Đurđević: Beograđani udišu loš vazduh posljednjih 10 godina

Beograđani poslednjih dana ponovo vide vazduh koji dišu, ali ne i obližnje zgrade. Na portalima koji objavljuju podatke o zagađenosti vazduha u gradovima širom sveta, prestonica Srbije je ove zime često među deset prvoplasiranih, što se sa stanovišta zdravlja njenih građana nikako ne može posmatrati kao uspeh.

Iako ima onih koji osporavaju kvalitet informacija na takvim portalima, klimatolog dr Vladimir Đurđević, iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu smatra da je Beograd opravdano stavljen na listu gradova sa najzagađenijim vazduhom u poslednjih nekoliko meseci.

Podaci koji se prikazuju na tim portalima su podaci Agencije za zaštitu životne sredine Srbije. Ti podaci ovih dana pokazuju visok stepen zagađenja vazduuha i to ne samo u Beogradu, već i u drugim gradovima u Srbiji, kao što su Pančevo, Kosjerić, Bor, Valjevo, Smederevo…Kada se ti podaci uporede sa podacima iz drugih gradova sveta, vidi se da je Beograd opet, kao i u prethodnoj epizodi, koja se dogodila oktobra 2019., jedna od najzagađenijih životnih sredina u svetu.

• Je li sad vazduh u prestonici Srbije zagađen više nego pre, recimo, 30-40 godina, kada je bilo više industrijskih postrojenja i kotlarnica na mazut i ugalj?

Teško je to proceniti, jer tada nije postojala ova vrsta merenja koju danas imamo. Danas postoje automatske merne stanice, koje mere zagađenost vazduha u realnom vremenu, a uvedene su 2010. godine u Srbiji. Ali ako pogledamo izveštaje Agencije za zaštitu životne sredine za poslednju deceniju, videćemo da je kvalitet vazduha u Beogradu, u svim tim godinama od 2010. do 2018., kada je urađena poslednja analiza, bio u trećoj, najlošijoj kategoriji. Samo jedne godine u tom periodu je kvalitet vazduha bio malo bolji, u drugoj kategoriji. Tako da situacija koju imamo ovih dana nije nova, ali se poslednjih meseci očigledno raste broj ljudi koji koriste aplikacije koje pokazuju stepen zagađenosti vazduha u realnom vremenu, pa se samim tim i o toj temi više govori.

• Kome Beograđani da veruju, kad pogledaju ujutro kroz prozor i vide da je sve u nekoj izmaglici, Gradski zavod za javno zdravlje im saopštava da je vazduh prihvatljivog kvaliteta, dok iz Gradskog zavoda za plućne bolesti stižu informacije da je ovih dana duplo veći broj pacijenata zbog disajnih tegoba?

Mislim da su relevantne i aplikacije koje prikupljaju podatke iz svih zemalja, ali za Srbiju su najrelevantniji podaci na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, gde se u svakom trenutku mogu videti trenutne vrednosti štetnih materija u vazduhu, kao i ocena kakvog je kvaliteta vazduh. To su referentni podaci, koje preuzimaju i drugi portali i aplikacije. Gradski zavod za javno zdravlje Beograda (GZJZB) ima svoju mrežu osmatračkih stanica, ali sve stanice ne obezbeđuju podatke u realnom vremenu, već sa nekim vremenskim zaostatkom.  Takođe na sajtu Beoeko, Gradskog zavoda za javno zdravlje, prikazuje se samo ocena kvaliteta vazduha, ali ne i izmerene vrednosti štetnih materija, stoji kategorija koja se potencijalno može razlikovati od stvarnog stanja u tom trenutku.

• Šta onda činiti u trenucima kada je grad prekriven smogom?

Najbolja mera je što manje vremena provoditi napolju, dok se situacija ne popravi. Naravno, mora se ići na posao ili u školu, ali ostale aktivnosti koje podrazumevaju boravak i aktivnosti na otvorenom, treba svesti na minimum.

• Koje su prosečne vrednosti štetnih čestica PM 10 u vazduhu u glavnom gradu Srbije? Koliko je to više u odnosu na granične vrednosti?

Za PM10 je granična dnevna vrednost 50 mikrograma po kubnom metru, a poslednjih dana u Beogradu je bilo više od 100 mikrograma, što znači da su koncentracije tih štetnih čestica bile najmanje duplo veće od granični vrednosti. Pri čemu, treba imati u vidu da Srbija za granične vrednosti koristi kriterijume Evropske unije, dok Svetska zdravstvena organizacija ima još strožije kriterijume.

• Koji su glavni uzroci zagađenja u Beogradu?

Industrija i termoelektrane u krugu prečnika stotinak kilometara od Beograda. Pogoni u Pančevu, železara u Smederevu, termoelektrana u Obrenovcu. Saobraćaj je takođe jedan od uzroka zagađenja, i to ne samo broj automobila i njihova starost, već i slaba protočnost saobraćaja u gradu, česti zastoji i gužve. Tu su i objekti koji imaju svoje kotlarnice ili se greju na čvrsto gorivo tokom zimskog perioda. Trenutne analize i merenja ne omogućavaju da se precizno utvrdi koji je od tih izvora najveći zagađivač, a ti procenti se razlikuju od grada do grada, pa glavni zagađivači nisu isti u Boru i Beogradu. Ipak, kad pogledamo zemlje istočne Evrope, koje i dalje dosta troše fosilna goriva i najviše koriste ugalj za proizvodnju električne energije, vidimo da je kvalitet vazduha u njima mnogo lošiji, nego u zemljama zapadne Evrope, gde je korišćenje uglja drastično smanjeno poslednjih godina. Dodatni problem je i što nekoliko izveštaja objavljenih poslednjih meseci govore o tome da neke termoelektrane u Srbiji i dalje nemaju filtere za odsumporavanje, koji su vrlo važni za kontrolu kvaliteta vazduha.

• Postoje li neke mere koje se mogu preduzeti da se smanji zagađenje, naročito u ovim kriznim periodima?

Takve mere za trenutno smanjenje zagađenosti vazduha skoro i da ne postoje. Jedino da se svi veliki emiteri štetnih materija nateraju da ublaže svoje aktivnosti, ali tu meru je verovatno nemoguće primeniti sada.

• U ovakvim situacijama pominje se uvođenje sistema “par-nepar”, da vlasnici automobila ne mogu da ih voze svaki dan, nego svaki drugi. Može li to doprineti smanjenju zagađenosti vazduha u Beogradu?

Mislim da to nije rešenje, jer ljudi ono što propuste jednog dana, nadoknade drugim danima. Ali poboljšanje javnog prevoza i motivacija ljudi da ga više koriste donelo bi više koristi. Ova epizoda će da se završi za neki dan i sad je kasno za bilo kakve ad hoc mere, ali trebalo bi formirati neko telo koje bi predložilo mere koje treba sprovesti u narednih godinu-dve, kako bi se videli neki efekti. To nije dug period, ako se ima u vidu da je kvalitet vazduha loš poslednjih deset godina.

• Šta bi onda, osim poboljšanja javnog prevoza, mogle da budu dugoročnije mere?

Za početak, da se postave filteri na sva postrojenja koja spadaju u veće zagađivače, da se uvede stroga kontrola emisije štetnih materija iz tih postrojenja i definiše šta treba činiti ako neki od tih zagađivača prekorači dozvoljeni prag.

• Nekada su zime u Beogradu bile hladnije, sa više padavina i vetra. Je li to doprinosilo smanjenju zagađenosti vazduha i je li ona sada veća i zbog klimatskih promena?

Isti zagađivači emituju i ugljen dioksid, koji nije polutant, ali koji doprinosi efektu staklene bašte, odnosno jedan je od najvećih uzročnika zagrevanja planete i klimatskih promena. Zime kod nas jesu postale toplije, snežna sezona traje kraće, ali još nije jasno potvrđena ta veza između klimatskih promena i ovakvih epizoda kada vremenski uslovi omogućavaju da da zagađenje bude ovako jasno vidljivo.

Izvor: Al Jazeera