Google-protesti i Twitter-predsjednik

Kada istoričari za pedeset ili stotinu godina budu pominjali 2019-tu, sasvim sigurno će reći da su godinu na izmaku obeležili masovni globalni protesti. Iako su uzroci protesta širom planete bili različiti, suština je ista – ljudima je dosta. Dosta im je korupcije, zagađenja, sankcija, malih plata i penzija, bahatih političara, agresivnih kompanija i banaka. Pa šta, reći će neko, oduvek je bilo protesta, demonstracija, pa i pravih revolucija. Ono što ovogodišnje proteste razlikuje od svih dosadašnjih je – masovna primena tehnologije, interneta i lažnih vesti, i to sa obe strane barikada.

Sve je započelo u Francuskoj, sa pokretom Žutih prsluka. Žuti prsluci su, paradoksalno, počeli kao peticija na internetu protiv visokih cena goriva i poreza, a postali su globalni sociološki, bezbednosni i kulturni fenomen. Iako pokret sada gubi na masovnosti, nema sumnje da će mandat francuskog predsednika Emanuela Makrona biti upamćen upravo po protestima (neki bi rekli i po Notr Damu, ali to je tema za neki drugi tekst). Suočen sa masovnim nezadovoljstvom, Makron je pokušao da javnost umiri i reformom penzija i novim porezima za najmoćnije kompanije. A, u Evropskoj uniji, kao i samoj Francuskoj, nema moćnijih (čitaj – bogatijih) kompanija od onih iz domena interneta i tehnologije. I sama EU je više puta upozoravala da Facebook, Google, Amazon, kao i niz manjih kompanija koriste  ‘rupe’ u zakonima Unije, ali i država članica, da plate minimalan porez – ili ga uopšte ne plate.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Tako je francuska Vlada odlučila da kazni Google sa 150 miliona eura zbog svog monopolskog ponašanja, a ranije je kažnjen i sa 50 miliona eura zbog nejasne politike korišćenja podataka korisnika. A da je Google omiljeni servis Žutih prsluka nema sumnje, jer su koristili detaljne mape Pariza i drugih gradova preuzetih sa servisa Google Maps. Takođe, prsluci su masovno koristili aplikaciju za sigurno i (delimično) anonimno dopisivanje Telegram, kao i sličnu aplikaciju Signal.

Aplikacije su omogućile demonstrantima i da detaljno planiraju dolazak i odlazak javnim prevozom, gde će im biti mesta okupljanja, kao i lokacije policije. Ove mape su deljene i preko popularne aplikacije za razmenu poruka Whats App. U Francuskoj protesti i dalje traju, a pridružili su im se i mnogi sindikati, te je zemlja bila i delimično paralisana. Da li će ‘zadnja’ biti Makronova, ili će Prsluci i sindikati dobiti ispunjenje svojih zahteva – ostaje nam da vidimo.

Borba laserima

Većina pametnih telefona, računara i laptopova danas dolazi iz fabrika u Kini. I nije zato ni čudno da su razni tehno gedžeti masovno korišćeni tokom protesta u Hong Kongu. Protesti, koji su počeli kao reakcija na donošenje zakona po kome bi građani Hong Konga mogli biti izručeni i Kini, iznenadili su i same organizatore svojom masovnošću. Od samog starta, demonstranti su za organizaciju koristili aplikacije Telegram i HKMap. HKMap je bila veoma popularna aplikacija, koju su građani Hong Konga koristili da se lakše kreću javnim prevozom, nađu jeftine restorane i rasprodaje. Međutim, od početka protesta, demonstranti su pomoću ove aplikacije lako dolazili do lokacija policije, kao i ulica koje je trebalo izbegavati. Nedugo zatim, kompanija Apple je sa svoje online prodavnice aplikacija povukla HKMap.

IT gigant je naveo da je “aplikacija korišćena za ugrožavanje bezbednosti pripadnika policije, kao i drugih građana, što je u suprotnosti sa pravilima”. Nekih dana  protesti u Hong Kongu su ličili na scene iz naučno fantastičnih filmova: dronovi, specijalna vozila, policija u punoj opremi, kao i (većinom) maskirani demonstranti, sa laserima u rukama. Laserima? Naime, neko od demonstranata je još na početku protesta otkrio da ručni laserski pokazivači, specifične zelene boje, mogu delimično ili potpuno da ometaju bezbednosne kamere, kojih u ovom gradu ima na svakom koraku. Laseri su takođe veoma efikasni i protiv foto i video kamera, jer kada se senzor u DSLR aparatu ili kameri pogodi laserskim zrakom, slika postaje neupotrebljiva.

Zbog velikog broja pametnih kamera, koje imaju i mogućnosti da prepoznaju lica, demonstranti su često nosili i kišobrane. Zahvaljujući aplikacijama za bezbedno dopisivanje, demonstranti su uspeli i da oforme ‘živi zid’ dužine čak 30 kilometara. Ipak, ni Vlada Hong Konga, a ni kineske vlasti nisu sedele ‘skrštenih ruku’ pa su zahvaljući kamerama, raznim senzorima, kao i podacima prikupljenim u realnom vremenu, uspeli da identifikuju vođe protesta, kao i veliki broj učesnika. Na kraju, sporni zakon je povučen iz procedure, a svet je dobio novu vrstu ‘tehno protesta’.

Zvanično obraćanje putem Twittera

Da se tehnologije uspešno koriste i za širenje dezinformacija, pokazuju i dešavanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Naime, fenomen ‘lažnih vesti’, koji je nastao 2016. godine, za vreme kampanje za predsedničke izbore u SAD, proširio se celom planetom. Mnogi desničarski web sajtovi, onlajn forumi, kao i postovi na društvenim mrežama redovno veličaju uspehe i aktivnosti predsednika Donalda Trampa, a napadaju se svi oni koji ga kritikuju. I sam Tramp je nazvan ‘Twitter predsednikom’ jer mu je ova društvena mreža omiljeno sredstvo obračuna sa političkim protivnicima, a čak je i smenio nekoliko svojih savetnika – prvo na Twitteru.

Mediji širom planete redovno imaju vesti ‘Tramp je napisao na Twitteru, ‘rekao je u twitu Donald Tramp'… pa su mnogi građani SAD počeli da twitove svog predsednika doživljavaju kao ‘public announcement’ tj. zvanično obraćanje. Mnogi stručnjaci za tehnologiju i aktivisti za ljudska prava su nekoliko puta tražili od Twittera da ukine ili ograniči Trampov nalog, budući da je nebrojeno puta prekršio pravila ove društvene mreže. Ipak, veliki IT giganti su reagovali ukidanjem nekoliko hiljada desničarski naloga na Facebooku i Twitteru, a preko kojih su širene razne teorije zavere, a takođe je pokušano da se utiče i na tok procesa opoziva (impeachment) predsednika SAD.

Ulazeći u 2020. godinu – i novu deceniju, nema sumnje da je tehnologija uspela da promeni gotovo sve sfere ljudskog života – informisanje, komunikaciju, zabavu. Mnogi ljudi opsesivno proveravaju svoj Facebook ili Instagram nalog, a kako vidimo, ni članovi Vlada i javni službenici nisu imuni na tehnološku revoluciju. Tehnologija je uspela da promeni politiku, političare i Vlade, ali i način na koji glasamo i na koji komuniciramo sa državnim organima, pa i način na koji protestujemo i tražimo naša prava.

Izvor: Al Jazeera