival održan je bez ikakvih problema. Takođe, filmski festival u Rimu”, naglašava Bellocchio i dodaje da ni tokom Drugog svetskog rata kultura i spektakl nisu bili zaustavljeni. “Ljudi su pod bombama išli u bioskope. Kultura je primarno dobro. Upravo ona nam daje mogućnost za snove i nadu i kao takva ne sme biti oduzeta”, smatra poznati italijanski režiser.

Umetnike i kulturne radnike takođe su podržali ugostiteljski radnici, odnosno vlasnici restorana i drugih ugostiteljskih objekata, a koji su prvom polovinom ove godine izgubile više od 50 odsto profita. Takođe, jedan od pogođenijih sektora jeste onaj koji se tiče sporta i wellnessa, s obzirom da su i sve teretane, bazeni, skijališta i slični objekti zatvoreni. Zbog ovakvih gubitaka, mnogi ugostitelji i drugi preduzetnici ovih dana sve više se okupljaju na ulicama većih gradova Italije, protestujući zbog uvedenih mera. U nekim gradovima mirni protesti su se pretvorili u nemirne, a zbog razbijanja izloga i paljenja automobila, mnogi demostranti su završili u pritvoru.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Guverner regije Lombradija Atilio Fontana optužio je pojedine ultradesničerkse grupe za organizovanje protesta, smatrajući ih neprihvatljivim u trenutku kada cela zemlja treba da ostane ujedinjena, kako bi se izborila sa novim talasom pandemije. Takođe je najavio mogući totalni “lockdown”, ako se situacija ne popravi u narednih nedelju do deset dana.

Revolt zbog novih mera nastao je, takođe, u Ministarstvu obrazovanja, zbog uvođenja online nastave, koja se odnosi na više od 75 posto učenika, odnosno prevashodno na učenike srednjih škola, koji su tek nedavno počeli uživo da pohađaju nastavu. Camila, učenica gimnazije “Mikelanđelo”, uputila je pismo protesta italijanskom premijeru, koje počinje rečenicom: “Nesposobna država me lišava najlepšeg doba. Poštujem pravila zajednice, a šta zajednica čini za mene?”, koje je objavljeno u dnevnim novinama Corriere della Sera.

Časovi baleta ispred kompjutera

Isto je bilo povod učenicima gimnazije Volta iz Milana da se u sredu u 8:00 sati sati ujutru, satnica koja označava početak prvog online časa, okupe ispred parlamenta regije Lombradija. Svako sa svojim komjuterom i drugim školskim priborom te maskama i ostalim rekvizitima koji se preporučuju u borbi protiv COVID-19, učenici ove gimnazije zauzeli su centralni trg ispred zgrade parlamenta, mirno protestujući protiv mere koja je zatvorila ponovo škole.Tom prilikom optužuli su guvernera Fontanu da ništa nije uradio kako bi spasio škole od dalje socijalne degradacije.

Sonia Bruno, direktorka srednje škole Buontaleti iz Firence, kaže da su se celo leto pripremali kako bi organizovali nastavu i ispoštovali sve anti-COVID mere, a kako bi sada opet ostali bez đaka u novim i distanciranim školskim klupama. “Ova uredba, pre svega, kažnjava đake, koji imaju potrebu za socijalizacijom, za kolektivom. Zatvoriti školu znači oduzeti pravo na učenje, na razmišljanje”, kaže on, optužujući vlast da za svo ovo vreme nije organizovala dodatne autobuse za prevoz učenika, a koji bi omogućili manje gužve u gradskom prevozu, što je jedan od uzroka naglog širenja virusa.

Istog je mišljenja i direktorka srednje škole Borsi iz Milana Milena Ancora, koja smatra da će upravo nove generacije platiti najveću cenu ove pandemije, a koje će iz nje izaći sa mnogo manje znanje, kao i većom ličnom nesigurnošću. Katarina Gočevski, učenica gimnazije N. Tron iz mesta Skio, kaže da je online nastava dosta naporna i da ponekada nije koncentrisana da sedi šest sati ispred kompjutera. Ona je i balerina, a njena baletska škola “Galleria spazio danza”, i pored svih prepisanih mera koje je ispoštovala, nedavno je zatvorena. Međutim, ova baletska škola nastavila je sa časovima online, tako da Katarina četiri puta nedeljno ima časove baleta, ali ispred kompjutera.

Mladi nisu depresivni samo iz razloga što ih u ovom trenutku stariji primoravaju da ostanu kod kuće. Da se ne druže te da ostvaruju kontakte isključivo na distanci, što je i ranije bila tendencija, zahvaljujući društvenim mrežama, a sada tokom pandemije postala je obeveza, normalnost. Takođe stari ljudi ne umiru samo od korone virusa, a koji su dobili tako što su ih zarazili mlađi, odnosno njihova deca ili unici.

I stariji ljudi traže dodir i zagrljaj

Dok se upravo u ovim neizvesnim vremenima mlađe generacije bore za slobodu, smatrajući diskriminatornom odluku vlasti da im se ukinu osnovne slobode, kao što su pravo na odlazak u školu ili pravo na druženje, starije generacije su uglavnom suprotnog mišljenja, strepeći da bi baš neko od njih mogao biti sledeća žrtva korone virusa. Profesor Massimo Galli, direktor infektivnog odeljenja bolnice Sacco u Milanu, nije optimista i kaže da je situacija ozbiljna te da je jedini način u ovom trenutku da se virus zaustavi odricanje od slobode i ostanak kod kuće.

Doktor Goran Novković, direktor staračkih domova u Milanu, kaže da oni koji su najugroženiji od ovog virusa, starije osobe, kod kojih svakako postoji strah da se ne razbole, strašno pate od nedostatka kontakta, a koji im je ovom prilikom uskraćen. “Trenutna situacija u staračkim domovima je daleko bolja u odnosu na mart. Poslednje posete koje smo imali, a koje su sada ukinute, odvijale su se u ‘staklenim’ sobama, podeljene pleksiglasom. Sa jedne strane se nalazio naš štićenik, a sa druge njegov posetilac, sa kojim se razgovaralo uz pomoć mikrofona”, objašnjava doktor Novković.

Takve posete sada više nisu moguće. Mogući su samo video pozivi, a takav kontakt starim ljudima nije dovoljan, jer to nije isto što i dodir ili zagrljaj, koji su potrebni svakom ljudskom biću, a posebno ljudima koji žive svoje poslednje dane.

Izvor: Al Jazeera