Francuski mediji: Ekološke prevare kao novi biznis
“Zašto [francuski] Parlament nije podržao predlog zakona o diviljim životinjama, kojim bi bili poboljšani uslovi njihovog držanja u zoološkim vrtovima i u cirkusima”, pita autor teksta u francuskom dnevniku online Huffingtonpost.
Plan “zelenih” poslanika i njihovih saveznika u parlamentarnim klupama bio je da se okonča pravo držanja divljih životinja u cirkusima. Već godinama udruženja za zaštitu životinja apeluju da se prestane sa onim što oni smatraju da je mučenje živih bića. Ministarka za ekološku tranziciju Barabara Pompili, koja je podnela predlog novog zakona, imala je krajem septembra podršku vladajuće većinske partijske grupe predsednika Emanuela Makrona. Ipak, na dan glasanja, 8 oktobra, predlog je odbačen.
Huffingtonpost izveštava da je jedan od razloga to što za raspravu o ovako važnom zakonu nije bilo više od dva sata, što je ona prekinuta u ponoć, što je u parlamentarnim klupama sedelo malo poslanika. “Ovom zakonu u prilog dobrobiti životinja suprotstavili su se poslanici sa desnice”, citira Huffingtonpost jednog poslanika iz redova “zelenih”.
Desnica je tradicionalno na strani moćne federacije lovaca u Francuskoj, koji drugačije gledaju na pitanje dobrobiti divljih životinja. Lokalni dnevnik Sud-ouest (jugozapad) izveštava da se tamošnji orgranak udruženja lovaca brine zbog najave referenduma o životinjama. “Ta stvar nas nervira”, rekao je predsednik udruženja Jérôme Brudy. Lovci se plaše da bi refrendum mogao da donese ograničavanje tradicionalnog lova sa lovačkim psima.
Bujna mašta prevaranata
Federacija lovaca je toliko moćna u Francuskoj da, s vremena na vreme, sve vlade i predsednici dolaze u situaciju da joj prave ustupke, uprkos ekološkim zakletvama koje ponavljaju u svojim predizbornim programima.
Da ekološke “zakletve” i angažmane ne treba uzeti “zdravo za gotovo” potvrđuje i pisanje pariskog dnevnika Le Monde. Pod naslovom “Čovekova okolina – nova šansa za prevarante svih vrsta”, list prenosi izveštaj Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF), u kojoj se navode brojni primeri domišljatih prevaranata.
Napomena o autorskim pravimaPreuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”
Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Pariski dnevnik ocenjuje “Zeleni pakt” da bi, koji treba da dovede do karbonske neutralnosti na Starom kontinentu do 2050. godine, mogao da bude zlatni rudnik za za sve one koji su upućeni gde se nalaze pukotine u evropskom pravnom sistemu kroz koje bi mogli da prođu i obogate se na račun evropskih poreskih obaveznika.
Izveštaj OLAF-a potvrđuje da prevaranti imaju bujnu maštu i vešto izmišljaju lažne ekološki podobne projekte u raznim oblastima, “od trgovine zaštićenim vrstama životinja ili egzotičnim vrstama drveta, lažnih uzgajališta riba (na terenima bez vode) ili prodaje bio-goriva koje to nije – bogat je katalog prevarantskih ekoloških projekata finansiranih iz Brisela”, piše Le Monde.
“Posebno je upečatljiva priča o konzoricijumu pet srednjih i malih preduzeća iz Irske, Francuske, Španije i Rumunije, koja su imala pristup evropskim subvencijama kako bi navodno razvila sistem detektovanja šumskih požara, a u stvari je bio plan da dodbijeni novac ulože u pokretanje posla sa hotelima-kockarnicama… OLAF je u 2019. godini vodio 181 istragu i identifikovao pronevere u vrednosti od 485 miliona evra iz evropske kase. OLAF nema ovalšćenja da kažnjava, na zemljama članicama je da to učine i da eventualno pokrenu pravosudne istrage”, piše Le Monde.
Šalovi od 7.000 eura
Pariski dnevnik Libération na prvoj strani najavljuje tematski blok o ekološkoj policiji u Francuskoj, čiji zadatak opisuje u podnaslovu: “Borba protiv trgovine ugroženim vrstama, očuvanje prirodnih vrsta, kontrola lova i ribolova… 1.800 inspektora rade u, javnosti malo poznatoj, Kancelariji za biološku raznolikost, padaju od posla, nedostaju im finansijska sredstva i kadrovi.” U uvodniku autor konstatuje da je čovekova okolina postala prioritet u svakom pogledu. To potvrđuje i činjenica da će ekološki policajci uskoro imati ista ovlašćenja kao i pripadnici pravosudne policije.
Reporteri ibérationa proveli su dan sa ekološkom patrolom u oblasti Loiret, stotinjak kilometara južno od Pariza. U zamku u mestu Boućet, koji pripada Kancelariji za divlju floru i faunu, ekološka policija ostavlja ono što je zaplenila. Ima tu zaplena sa prodaja na aukcijama, na buvljima pijacama, na javnim prodajama, uključujući one preko interneta, kao i onoga što je pronađeno prilikom pražnjenja tavana…
Vadeći iz jedne vitrine dva šala, “jedan svetlo smeđe boje, dugi tamno plav”, policajac im objašnjva da je reč o šalovima od dlake tibetanske antilope, čija je vrednost od 6.000 do 7.000 evra. Bilo je potrebno da anagažuju inspektora da bi ovi šalovi bili pronađeni u jednom pariskom butiku. “Pronašli smo listu kupaca ovih šalova, ima tu i političara”, objasnio je policajac.
“U vitrinama vidimo blago posebne vrste. Jezivo. U dve sale, koje liče na one iz nekog prirodnjačkog muzeja, izložene su lepe vitrine od drveta, u kojima se nalazi 1.001 elemenat, koji potiče od mrtvih životinja. Dve glave gorila sa staklenim očima – vrednost na tržištu od 15.000 do 20.000 evra. Lobanje iste vrste koja je najzaštićenija na svetu… Rep slona čiji se svaki komadić prodaje za 80-90 evra I koristi za gri-gri (vračanja) i pravljenje ogrlica. Štit od kože nilskog konja. Korali, morske kornjače, ptice… Leptiri i drugi insekti, rečene ribe u formolu. Leopardova koža, panteri, zebre, beli i smeđi medved. Glava nilskog krokodila, ogromna kičma jednog kita. Ima od čega da vam se zavrti u glavi”, izveštavaju reporter Libérationa.
Saznajemo da je trgovina slonovačom ili rogom nosoroga kao i živim životinjama najunosnija posle trgovine drogom i oružjem.
Ekonomski dnevnik L’Opinion donosi tekst o pokretu Rwas (Reducing wild animals suffering), koji se bori za smanjenje patnje divljih životinja, a čije udruženje deluje i u Francuskoj. “Teoretičari ovog pokreta smatraju da životinje žive u stalnom stresu, da umiru u ranom životnom dobu i na nedostojanstven način… Onako kako je to bila čovekova sudbina pre pronalaska medicine”, piše L’Opinion.
‘Životinje da – nestanu’
List prenosi poglede francuskih pripadnika pokreta Rwas, koji su došli do zaključka da “treba ubijati divlje životinje za njihovo dobro”. Reč je o tome da ovaj pokret za “zaštitu prirode” ne prizanje postojanje vrsta i – pojednostavljeno rečeno – smatra da postoji samo jedna vrsta i da svi treba da žive u jednoj mirnoj zajednici.
“Oni su skroz ozbiljni – potvrđuje nam Frédéric Denhez ekolog i autor knjige pokretu vegan – Ovaj pokret je aktivan u SAD-a i sada raste i u Francuskoj zahvaljujući društvenim mrežama. Pod izgovorom da treba izjednačiti prava i težnje životinja i ljudi, životinja ne treba više da bude gajena i ubijana, ali za uzvrat i životinja treba takođe da prestane sa nasiljem koje ljudsko društvo ne toleriše. Ovo je potpuna ludost, koja na kraju postaje paradoks i neka vrsta super-antropomorfizma”, piše L’Opinion.
“Treba razumeti, smatra Frédéric Denhez, da je ovde reč o jednoj analizi sveta koji više ne podnosi patnju, smrt i duboko odbacuje čovekovu stvarnost i konačnost”, piše list i zaključuje da, pošto realnost ne mogu da prihvate i pogledaju je “u lice”, protivnici patnje divljih životinja zalažu se za to da divlje životinje prosto – nestanu. Za njihovo dobro, naravno.
Izvor: Al Jazeera