Akademik Teodorović: Režim u Srbiji je bahat, primitivan i pljačkaški

Akademik profesor doktor Dušan Teodorović je tokom karijere ostvario značajne naučne rezultate u oblasti saobraćajnog inženjerstva, operacionih istraživanja i veštačke inteligencije. U javnosti Srbije je poznat kao žestoki protivnik i kritičar vlasti Aleksandra Vučića, nacionalizma i primitivizma. Upravo ga to čini jednom od najistaknutijih i najpopularnijih ličnosti sve masovnijih građanskih protesta, tokom kojih, bespoštedno razobličavajući aktuelni režim, predlaže ne samo njegovo smenjivanje, nego i suštinske reforme u dolaženju do novog, socijalno-pravednijeg društva i države.

• Profesore Teodoroviću, od početka protesta po Srbiji gotovo da nema vikenda a da se Vi negde, u nekom gradu, ne obraćate pobunjenim građanima. Šta Vas motiviše za takvo neposredno učešće u ovim demonstracijama?

– Ne mogu da zamislim sebe da sa ekrana dobijam informacije o tome šta se dešava u Srbiji, koja, posle teške bolesti, pokušava da se digne na noge i ozdravi. Misleći ljudi, pored svoje struke, moraju da se bave i trenutkom u kome žive i da daju sebe, najviše što mogu, društvu u kome žive.

• Demonstrira se u više od 50 gradova i mesta u Srbiji. Šta mislite da su razlozi ovako široke i masovne pobune građana?

– Režim Aleksandra Vučića je svakim danom postajao bahatiji, primitivniji i sve više upleten u pljačku i različite korupcionaške afere. S druge strane, veliki broj stanovnika Srbije je doveden na ivicu bede. Građane niko ne štiti od samovolje režima i svakodnevno se krše ljudska i građanska prava. Prešla se granica trpeljivosti i ljudi su se ohrabrili da se pobune.

Citiran više od 6.000 puta

Dušan Teodorović je Beograđanin, koji je u rodnom gradu studirao, magistrirao i doktorirao na Saobraćajnom fakultetu.

Tokom više od 30 godina naučnog rada bavio se teorijskim istraživanjima saobraćajnih fenomena i razvojem modela i softvera za upravljanje procesima u saobraćaju. Bio je redovni profesor Univerziteta u Beogradu i na američkom univerzitetu Virginia Polytechnic Institute and State University, na kome je profesor emeritus.

Tokom akademske karijere bio je šef katedre i odseka, prodekan fakulteta, člana Saveta Univerziteta i prorektor za nauku Beogradskog univerziteta.

Redovni je član SANU i Evropske akademije nauka i umetnosti.

Naučni rezultati profesora Teodorovića citirani su više od 6.000 puta u svetskoj literaturi. 

• Volite neposredan kontakt sa ljudima. Kako izgledaju Vaši neposredni  kontakti sa radnicima, penzionerima, nezaposlenima, nastavnicima, studentima… šta Vam govore, na šta se žale?

– Unesrećeni ljudi mi se ponekada poveravaju dok zajedno marširamo ulicama pobunjenih gradova. Pojedinci pričaju o visini penzija, nezaposlenoj deci, nemogućnostima da im unuci otputuju na školsku ekskurziju, propagandi režima… Čini mi se da građani veruju govornicima koji nisu proveli život u srpskoj politici.

• Kako vidite društvo i državu Srbiju? Stiče se utisak da Vi Vučićev režim doživljavate i kao neku vrstu lične uvrede…

– Svakako. Ja sam, kao i veliki broj građana Srbije, lično uvređen i ponižen. Srbija je imala razne vladare, ali nikada nije imala vladara koji je toliko vređao i ponižavao vlastiti narod. Vučić se ne libi da pojedine građane i političke protivnike naziva ološem, jadnicima, bednicima, lopovima i idiotima. Na čelu države Srbije je navijač-huligan, koji je nevaspitan i nesposoban da kontroliše vlastiti bes. Istovremeno su televizije sa nacionalnim frekvencijama preplavljene najnižim mogućim rijaliti programima sa pornografskim sadržajem. Vučić je doveo srpsko društvo u blato.

• Kao profesor i naučnik, radili ste na svetskim univerzitetima. Da li su uopšte umesna poređenja nauke i obrazovanja na tim univerzitetima i kod nas, u Srbiji, Bosni I Hercegovini, Hrvatskoj… na Balkanu?

– Ne, nisu umesna. Uz uvažavanje pojedinaca, koji su kompatibilni po svojim naučnim i pedagoškim rezultatima sa svetom, moram da konstatujem da značajno zaostajemo za vodećim svetskim univerzitetima.

• Kao akademik i profesor Beogradskog univerziteta, neprestano insistirate da se provere brojni sumnjivi doktorati. U čemu je suštinski problem sa doktoratima?

– Doktorate u svetu dobijaju mladi, talentovani ljudi, negde do tridesete godine. Ove devojke i mladići su odlučni u nameri da svoj život posvete nauci i istraživanjima. Doktorska disertacija u svetu je rezultat višegodišnjeg rada kandidata pod rukovodstvom mentora, sa kojim je kandidat često provodio mnogo vremena u razgovoru, proračunima, eksperimentima u laboratoriji…

• Ko proverava validnost tih naučnih radova?

– Rezultate doktorske disertacije uvek proveravaju anonimni recenzenti, kada se siže disertacije, u obliku naučnog rada, ponudi na objavljivanje međunarodnim naučnim časopisima. U našem regionu politika se umešala i u doktorske disertacije i titule doktora su prigrabili pojedini političari, koji se nikada nisu, niti će da se bave naukom. Primera ima mnogo, a doktorska titula služi da se opseni prostota i zadovolje neutemeljene ambicije.

• Javno  tvrdite da su odbranjene doktorske disertacije ministra policije Nebojše Stefanovića i ministra finansija Siniše Malog krađe i falsifikati…

– Siniša Mali, Nebojša Stefanović, Jorgovanka Tabaković, Aleksandar Šapić i mnogi drugi su, nazovimo to pravim imenom, intelektualni lopovi…

• …Ali je predsednik Vučić, konkretno u slučaju doktorata ministra policije, izjavio da ga je on pročitao i da je sa tim radom sve uredu…

– Aeksandar Vučić, po školskoj spremi pravnik sa završenim Pravnim fakultetom, verovatno je jedini predsednik na svetu koji dozvolja sebi da prosuđuje i o doktorskim disertacijama. To je samo još jedan primer njegovog nevaspitanja i bahatosti.

• Ljudi se sve masovnije iseljavaju sa Balkana. Iz Srbije se za poslednjih šest godina iselilo više od 650.000 stanovnika. Kako gledate na tu vrstu egzodusa sa Balkana?

– Srbija i druge zemlje u regionu polako umiru. Sablasno deluju napuštene kuće i ulice u nekim manjim gradovima u Srbiji. Deca onih koji odlaze rađaće se negde daleko odavde. Po pravilu, odlaze najhrabriji i najsposobniji, a mi svi gubimo šansu da naša društva odmaknemo od nacionalizma i usmerimo ka demokratskom, građanskom i socijalnoj pravdi.

• Nezadovoljni životnom stvarnošću, građani u Srbiji se bune i demonstriraju protiv režima. Kako su nacionalistički režimi na Balkanu veoma slični, očekujete li da se uzroci nezadovoljstva i razlozi za pobunu prenesu i u, recimo, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru?

– Bez želje da se mešam u živote mojih sestara, braće, prijatelja i sugrađana u nekadašnjim republikama naše nekadašnje zajedničke domovine, mislim da bi to bi bilo veoma dobro i za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Crnu Goru. Dosta je svih ratova, zločina, nacionalizama, mržnji, korupcije, laži i pljačke. Jedini put za sve u regionu je izgradnja istinskih demokratskih društava socijalne pravde.

• Više od 1.000 profesora univerziteta podržalo je ili učestvuje u građanskim protestima u Srbiji. Istovremeno, Srpska akademija nauka I umetnosti, čiji ste član, javno se ne izjašnjava.

– SANU, kao institucija, nije politička organizacija i ne očekujem njeno izjašnjavanje. Veliki broj članova SANU-a su ljudi u devetoj deceniji i nije realno očekivati njihov veliki politički angažman i aktivizam. S druge strane, moji vršnjaci članovi SANU-a se takođe ne izjašnjavaju. Postoje momenti u životu kada morate javno da kažete ko ste vi i šta mislite. S druge strane, i ćutanje je svakako neki stav.

• U jednom od svojih nastupa pred Beograđanima, Vučiću ste poručili da što pre ide u Mađarsku, kod prijatelja Viktora Orbana…

– Možda moja poruka deluje naivno, ali bi to bilo rešenje i za Vučića, i za pobunjeni narod Srbije. Ubeđen sam da će doći  trenutak kada će Vučić da žali što me nije poslušao.

• Možete li da vidite Srbiju kao normalnu, demokratsku državu vladavine prava? Je li takva Srbija moguća u ovo vreme i sa ovakvom vlašću i opozicijom?

– Da, mogu da vidim takvu Srbiju. Ali, ona nije moguća u ovo vreme sa ovakvom vlašću i pojedinim delovima postojeće opozicije. Srbija mora da konačno napravi otklon od nacionalizma i populizma svake vrste. Jedino rešenje vidim u formiranju privremenih institucija vlasti u Srbiji, koje bi, tokom najmanje dvogodišnjeg perioda, ponovo uspotavile urušeni pravosudni sistem Srbije, a potom i druge institucije. Suštinsko je pitanje kako doći do tih institucija.

Izvor: Al Jazeera