Iluzija privatnosti u eri digitalnog nihilizma

“Jedan čovek u supermarketu kaže prijatelju da kupi Coca Colu. Ubrzo posle toga, na svom Instagram profilu čovek pokušava da isključi reklamu ovog pića. Jedan zaljubljeni par mašta o svom budućem letovanju na Baliju. Nekoliko minuta posle, jedan od njih dvoje ne uspeva da se snađe na svom mobilnom telefonu između ponuda low cost letova i jeftinih aranžmana na ovom ostrvu. Jedan momak je upravo završio poslednju epizodu svoje omiljene serije na Netflix-u, a kada mu ova platforma nudi novi serijal filmova i serija koje su baš po njegovom ukusu”.

Ovo su samo neki od primera slučajnosti, koje nas teraju na razmišljanje da naši telefoni tj. kompjuteri znaju zapravo sve o nama. Ponekad je možda i zaista u pitanju slučajnost, a mnogo puta je zapravo reč o zloupotrebi naših podataka i informacija zarad potreba velikih tehnoloških i marketinških kompanija.

Iako je direktno i tehnički nemoguće, ponekada se čini kao da nas naši telefoni prisluškuju. No, svakako kombinacijom naših podataka koje ostavljamo prilikom online registracije, online kupovine i onoga što tražimo na internetu ili postujemo, Google i socijalne mreže poput Facebooka, Instagrama ili Twitera, znaju danas o nama i ono o čemu ni mi sami možda nismo znali.

Nedavno istraživanje američkog Univerziteta Vanderbilt pokazuje kako Google prikuplja informacije o svojim korisnicima na osnovu njihovog pretraživanja na internetu, geopozicije i online kupovine. Od prikupljenih podataka, najveći procenat se odnosi na geopoziciju, a posebno kada je u pitanju Android telefon koji snimi korisnikovu poziciju više od trista puta u toku 24 sata, takođe i kada je deaktivirana opcija hronologija pozicije. Google i Facebook ne samo da znaju recimo koji restoran ili hrana nam se dopada, već i na osnovu naših online plaćanja, mogu predvideti i naš budžet za dotičnu večeru.

Remarketing i manipulacija javnim mnjenjem

Kako zapravo funkcioniše ceo sistem oglašavanja na Google i socijalnim mrežama, nalazimo u definiciji “remarketinga ili retargetinga” koji omogućuje prikazivanje oglasa posetiocima koji posećuju određene web sajtove, u potrazi za određenim proizvodom. Kada napuste te web sajtove bez konverzije, remarketing služi za njihovo ponovno povezivanje s istim web lokacijama, i to prikazivanjem relevantnih oglasa na različitim platformama i uređajima.

Guido Racinelli, ekspert za internet marketing iz Milana objašnjava da prilikom pretraživanja određenog proizvoda na internetu, korisnik poseti nekolicinu web sajtova da bi nakon toga dobijao ponude u vidu reklama koje dolaze sa istih ili sličnih sajtova.

“Svaka akcija korisnika na internetu, tj. tragove koje korisnik ostavi za sobom, podrazumeva to da korisnik nakon što napusti određeni web sajt, dobija personalizovane sadržaje koji su zapravo posledica njegovih akcija”, naglašava Racinelli.

Prikupljanje naših podataka i informacija i kada to ne očekujemo ili nismo dali pristanak, se dešava konstantno. Jedan od primera je skandal poznatiji kao “Cambridge Analytica”, kada je tokom predsedničkih izbora u Americi 2016. godine, Facebook dozvolio zloupotrebu podataka više od 87 miliona njegovih korisnika, koji su tokom izborne kampanje dobijali politički motivisane poruke, kao i lažne informacije  Britanska konsultanska kompanija Cambridge Analytica koristila je tom prilikom mikrotargeting sistem koji omogućuje personalizovano oglašavanje upućeno pojedinačnom korisniku. Zapravo, na osnovu javnih podataka korisnika Facebooka, ova kompanija izdvojila je određene profile i na osnovu njihovih preferenci, želja ili strahova, ciljano im slala poruke političkog sadržaja.

Mark Zuckerberg, osnivač i vlasnik Facebook-a, najveće i najpopularnije socijalne mreže na svetu, je zbog ovog skandala odgovarao pred komisijom britanskog parlamenta. Posle skoro osamnaest meseci istrage, ovaj parlament nedavno je objavio izveštaj u kojem se Facebook optužuje za namerno kršenje zakona o privatnosti, te ponaša kao digitalni gangster u online svetu.

Fake news i budućnost demokratije

Profesor sudske informatike na Univerzitetu u Milanu, Giovanni Ziccardi u svojoj knjizi “Tehnologija za moć: Kako koristiti socijalne mreže u politici” objašnjava kako su nove tehnologije promenile način bavljenja politikom.

“Među lažnim profilima, dezinformacijama i političkom propagandom, nova digitalna politika danas zauzima centralno mesto u svakoj državi. Međutim nije krivica samo u socijalnim mrežama to što se promenio način vođenja politike, već to što su političari shvatili da uz pomoć ovih kanala mogu manipulisati javnim mnjenjem i to maksimalno koriste. Zahvaljujući novim tehnologijama, politička borba nije pravedna, već pobeđuje onaj ko prljavije igra i ume bolje da koristi ove medije”, kaže Ziccardi.

S obzirom na evropske parlamentarne izbore zakazane za maj ove godine, i na slučaj “Cambridge Analityca”, Evropska Unija pozvala je Google i socijalne mreže da preuzmu određene mere radi suzbijanja lažnih informacija, te kontrole političkih oglasa. Evropska Unija iz tih razloga takođe je utrostručila svoj budžet povećavši ga na 5 miliona evra, a koji će potrošiti u borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti.

Marjory Van Den Broeke, direktorka kancelarije “Rebuttal unit” Evropskog parlamenta, a čiji je cilj razotkrivanje lažnih informacija koje se odnose na evropske izbore, kaže da je njihov zadatak da zaštite slobodu i garantuju demokratske procese, in primis, izbore.

“Jako je tanka linija između slobode izražavanja, fondamentalnih vrednosti Evropske Unije i manipulacije javnim mnjenjem. Osim lažnih informacija, postoji generalno negativna slika kada je reč o Evropskoj Uniji, na žalost kreirana od strane desno i nacionalističko orijentisanih partija i političara. Naš zadatak je da sprečimo širenje lažnih informacija, kao i da edukujemo ljude kako da nauče da razlikuju istinu od laži, i samim tim dobiju jasniju sliku o Evropi”,  izjavila je Van Den Broeke za italijanski dnevni list AgenSir.

Italijanska predstavnica Evropske komisije, Beatrice Covassi kaže kako upravo lažne vesti i dezinformacije ruše poverenje građana u evropske institucije. Ona naglašava i da postoje naznake da Rusija stoji iza takvih političkih kampanja, te da je jedan od glavnih ciljeva Evropske komisije, da se demokratija zaštiti od dezinformacija.

Svakako, izbori koji su pred nama su sa jedne strane i test za velike kompanije poput Google ili Facebook-a, koji novim merama u borbi protiv dezinformacija, žele da povrate i sačuvaju svoj poljuljani kredibilitet. Jedna od glavnih mera je transparentnost, što znači da će ljudima na internetu biti dostupno da vide ko je osoba, kompanija ili politička partija koja plaća određeni politički oglas.

“Ljudi žele bolje da razumeju političko oglašavanje koje vide na internetu. Iz tog razloga, uveli smo nove političke mere i procese za verifikaciju oglašivača za predstojeće parlamentarne izbore. Svi koji žele da vode političke kampanje na Google platformama moraju da obezbede dokumentaciju koja pokazuje da je to entitet ili građanin određene zemlje članice EU, takođe sa sedištem ili prebivalištem u EU. Na taj način možemo obezbediti sve informacije o svakom oglasu kako bismo ih što jasnije predstavili biračima”, naglasila je Lie Junius, direktorka u kompaniji Google za javnu politiku i odnose među vladama Evropske Unije, u zvaničnom izveštaju ove kompanije povodom novih mera.

Orijentisanje u moru informacija koje su danas dostupne na internetu, svakako nije jednostavno. Lažne vesti i dezinformacije postale su deo naše svakodnevnice, a zdravorazumsko biranje između istine ili laži u moru informacija, postalo je itekako zahtevan posao. Često nam u tome i sami novinari koji su izvor informacija, itekako pomažu. Provera informacije pre objave je po pravilu obaveza svakog novinara, međutim razvojem digitalnih medija i pre svega interneta, to više nije slučaj.

David Puente, debunker tj. lovac na lažne vesti i poznati novinar u Italiji, objašnjava da se danas mediji trkaju ko će prvi objaviti određenu informaciju, pre svega na internetu, i da je tu reč o minutima tj. sekundama. Često se u toj brzini dešava da se nema vremena za detaljnu proveru informacija i izvora, a još češće da u slučaju dezinformacija ili takozvane “fake news”, redakcije ni ne demantiju određenu vest, već je samo izmene ili čak izbrišu. Takvo ponašanje za sobom nosi određene posledice, a one mogu biti katastrofalne”, naglašava Puente.

Kada su u pitanju nove mere u borbi protiv lažnih vesti i dezinformacija, a s obzirom na evropske parlamentarne izbore, Puente smatra da je to samo jedan od mnogih instrumenata u borbi protiv dezinformacija, koji može limitirati lažne informacije, ali ne i rešiti ih se.

Svakako, jednostavno je okriviti Google ili Facebook kao neprijatelje naše privatnosti ili izvore neproverenih informacija. Još lakše je misliti da je problem rešiv preuzimanjem određenih mera. Treba naglasiti da ove mere važe samo za otvorene platforme i social kanale, dok je pitanje šta se dešava sa kanalima poznatijim kao “dark social” kao što je recimo whats app, gde je distribucija informacija nekontrolisana. Pitanje je takođe koliko će novi zakon o zaštiti podataka GDPR zaštititi iste, s obzirom da su naši podaci već odavno svuda i nigde ili u “cloud-u” velikih tehnoloških kompanija.

Izvor: Al Jazeera