Škole u Srbiji: Mnogo traže, a malo daju

Jedna od osnovnih škola u kojoj roditelji mogu vidjeti nastavnike samo ako izađu sa posla (Ustupljeno Al Jazeeri)
Jedna od osnovnih škola u kojoj roditelji mogu vidjeti nastavnike samo ako izađu sa posla (Ustupljeno Al Jazeeri)

“Ako želite uništiti jedan narod, krenite od školstva, ne trebaju vam ni nuklearno oružje, niti dalekometne rakete“. Ova davnašnja izjava jednog univerzitetskog profesora iz Južne Afrike, nedavno je proglašena za mudrost nedelje na Radio Sarajevu, a glat bi mogla da prođe kao mudrost decenije na svim balkanskim radiostanicama.

Njegovo objašnjenje je sasvim logično. Dovoljno je srozati sistem obrazovanja i posle izvesnog vremena, sve će početi polako da se urušava samo od sebe. Pacijenti umiru zbog nestručnog lečenja, imovina propada zbog računovođa i finansijskih stručnjaka koji to nisu, zgrade koje su gradile nedovoljno stručne arhitekte počinju da se ruše…

Jasno je da je taj mudri profesor rekao to što je rekao inspirisan dešavanjima u Južnoj Africi. Međutim, imajući u vidu ovdašnje prilike, stiče se utisak kao da je gledao šta se zbiva na ovom našem podneblju, na brdovitom Balkanu.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Samo što, nažalost, to njegovo upozorenje, makar kad je o Srbiji reč, izgleda nema ko da čuje. Ili oni koji bi trebalo da ga čuju, slušaju neku drugu muziku. A sve su prilike da nam se baš takav scenario sprema jer je kod nas upravo u toku srozavanje školstva i duboko posrnuće čitavog obrazovnog sistema.

Osnovci kao građevinci

Da ne ulazimo dublje u analizu privatnih visokih škola i fakulteta koji niču kao pečurke posle kiše, pa se onda prodaju, preprodaju i navodno svuda priznaju, a zajedničko im je uglavnom to što se mogu završiti za jedno popodne. Dovoljno je da se osvrnemo na ono što se dešava na početku lestvice u srpskim osnovnim školama. Loše plaćeni nastavnici zainteresovani da zaista nečemu nauče decu, ređi su od bengalskih tigrova, a školski plan i program za osnovce je opterećen gomilom nepotrebnog gradiva.

„To što mi sa njima radimo na časovima tehničkog u sedmom razredu osnovne škole, trebalo bi da uče oni koji se opredele za građevinsku struku. Deca mnoge stvari uopšte nisu u stanju da shvate i prinuđena su da bubaju napamet nešto što im je potpuno apstraktno i nerazumljivo“, priznaje dugogodišnja nastavnica iz predmeta Tehničko i informatičko obrazovanje jedne beogradske osnovne škole, čiji identitet, ne možemo da otkrijemo, jer je to bio uslov da uopšte pristane na razgovor.

I dok se na sva usta hvalimo digitalizacijom i uvođenjem informatike u osnovne škole, istina je zapravo da se na časovima informatike ili igraju igrice, ili ne radi ništa.

„Većina škola uopšte nema računare ili ih ima reda radi, a zapravo su tehnološki zastareli i slabo upotrebljivi. Nemamo ni definisan program po kojem bismo radili informatiku i sve dok je predmet samo fakultativan i neobavezan, ne može se ni očekivati da se bilo šta unapredi“, kaže na kraju naša sagovornica.

Neka nauče na internetu

Ima nastavnika koji deci otvoreno kažu da pogledaju na tom i tom sajtu sve što im nije jasno, da je tamo sve lepo objašnjeno, i da imaju baš lepo urađene primere. Pa šta, ionako su non-stop na internetu! Samo se onda nameće pitanje zašto uopšte dolaze u školu i šta će im takav nastavnik, čemu on služi?

Odgovor je logičan, samo treba malo da pročitamo između redova – ispišite decu odatle i upišite ih u privatne škole u kojima je sve kako treba i u kojima nastavnici moraju da se posvete deci. Ionako ćete za koju godinu to morati da uradite kada nam do kraja srozaju ove državne.

‘Otvorena vrata’ u radno vrijeme

Elektronski dnevnik još od juna prošle godine „samo što nije“, a umesto donošenja mera za sprečavanje daljeg propadanja, glavna tema u svim školama je vršnjačko nasilje. Negde zaista s razlogom, ali ispadoše sada svi neki nasilnici i barabe.

Da stvar bude gora, način komunikacije i odnos nastavnika i nastavničkog veća prema roditeljima je najblaže rečeno ponižavajući. Roditelji više ne mogu da dobiju na uvid radove i pismene zadatke svoje dece, niti je deci dozvoljeno da te svoje radove fotografišu kako bi ih pokazali i jedina opcija jeste da roditelji dođu kod nastavnika na „otvorena vrata“ i pogledaju, ili ako imaju volje i strpljenja, prepišu rad kako bi kasnije mogli da shvate gde su to deca pogrešila i šta bi trebalo da se vežba i popravi.

A sve to pod uslovom da uopšte mogu da dođu na „otvorena vrata“, jer radi takvog zadovoljstva većina roditelja mora da izađe sa posla, budući da se u pojedinim školama susreti sa nastavnicima više ne organizuju kao nekada nego, verovali ili ne, usred radnog vremena. U 10:30 ili 11:15, kada nastavnik ima pauzu između časova, pa roditelji nek vide kako će.

„Više puta smo ukazivali da tako nešto nije u redu jer većina roditelja radi i ne može da izađe sa posla da bi došla u školu tokom prepodneva, ali je njihov odgovor da je takva odluka nastavničkog veća jer jednostavno, njima tako odgovara. Ostaje nam još da se žalimo Ministarstvu prosvete, ali sumnjam da će to išta promeniti. Zamislite tu apsurdnu situaciju, ne daju deci da donesu kući pismeni zadatak da vidimo kako su uradili i gde su pogrešili, a neće da omoguće da se vidimo s nastavnicima u normalno vreme“, kaže jedan od članova Saveta roditelja koji je takođe insistirao da ostane anoniman, plašeći se eventualnih posledica koje bi njegova deca mogla imati.

Na većini časova ih uglavnom slabo čemu nauče, ali od njih kasnije traže da znaju sve što je trebalo da im objasne. I onda na kontrolnom ili pismenom zadatku, više od pola odeljenja dobije jedinice. „Eee, niste vežbali“, kaže matematičarka, „što bar niste došli na dopunski čas u 7 ujutro“… Doduše i ona je stigla tek u 7,30, bila gužva u prevozu, ali dobro, i tih pola sata bi možda nešto značilo.

Nestručni nastavnici

Na prošlogodišnjem skupu čija je tema bila nedostatak nastavnog kadra u školama u Srbiji, kojem su prisustvovali predstavnici Ministarstva prosvete, fakulteta i lokalnih samouprava, javno je saopšteno da nemamo dovoljno stručnih nastavnika za čak četiri veoma važna predmeta – matematiku, fiziku, informatiku i strani jezik.

Posledica takvog stanja, istakla je predstavnica Ministarstva prosvete, jeste da časove iz tih predmeta u osnovnim školama drže nedovoljno stručni nastavnici.

Ništa bez privatnih časova

Teško deci roditelja koji nisu u stanju da plate privatne časove iz fizike, matematike i hemije, ili da im sami pomognu i pokažu ono što je trebalo da nauče u školama. Čast izuzecima, ali takvi učenici teško mogu do odličnog uspeha, pogotovo kad je reč o današnjoj Youtube generaciji koja, umesto knjiga, radije čita postove na Fejsbuku. A ipak, i od njih treba da postanu neki koji će sutra da nas leče, da nam vode finansije i projektuju zgrade.

Po sličnom sistemu kao u zdravstvu kada u domu zdravlja nikako ne možete da dođete na red kod lekara i kada na kraju nekako uspete, on vam kaže da ipak mnogo više može da vam pomogne ako zakažete pregled na privatnoj klinici na kojoj on radi, isti ovi nastavnici koji na časovima gledaju u svoje mobilne telefone umesto da rade sa decom, izvan škole drže privatne časove. I onda mogu i umeju da objasne ono što nisu u školi.

Moraju tako, kažu, jer su im plate mizerne, zbog čega svako malo štrajkuju, pa deca gube časove koje posle nadoknađuju radnim subotama. A ko neće ili ne može da plati te privatne časove, nek vidi posle kako će da skupi bodove za upis u željenu srednju školu i pogotovo kako će da se pripremi za prijemni ispit koji, u stvari, najviše odlučuje o daljoj sudbini 15-godišnjeg deteta.

A možda i ne moraju svi da se upišu na fakultete, valjda treba neko da ide i na zanat. Ionako nam svi majstori odoše u inostranstvo, ostadosmo bez mehaničara, električara, limara, farbara, bez vozača, a uskoro ćemo i bez molera i vodoinstalatera. Treba valjda neko sutra svim onima koji se budu upisali na studije i postanu raznorazni stručnjaci, masteri i doktori nauka, da zameni slavinu u stanu, sijalicu i grejač na bojleru. I verovatno da im to papreno naplati.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Članovi Unije sindikata prosvjetnih radnika Srbije stupili su u jednosatni štrajk upozorenja. Štrajk je organizovan zbog sve izraženijeg nasilja među učenicima, ali i nasilja nad nastavnicima. Sindikat traži od države da reaguje i izmjenom Zakona pooštri kazne za učenike koji su nasilni u školama. Unija sindikata prosvjetnih radnika organizuje i proteste ispred Vlade Srbije kako bi skrenuli […]

U više od 730 škola u Srbiji časovi su skraćeni na 30 minuta zbog štrajka prosvjetnih radnika. Iz Unije sindikata prosvjetnih radnika kažu kako od Vlade Srbije traže da se vrate pregovorima o platnim razredima. Iz Beograda izvještava Natalija Lučić.

Više iz rubrike TEME
POPULARNO