Muzičke zvijezde iz dnevne sobe

Kada danas pogledamo deceniju ili dve unazad, ne možemo da ne primetimo koliko su tehnologija i Internet promenili naše živote, kao i globalnu politiku, ekonomiju, pa čak i svakodnevne navike ljudi. Kada pogledamo mobilne telefone i računare sa početka 2000ih godina, zapitamo se kako smo živeli bez Facebooka, Instagrama i pametnih telefona. Tehnologija je promenila i kulturu – filmsku, muzičku i industriju zabave.

Ako ste nekada davno imali bend, pisali pesme ili pevali, jedini način da neko čuje za vas i vašu muziku je bio da snimite vašu muziku na kasetu – zapravo više kaseta, i lično ih odnesete u neku radio stanicu, u kojoj bi se voditelj “smilovao” da je barem jednom pusti. Tako je nastala kultura demo snimaka, koja je bila veoma popularna 80ih i 90ih godina prošlog veka. Čak su se i redovno održavala takmičenja i festivali demo bendova i autora, na koje su dolazili direktori (tada uglavnom državnih) izdavačkih kuća. Kasnije, ako je ta vaša muzika nešto vredela, potpisali biste ugovor sa izdavačem, a vaš prvi autorski snimak bi se našao na gramofonskoj ploči, audio kaseti,a nešto kasnije i na CDu. I širom nekadašnje Jugoslavije postojali su bendovi i muzičari koji su imali popularne pesme, držali koncerte – a da nikada nisu imali zvanično izdat album.

Početkom devedesetih, sa pojavom računara koji su imali više procesorske snage i memorije, pojavili su se i prvi muzički softveri nazvani Trackeri ( od engleske reči track – numera, izvođenje). Ti prvi programi su se vrteli na veoma popularnim Atari i Amiga kućnim računarima, i iako su funkcije i mogućnosti bile veoma ograničene, vrlo brzo su postali standard kako kod kućnih korisnika, tako i u velikim muzičkim studijima. Ono što je naročito doprinelo popularnosti muzičkog softvera na Atari računarima su bili MIDI portovi fabrički ugrađeni na svakom računaru, a pomoću kojih su malo talentovaniji muzičari povezivali sintisajzere i klavijature (tada izuzetno popularne Yamaha DX7 i Roland D50). Ovakav način kompomovanja muzike je naročito bio popularan kod izvođača plesne i elektronske muzike, pa je 90ih godina došlo do ‘poplave’ plesne i tehno elektronske muzike.

Internet brzina

Uporedo sa MIDI softverom, sredinom devedesitih su se pojavili i prvi DAW programi (Digital Audio Workstation) koji su mogli i da snimaju zvuk, te da vrše obradu i dodaju razne efekte. Ovi programi su zahtevali i specifičan audio hardver, koji se povezivao sa računarom, i naravno, radio samo sa tim softverom. 1993 godine nemačka kompanija Steinberg predstavila je prvi ‘moderan’ DAW softver, nazvan Cubase Audio, koji je mogao da simultano snima 8 kanala zvuka, a imao je i napredne efekte za obradu zvučnih fajlova. Oko 2000te godine, širom sveta su mnogi ‘kompozitori iz dnevne sobe’ koristili sve jeftinije PC računare, uz programe kao što je ReBirth, Logic Audio i Magix. Ovi programi su mogli da naprave prilično kvalitetne kompozicije, a mogli ste na sve to da dodate i gitare, bubnjeve kao i glas. Ipak, ono što je nedostajalo je bio način da se ta muzika promoviše i distribuirati.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Početkom ovog veka, Internet brzine nisu bile velike, i retko ko je imao brzu Internet vezu. Pojavom (pristupačnog) ADSL interneta, i muzička industrija je doživela korenitu promenu. Naizgled odjednom se pojavio web sajt Soundcloud, na kome je svako mogao da besplatno postavi svoju autorsku muziku, a drugi korisnici su mogli da daju ocene i komentarima daju savete ili kritike. Za samo par godina, Soundcloud je postao glavno mesto na mreži za producente početnike, malo poznate DJeve, ali su svoju muziku postavljali i poznati kompozitori, bendovi i pevači. Sličan sajt, Band Camp, doneo je i novinu -mogućnost da objavite ceo album na internetu, sa mogućnošću da pesme prodajete širom sveta. Odjednom su desetine hiljada muzičara širom sveta mogli da promovišu svoju muziku, razmenjuju gotove pesme, pa čak i zajedno stvaraju muziku, i sve to preko interneta. YouTube, Vimeo i slični video servisi su dodatno pružili mogućnost (samo)reklamiranja, pa danas nije neobično da neki bend objavi deo albuma, spotove ili singlove na YouTube i pre zvaničnog pojavljivanja novog albuma.

Moderni DAW softver poput FL Studio, Live ili Reason koriste i najpoznatije svetske zvezde i producenti, a skoro je nemoguće naći DJa na nekom festivalu ili koncertu koji ne koristi laptop. I sam posao DJa se promenio – nekada su nosili desetine gramofonskih ploča ili CDova, dok danas i najveće svetske DJ zvezde na svirku idu samo sa par USB memorijskih  stikova.

Promijenjen način prodaje muzike

Promenio se i način na koji muzičke kuće prodaju svoju muziku – servisi kao što su Spotify, Apple Music ili Deezer (koji je i vrlo popularan na Balkanu) omogućavaju vam da slušate i kupujete muziku omiljenih izvođača. Ovi streaming muzički servisi su postali toliko bitni, da se broj preslušavanja na njima zvanično računa u Top listama širom sveta. Takođe, broj pregleda video spotova na YouTube je postao stvar prestiža (mada ne i merilo kvaliteta).

Ne treba zaboraviti ni društvene mreže Facebook, Instagram kao i izuzetno popularnu aplikaciju TikTok kod koje se sve i vrti oko muzike. Zahvaljujući upravo ovoj aplikaciji, dotada nepoznati Lil Nas X je postao globalni fenomen sa numerom ‘Old time road’. Pesma je postala toliko popularna da je u julu 2019 ova pesma postala prva hip-hop numera  koja je trinaest nedelja za redom bila na prvom mestu prestižne liste Billboard. Takođe, ova numera se za veoma kratko vreme prodala u preko deset miliona primeraka. A sve je počelo na internetu, i jednom objavom na društvenoj mreži.

Izvor: Al Jazeera