Zašto Vučić pominje nove izbore, a još ni vladu nije sastavio?

Ubjedljiva brojčana nadmoć vladajuće partije i odsustvo održive opozicije u Skupštini ne doprinose političkom pluralizmu u zemlji, ocjenila je Evropska komisija (EPA)

Kada posle 110 dana od izbora na kojima je jedna koalicija osvojila tročetvrtinsku većinu u parlamentu još nije formirana vlada, prvi čovek te koalicije, koji je ujedno i predsednik države, najavi mogućnost da bi njen mandat mogao da traje svega godinu i po, umesto četiri godine, prosečnom biraču na osnovu dosadašnjeg iskustva od 2012. godine može biti jasno samo to da se kampanja nastavlja. Bar još godinu i po. Ukoliko se najava obistini, to bi bili treći vanredni izbori za deset godina.

Reagujući na primedbe Evropske komisije u redovnom izveštaju o napretku Srbije, predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić rekao je da je spreman da plati političku cenu za stanje u toj zemlji i da će odgovornost za svoje postupke tražiti pred građanima na redovnim predsedničkim izborima 2022. godine, dodavši da ne isključuje ni mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Ako je jasno da će kampanja potrajati bar do proleća te godine, nije baš najjasnije šta bi vladajuću koaliciju sa najboljim izbornim rezultatom još od 1990. moglo da natera da ponovo ide na izbore i rizikuje da osvoji manji broj mandata od sadašnjeg.

Za profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu Đorđa Pavićevića neobično je ovakvo, kako kaže,  podrivanje autoriteta vlade, pre nego što je uopšte i sastavljena.

“Prosto, drugačiji je odnos prema vladi kojoj predsednik države unapred ograniči mandat praktično na pola redovnog. Takve najave skraćivanja mandata nisu uobičajene osim kada su u pitanju neke oročene tehničke koalicije, koje se sastave samo da obave određen posao, uz prethodni dogovor da se nakon toga raspišu izbori. Ali ovde to nije slučaj”, kaže Pavićević za Al Jazeeru.

Ipak, i pored toga, Pavićević smatra da, iako neobično, najavljivanje mogućnosti prevremenih parlamentarnih izbora nije i nelogično, podsećajući da je Vučić o tome govorio i pre dva meseca.

Nevidljiva parlamentarna opozicija

“Njihovo održavanje zavisiće od toga kakva će biti situacija za redovne izbore koji slede 2022. godine, a to su, pored predsedničkih, i izbori za vlast u prestonici. Ukoliko ta situacija bude išla u nepovoljnom smeru, naprednjacima bi odgovaralo da se sa tim redovnim izborima spoje i vanredni parlamentarni”, objašnjava Pavićević.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar za Al jazeeru navodi bar tri razloga za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora, uz podsećanje da su vanrednih izbori u Srbiji pre pravilo nego izuzetak.

“Prvi razlog je politička taktika, što znači procena da uz parlamentarne izbore mogu napraviti kao stranka bolji rezultat na predsedničkim i/ili na beogradskim izborima i ujedno amortizovati kritike na račun manjka pluralizma u parlamentu. Drugi, održavanje konstantne tenzije kako u stranci, tako i u javnosti, neka vrsta stalnog presinga, fudbalskim rečnikom rečeno, putem kojih se stvara neka vrsta vanredne atmosfere, u kojoj niko ni u stranci ni među opozicijom ne može da bude miran. Treći razlog su kosovski pregovori i moguće ustavne promene (u delu pravosuđa) koje bi mogle da utiču i na izbornu dinamiku”, navodi Klačar.

Činjenica je da mnogi osporavaju legitimitet aktuelnog saziva parlamenta, izabranog na izborima 21. juna, koje je deo opozicije bojkotovao, a u kojem, pored članica vladajuće koalicije i manjinskih stranaka, poslanike ima samo jedna lista koja nije u vlasti i to 11 od 250.

To je primetila i Evropska komisija u pomenutom izveštaju, konstatujući da novi parlament Srbije karakteriše ubedljiva brojčana nadmoć vladajuće partije i odsustvo, kako su rekli, održive opozicije, što je “situacija koja ne doprinosi političkom pluralizmu u zemlji”.

“Zaista postoji manjak legitimiteta i izbornog procesa i samog sastava sadašnjeg parlamenta i o tome će morati da se vodi računa. Ako pogledate aktuelni saziv, većina poslanika je bez neke naročite političke težine, što ukazuje na tipičan poslušnički parlament. I taj nedovoljni legitimitet će se sam po sebi brzo urušiti. I zbog toga će se u nekom trenutku morati intervenisati, da se ne bi u potpounosti obesmislila funkcija parlamenta”, kaže profesor Pavićević.

U Beogradu je ove godine zabilježeno najviše protesta protiv vlasti, što opoziciji daje nadu u mogući uspjeh na izborima za prijestolnicu

Ipak, na pitanje da li bi vanredni parlamentarni izbori bili i neka vrsta ustupka EU, Pavićević odgovara da bi to moglo donekle da popravi sliku o Srbiji u Briselu, ali da se ne može reći da je to ključni razlog za njihovo raspisivanje. Smatra i da će se, kad se bude donosila odluka o tome, više voditi računa o tome da li je to korisno za vlast, nego šta EU o tome misli.

Novi izbori, stare dileme

Klačar veruje da bi bilo koja kombinacija koja uključuje i parlamentarne izbore 2022. godine, bilo da oni budu spojeni samo sa beogradskim, pa da predsednički budu održani koji mesec kasnije, bilo da svi budu održani istovremeno, više odgovara vladajućoj stranci. Za to navodi dva dominantna razloga.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

“Prvi razlog je što uključivanje parlamentarnih izbora otežava dogovor u opoziciji, komplikuje pregovore i otvara brojna strateška i taktička pitanja. Drugi razlog je otežano vođene kampanje, više izbora znači više ljudi, novca, volontera, ideja – rečju, svega onoga što fali opoziciji”, objašnjava.

Već sada je izvesno da bi izborima, bili oni samo redovni ili i vanredni, mogao da prethodi novi dijalog vlasti i opozicije, na šta se ukazuje i u izveštaju iz Brisela. Evropska komisija je ocenila da u Srbiji novi saziv parlamenta i političke snage treba da nastave međupartijski dijalog pod vođstvom Evropskog parlamenta, kako bi unapredili parlamentarne standarde i postigli širok partijski i društveni konsenzus u reformama vezanim za put u EU.

Pitanje je da li će vlast biti spremna da napravi dovoljno ustupaka da bi opoziciju privolela da izađe na izbore. U slučaju da ne bude, opozicija će se ponovo naći pred dilemom da li da bojkotuje i vanredne parlamentarne izbore, što bi moglo da izazove i nove podele u opozicionim redovima, ali i pred problemom sa ovogodišnjih izbora – kako da objasne biračima da treba da izađu na beogradske, eventualno i predsedničke, ali ne i na parlamentarne izbore.

“Ono što se čini nekom vrstom preduslova za uspeh dijaloga jeste dogovor oko principa, šta je to što učesnici žele da postignu na kraju trke. Koji su to ciljevi koje žele da postignu? Ustupci vlasti se podrazumevaju i najbolje bi bilo da oni budu iz onih oblasti koje su najviše kritikovane, kako od strane EU, ODIHR tako i od strane domaćih posmatrača: mediji, pritisci na birače, funkcionerska kampanja. Međutim, uspeh znači i drugačije pozicioniranje opozicije, njihovu spremnost na kompromis i učešće u dijalogu i vrlo jasno definisane zahteve. Na prošlim pregovorima, opozicija nije htela da učestvuje u parlamentu već samo na bilateralnim sastancima, dok je većina stranaka i tokom pregovora donela odluku o bojkotu”, podseća Klačar.

Prema njegovim rečima, iako postoji politički interes i za vladajuću stranku i za opoziciju da do tih pregovora dođe, uz posredovanje Evropskog parlamenta, veoma je teško predvideti njihov format, kako zbog činjenice da u parlamentu nema opozicije, tako i zbog složene epidemiološke situacije, koja otežava putovanja i održavanje skupova.

Beogradski izbori šansa za uspjeh

Dodatnu zabunu izazvao je i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik svojom izjavom da je parlament u Beogradu glavni i primarni partner za međustranački dijalog te da postoji spremnost da se stupi u kontakt sa novim predsednikom skupštine radi razgovora o modalitetima za sledeću fazu tog dijaloga. Naime, mnogi su to shvatili da su za EU legitimni sagovornici samo parlamentarne stranke, pa je Milan Antonijevič, direktor Fondacije za otvoreno društvo, koja je organizovala dijalog vlasti i opozicije krajem prošle i početkom ove godine, pojasnio da Bilčik nije kazao da će njihovi sagovornici biti samo parlamentarne stranke, već “prevashodno”.

Međutim, dobar deo opozicije nije pokazao veliko poverenje u zvaničnike Evropske unije, ocenjujući da se Vučiću previše “gleda kroz prste”. Osim toga, čak i da do dijaloga dođe, pitanje je sa kojim će sve zahtevima izaći opozicija i koliko će vlast biti spremna na ustupke. Jedan od tih zahteva svakako bi mogao da bude onaj koji bi se odnosio na razdvajanje beogradskih, kao lokalnih izbora, od predsedničkih i vanrednih parlamentarnih.

“Opozicija je, na primer, mogla da istrajava na tome na prethodnom dijalogu umesto objavljivanja ogromnog broja zahteva koji nisu mogli da se isprate. Međutim, taj zahtev je i sada legitiman, ali to mora biti uronjeno u širi strateški nastup opozicije i to naravno znači da morate pregovarati sa SNS-om. S tim što bi uvek bilo bolje da opozicija ne razmišlja samo u kategorijama pravljenja opcija koje mogu da im garantuju pobedu, nego da se obezbede što ravnopravniji uslovi kao zalog za njihove buduće aktivnosti kao i za bilo koju opoziciju koja će doći posle njih”, objašnjava Klačar.

I profesor Pavićević smatra da bi taj zahtev trebalo postavljati nezavisno od prvih narednih izbora. “Razdvajanje lokalnih i republičkih izbora je poželjno kako bi se izbegla ova vrsta centralizacije koju sada imamo u Srbiji”, objašnjava.

S druge strane, za vlast koja se bori za svaku mesnu zajednicu, to bi mogla da bude rizičnija, imajući u vidu situaciju iz Turske i Mađarske, gde je opozicija odnela važne pobede na lokalnim izborima u Budimpešti i Istanbulu, ali i rezultate u prestonici Srbije na poslednjim parlamentarnim izborima. Naime, podseća Pavičević, tu se najviše video efekat bojkota dela opozicije, budući da je izlaznost bila manja od 40 odsto, a u nekim opštinama čak i ispod 30 odsto. U prestonici je ove godine zabeleženo i najviše protesta protiv vlasti.

‘Prvi korak ka postizanju koša’

Ako bi došlo do razdvajanja, beogradski izbori na kojima bi opozicija mogla da postigne bolji rezultat, morali bi da budu održani pre predsedničkih, budući da su prvi održani u martu 2018., a drugi u aprilu 2017. (mandat predsednika je pet godina), što bi moglo više da odgovara opoziciji. Ipak, uvek ostaje mogućnost da vlast spoji izbore u prestonici sa vanrednim parlamentarnim ili možda i sa referendumom koji bi mogao da bude raspisan zbog promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Koji god izbori da budu 2022. jedno od ključnih pitanja koje se nameće nakon iskustva sa ovogodišnjeg glasanja jeste da li je godinu i po dana dovoljno da se opozicija koja je praktično ostala bez budžetskih izvora finansiranja, konsoliduje i postane ozbiljna kontrateža SNS-u? Klačar misli da “teorijski jeste”, uz napomenu da je u praksi ipak realnije da budu spremni za beogradski i, možda, predsednički nivo.

“Opozicija bi trebala da razmišlja o stepenovanju ciljeva, a to znači da se bude realistična u pogledu očekivanja i pravljenja strategije spram tih ciljeva, bez ulaska u trku sa Srpskom naprednom strankom na svim nivoima. Košarkaškim rečnikom, opozicija sledeće izbore može da tretira samo kao prvi korak ka postizanju koša, koji će da usledi kasnije. Međutim, da bi opozicija bila spremna samo i za beogradski nivo, aktivnosti moraju da krenu odmah, tim pre što pandemija limitira sprovođenje brojnih aktivnosti”, objašnjava Klačar.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će najkasnije za sedam dana biti poznat mandatar za sastav nove Vlade. Parlamentarni izbori u Srbiji održani su prije tri i pol mjeseca, i uprkos činjenici da je Srpska napredna stranka osvojila apsolutnu većinu, proces izbora nove Vlade odgođen je zbog, kako je priopćeno, ozbiljnih konsultacija koje vodi […]

Više iz rubrike TEME
POPULARNO