Uči li Srbija na tuđim greškama ili čeka svoje?

Slave ne bi morale biti dodatni epidemiološki rizik, ako bi se proslavljale u krugu uže porodice, smatra epidemiolog Radmilo Petrović (Tanjug)

Kada i zemlja koja je ovog proleća prva u Evropi proglasila kraj epidemije korona virusa iz dana u dan počne da obara sopstvene rekorde u broju novoobolelih, koji se mere stotinama, a procenat pozitivnih na testiranju već danima prelazi 10, čemu da se nadaju ostale zemlje?

Slovenija koja se od bivših jugoslovenskih republika najbolje nosila sa epidemijom u prvoj polovini godine, kada se dnevni broj novoobolelih najčešće mogao pokazati prstima jedne ruke, ove nedelje je već prešla brojku od 800 novoobolelih u jednom danu. Državni rekord oboren je ove nedelje i u dvostruko mnogoljudnijoj Hrvatskoj, koja se takođe dobro držala sve do polovine avgusta, a sada je stigla do više od hiljadu novoobolelih za 24 sata, kao i u Bosni i Hercegovini sa preko 600 obolelih u jednom danu. Trocifreni dnevni brojevi zaraženih su već danima i u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Upozorenja koja su stručnjaci davali krajem proleća, da bi novi talas pandemije, koji se očekivao tokom jeseni, mogao da bude jači od prvog, kao da su zaboravljena tokom letnjih meseci, kada su vlasti gotovo svih evropskih država popuštale mere, a građani najčešće zanemarivali i ono malo postojećih, u nastojanju da se bar malo opuste.

Ceh takvog ponašanja poslednjih nedelja stiže na naplatu u većini evropskih zemalja, pa čak i u onima koje su u prvoj polovini godine bile za primer, poput pomenute Slovenije, ali i Slovačke, odakle su tada stizali izveštaji o dobrim epidemiološkim merama i disciplinovanom ponašanju njihovih stanovnika.

Infektološkinja dr Bojana Beović, vođa stručne savetodavne grupe pri ministarstvu zdravlja Slovenije i profesorka na Medicinskom fakultetu u Ljubljani, za Al Jazeeru objašnjava kako je ova zemlja prešla put od evropskog šampiona u borbi protiv pandemije do zemlje koja je u evropskom vrhu po procentu zaraženih u odnosu na broj testiranih stanovnika.

“Prvo, nekako smo razmišljali, kao čitava zapadna Evropa, da se može živeti s ovim virusom, da možemo biti otvoreno društvo. Samo da se prvi talas nekako zaustavi, brzo prevaziđe, a onda da se normalno živi. To je bila pretpostavka koja se pokazala pogrešnom”, objašnjava dr Beović.

“Potom je usledilo otvaranje granica, tokom leta velika cirkulacija ljudi, mnogi Slovenci su išli na letovanje, pre svega u Hrvatsku, naročito mladi. Po povratku nisu prijavljivani kontakti, niti su ostajali u samoizolaciji, a sve je bilo praćeno jakom medijskom kampanjom, koja je podsticala i influensere da tvrde da virusa nema, da treba samo paziti na ishranu i redovno trenirati i nema opasnosti. Puno više prostora u medijima imali su oni koji su govorili da ne treba nositi maske”, dodaje.

‘Epidemija i nije neki problem’

Ono što se pokazalo kao prednost na početku, kasnije je postalo otežavajuća okolnost. “Činjenica da smo jako dobro prošli u prvom talasu, uticala je na to da je kod ljudi preovladalo neko mišljenje da epidemija i nije neki problem. U zemljama koje su tokom proleća bile u problemu u kojem smo i sada, razumevanje prosečnog čoveka o opasnostima koje nosi ova epidemija je puno veće”, kaže dr Beović.

Za vrijeme ljetnje sezone i u Sloveniji su popustile mjere opreza

Ipak, kada se pogledaju cifre u Španiji i Italiji, koje su u prvom talasu bile među najjače pogođenima, ne čini se da su tamo dovoljno naučili iz prethodnog iskustva, budući da je poslednjih nedelja i u ovim državama broj novoobolelih veći nego što je bio tokom marta i aprila – Španci od septembra beleže u proseku oko 10 hiljada obolelih, dok je kod Italijana osetniji rast počeo u oktobru i sada su već prešli sedam hiljada obolelih u jednom danu.  

Ipak, kada se pogledaju podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) čini se da je najgora situacija u Češkoj, koja ima više od 700 obolelih na 100.000 stanovnika, tri puta više nego Slovenija.

“U Češkoj je do nekontrolisanog širenja virusa došlo zbog spore reakcije Vlade, zbog čega je ministar zdravlja bio prinuđen da podnese ostavku, ali i zbog velikog otpora stanovništva ma kakvim merama (održano je nekoliko protesnih skupova u Pragu i drugim mestima). Prag je, takođe, kao turistička destinacija bio izložen uvozu virusa iz svih krajeva sveta”, objašnjava za Al Jazeeru beogradski reditelj Marko Popović, koji živi u Slovačkoj, a kao “praški đak”, dobro poznaje i prati situaciju u susednoj zemlji.

Češka je, prema njegovim rečima, za razliku od Slovačke, i u prvom talasu prošla lošije, zbog činjenice da se više od 10.000 Čeha vratilo sa zimovanja u Italiji, kao i zbog slabijeg pridržavanja manje restriktivnih mera. “Maske nikada nisu bile obavezne napolju, znatno kasnije su postale obavezne u metrou i sličnim prostorima”, kaže Popović.

S druge strane, Slovačka je u prvom talasu bila među zemljama sa najmanje obolelih i preminulih od COVID-a 19.

“Slovački uspeh tokom prvog talasa bazirao se na činjenici da je većina Slovaka išla na zimski odmor u domaća skijališta i da je država, na osnovu informacija epidemiologa koji su se upravo vratili sa konferencije u Aziji, odmah zatvorila granice, a regionalne vlade i Univerzitet su nezavisno od toga zatvorili sve osnovne i srednje škole i fakultete i ispraznili internate”, kaže za Al Jazeeru Marko Popović, reditelj iz Beograda koji poslednjih godina živi u toj zemlji.

Ljetnje opuštanje

“ Virus je u maloj količini uopšte ušao u Slovačku, što je zajedno sa striktnim merama kojih se stanovništvo masovno pridržavalo (maske i napolju i unutra, ograničenje broja ljudi u supermarketima, zatvaranje svih kafića, restorana i manje bitnih prodavnica, zatvaranja škola i masovnih manifestacija, ograničenje gradskog i medjugradskog prevoza), rezultiralo malim brojevima zaraženih”, podseća Popović.

“Tokom leta, zbog stava Evropske komisije da se unutrašnje EU granice neće zatvarati, sporog slanja finansijske pomoći firmama usled slabijih administrativnih kapaciteta države i oštrih sukoba unutar vladajuće koalicije oko mera, Slovačka se opredelila za manje restriktivne mere – bilo je dozvoljeno putovati van i u Slovačku, maske su ostale obavezne samo u zatvorenom prostoru, dozvoljene su masovne manifestacije, iako limitirane u broju posetilaca. To je dovelo do uvoza virusa iz evropskih turističkih destinacija i do širenja na svadbama i porodičnim proslavama. Situacija se početkom septembra baš zbog svadbi otela kontroli”, objašnjava Popović.

Porodične proslave i svadbe nisu problem samo u Slovačkoj. Primera radi, posle više slučajeva masovnije zaražavanja na venčanjima, u Hrvatskoj su stručnjaci Zavoda za javno zdravstvo preporučili da na svadbama mogu da plešu samo mladenci i nihovi roditelji, a da ples nakon toga nije dozvoljen. Pitanje je, međutim, koliko je uopšte moguće kontrolisati sprovođenje tih preporuka kad se ljudi već okupe.

Ova opasnost je prepoznata i u Srbiji, pa je Krizni štab Srbije za borbu protiv epidemije zabranio lokalnim samoupravama da daju specijalne dozvole za organizaciju raznih okupljanja.

Epidemiolog u penziji Radmilo Petrović, koji se svojevremeno borio sa epidemijom velikih boginja, kaže za Al Jazeeru da je ključna stvar poštovanje dve osnovne mere – držanja distance i nošenja maske. I to ne bilo koje maske, nego onih atestiranih. Sad svi od nekih šarenih krpa prave maske i to je sad maltene modni hit, a ne zaštitno sredstvo. važnije je kako izgledaju nego koliko štite od virusa”.

U javnom prijevozu u Beogradu raste broj putnika, naročito mlađih, koji ne nose zaštitnu masku

Petrović, međutim, tvrdi da se u Srbiji loše poštuju mere, kao i da je loša kontrola poštovanja mera. “Nema dovoljno kontrolora, koliko ima prekršilaca. Trebalo bi da bude više inspektora i da imaju ovlašćenja da kažnjavaju na licu mesta, a ne da samo gledaju”, kaže Petrović.

Podsjeti me što to bješe distanca

Potpisnik ovih redova svedok je da i pored šestomesečnog svakodnevnog upozoravanja na neophodnost držanja distance, mnogi još nisu stekli tu naviku. U samoposlugama u redovima kod kasa odavno više niko ne vodi računa o već izbledelim iscrtanim linijama koje treba da obezbede rastojanje od metar i po ili dva. Iako zvaničnici tvrde da većina građana nosi masku u javnom prevozu, što je tačno, čini se i da raste broj putnika, naročito mlađih, kojima ne pada na pamet da stave masku, a ako je i imaju, često je skidaju sa lica, dok pričaju preko mobilnog telefona. Sa hladnijim danima sledi i zatvaranje prozora u vozilima, što u špicevima dodatno povećava opasnost širenja virusa. Baš kao i prelazak gostiju iz letnjih bašti kafića u zatvoren prostor.

Ipak, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić tvrdi da javni prevoz, ugostiteljski objekti i šoping molovi nisu ključna mesta gde se širi infekcija već zabave, proslave i rođendani. On je rekao i da svake večeri kafiće i restorane u Beogradu kontroliše 40 komunalnih milicionera, u saradnji sa sanitarnom inspekcijom.

Međutim, već od sledećeg meseca epidemiologe čeka novi problem – slave. Sezona tradicionalnih verskih okupljanja počinje u novembru, a budući da se uglavnom dešavaju u zatvorenim privatnim prostorima, kontrola poštovanja epidemioloških mera biće praktično nemoguća.

Epidemiolog Petrović kaže da slave ne bi morale da predstavljaju dodatni rizik “ako se bude slavilo onako kako treba – u krugu uže porodice, a ne pravljenjem masovnih proslava”. Nije, međutim, uveren da će tako i biti jer “u Srbiji, svako misli da najbolje zna i radi kako hoće”.

Na privatne skupove poput venčanja i rođendana, kojih je bilo naročito mnogo krajem leta, ukazuje i dr Bojana Beović, navodeći ih kao jedan od uzroka sadašnjeg teškog stanja u Sloveniji. I tamo je, kaže, bilo malo kontrole sprovođenja mera, jer je “preovladavao utisak da kao društvo možemo da se nosimo s tim, da koristimo maske, da svaki čovek zna šta treba da radi”.

Srbija je, kada je reč o broju novoobolelih, trenutno u najboljoj epidemiološkoj situaciji u poređenju sa zemljama regiona, ali takva situacija može da se promeni za par dana, što pokazuje i porast broja zaraženih ove nedelje, a ume i da zavara i dovede do opuštanja. Baš kao što je početni uspeh u borbi sa epidemijom izgleda zavarao i Slovake.

“Mali brojevi obolelih i preminulih u prvoj polovini godine (svega tridesetak, od čega polovina iz nekoliko domova starih), kao i agresivna kampanja teoretičara zavere na društvenim mrežama, doveli su do preovlađujućeg uverenja među stanovništvom da virus nije opasniji od gripa. Danas 35 odsto Slovaka ne veruje da maske imaju smisla, a svega 40 odsto je spremno da se vakciniše kada vakcina bude dostupna”, navodi Popović, dodajući da su sada uvedene stroge mere i u Češkoj i u Slovačkoj.

Slovačke vlasti su naredile obavezno nošenje maski i u zatvorenom i otvorenom prostoru, osim izvan naseljenih mesta i ako je reč o članovima porodice ili ljudima koji se nalaze na međusobnoj udaljenosti većoj od pet metara. Zabranjena su masovna okupljanja, zatvorene teretane, velnes centri, akvaparkovi, bazeni i saune, dok će restorani smeti da služe samo upakovane obroke koje će mušterije moći da jedu isključivo napolju.

U Češkoj je vlada naredila zatvaranje svih pozorišta, bioskopa, zooloških vrtova, muzeja, umetničkih galerija, fitnes centara i javnih bazena na period od najmanje dve nedelje i zabranila sve sportske aktivnosti u zatvorenom.

U Sloveniji je na snazi delimična blokada – zemlja je podeljena na narandžaste (više od 40 inficiranih na 100.000 stanovnika) i crvene zone (više od 140 novih infekcija na 100.000 stanovnika u prethodne dve nedelje), a stanovnici crvenih zona mogu da napuštaju ove oblasti samo radi odlaska na posao i u vanrednim okolnostima. Zabranjeni su i svi događaji sa više ljudi, uključujući venčanja i verske ceremonije, a učenici starijih razreda pratiće nastavu na daljinu najmanje sedam dana od 19. oktobra, a potom će uslediti redovni raspust od sedam dana.

U Srbiji, neke stranke već kritikuju i postojeće mere, a na društvenim mrežama nije zanemarljiv broj onih koji poručuju da ih neće poštovati, zaboravljajući staru izreku da pametni ljudi uče na tuđim greškama.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

U Srbiji je prijavljeno još 265 novozaraženih korona virusom, dok su dvije osobe preminule od posljedica zaraze. Građanima se preporučuje nošenje zaštitnih maski i na otvorenom, navode iz Kriznog štaba. Nakon sastanka donesena je i odluka da se lokalnim samoupravama zabrani izdavanje posebnih dozvola za organizaciju različitih okupljanja. Od ranije je na snazi zabrana okupljana […]

Više iz rubrike TEME
POPULARNO