Udar nacionalističke elite na NIN-ovu nagradu

Žiri za dodjelu ovogodišnje NIN-ove nagrade našao se na udaru kritika (Tanjug)

Bez obzira na pokušaje da se ospori njena vrijednost, i ove godine dodijeljena je NIN-ova nagrada za najbolji roman u protekloj godini. Ovogodišnji dobitnik nagrade Saša Ilić nije uspio ni primiti priznanje, a već je dospio u prvi plan, i to najviše zahvaljujući grupi od 18 srpskih pisaca koji su samo nekoliko dana uoči objavljivanja imena pobjednika odlučiti potpisati peticiju kojom bojkotiraju priznanje.

Pod izgovorom da to čine jer o nagradi već dugo odlučuju “što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom merilu su birani”, peticiju naslovljenu “Bojkot NIN-ove nagrade” potpisalo je 18 srpskih književnika, među kojima su i dva dobitnika tog priznanja, Miro Vuksanović i Vladimir Tabašević.

Međutim, mnogo veću pažnju javnosti privukli su književnici koji u srpskoj kulturnoj javnosti već dugo figuriraju kao članovi “nacionalističke književne elite”, a među njima su najpoznatiji Vladimir Kecmanović, Emir Kusturica i Muharem Bazdulj.

Čudno je da se “neko” sjetio da je ovogodišnji žiri za dodjelu nagrade “nekompetentan” samo nekoliko dana uoči objavljivanja imena dobitnika, kaže glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk, posebno kad je poznato da je tijelo koje će odlučivati o imenu pobjednika formirano još u prvoj polovini prošle godine.

Čudan tajming

“Dovoljno je bilo vremena za reagovanja ako je to bio ključni razlog, ali mislim da to nije ključni razlog. Mislim da je u celoj priči na meti NIN i da je upletena politika. Bilo je predloga da se NIN-ova nagrada oduzme NIN-u, ali samo neka mi objasne kako će se nešto zvati NIN-ova nagrada, a da iza nje ne stoji NIN.”

Ćulibrk kaže da nema ništa protiv da se potpisuju peticije i bojkotiraju nagrade, ali da mu je isto tako veoma drago što se od pokretanja peticije osamnaestorici potpisanih nije više niko priključio, zaključivši da bojkot ipak nije uspio.

Iza svega stoje i politički motivi, dodaje Ćulibrk, a meta napada nije samo nagrada nego i uređivačka politika magazina.

“Jedan od ljudi koji ne kriju da podržavaju ovu vlast, a to je bivši savetnik Borisa Tadića, gospodin Nebojša Krstić, javno je izjavio da bi NIN-ovu nagradu trebalo oduzeti od NIN-a i da NIN zbog svog pisanja i kritičkog stava prema vlasti odavno ne zaslužuje da dodeljuje NIN-ovu nagradu, kao da je to stvar nečijeg ukusa i nečije odluke. Nagrada je ustanovljena pre 66 godina i u Srbiji postoji više od 500 književnih nagrada i niko ko neće ne mora da konkuriše za NIN-ovu nagradu.”

Dodatnu konfuziju stvara i nerazumijevanje zakona zemlje, dodaje i otvoreno postavlja pitanje potpisnicima peticije zašto problematiziraju internacionalno vlasništvo u NIN-u.

“I druga stvar je smetnja potpisnicima ovog apela: što tu nagradu, navodno, dodeljuje jedna novina koja je u privatnom vlasništvu. Po zakonu o informisanju u Srbiji, svi mediji, osim javnog servisa, trebalo bi da su u privatnom vlasništvu. To što država ne poštuje vlastite zakone druga je stvar. Postavljam pitanje potpisnicima: bi li bilo bolje da nagradu dodeljuje novina u vlasništvu nekog od domaćih tajkuna ili novina u međunarodnom vlasništvu?”

Konkretna kulturno-politička grupacija

Za književnog kritičara Teofila Pančića, koji je predsjedavao ovogodišnjim žirijem, nema dileme da su potpisnici peticije “konkretna političko-kulturna grupacija i nema potrebe da vam bude nešto konkretnije od toga. To su ljudi koji smatraju da treba da budu dominantni u kulturno-književnom prostoru Srbije; to je ta grupa oko Vladimira Kecmanovića.”

Pančić jasno kaže da je ta grupa u srpskoj javnosti prepoznatljiva po svom “borbenom nacionalizmu” i ona je spiritus movens inicijative za potpisivanje bojkota nagrade. Drugi su peticiju potpisali vjerovatno vođeni nekim ličnim motivom.

“‘Ajde da kažem to ovako: to tvrdo jezgro potpisnika tog pisma jesu ljudi koji imaju političku ili kulturno-političku agendu i to su ljudi koji smatraju da bi i ta nagrada i sve ostalo u kulturi trebalo da ostane dominantno u rukama nacionalističkih elita, kao što je vrlo dugo bilo. Što se tiče ostalih potpisnika, oni su se pridružili iz povređene sujete i to su uglavnom pisci koji su konkurisali svojim romanima, a nisu baš daleko dospeli, žiri ih nije naročito visoko ocenio, tako da je to, kao što obično biva kod nas, kombinacija loše politike, loših karaktera i predimenzioniranih sujeta.”

Dva imena sa spiska potpisnika posebno su zanimljiva, smatra Pančić, koji misli da je vjerovatni pokretač cijele inicijative Vladimir Kecmanović, a da se ime Emira Kusturice tu našlo čisto iz marketinško-propagandnih razloga.

“Kecmanović je urednik kulturne redakcije RTS-a i on je čovek koji očigledno ima nameru da kroji kulturno-političke tokove u Srbiji i to je otprilike to. Kusturicu ne bih komentarisao, njega su uzeli očigledno kao neku zastavu, jer Kusturica ne piše romane, pa ne znam šta ima on da bojkotuje nagradu – to mi je potpuno besmisleno.”

Rast političkih tenzija

Da je ovo nacionalistički inspiriran udar na NIN misli i dobitnik nagrade, pisac Filip David, koji kaže da, nakon što je grupacija ovladala mnogim institucijama kulture, sada “želi da preuzme i NIN-ovu nagradu”.

“Poznajući poimenice većinu ljudi koji bojkotuju nagradu, mogu reći da je to zapravo jedna grupa, nacionalistička srpska književna elita, koja zapravo u ovom trenutku drži mnoge od institucija i pokušavaju da preuzmu i NIN-ovu nagradu. Ali to nije ništa novo, ništa iznenađujuće. Oko NIN-ove nagrade je uvek bilo sukobljavanja, uvek je bilo nezadovoljstva onih koji ili nisu dobili nagradu ili misle da žiri nije odgovarajući.”

Ovogodišnja situacija s dodjelom NIN-ove nagrade ipak je nešto drugačija, pojašnjava David, jer je očito da u cijeloj zemlji rastu tenzije i politička netrpeljivost.

“Ova situacija je karakteristična u Srbiji jer rastu tenzije zbog Crne Gore, ovoga što se događa, pojačana je netolerancija pred izbore, koji treba da budu krajem aprila, tako da su te nacionalističke elite vrlo agresivne i aktivne, kao što su bile i tokom ovih godina, i želele bi da preuzmu i tu poslednju nezavisnu instituciju, a to je NIN-ova nagrada.”

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO