Jelena Milić: Obnavlja se savezništvo Srbije i Amerike

Direkorica Centra za euroatlantske studije (CEAS) iz Beograda Jelena Milić pokrenula je protiv predsjednika Srpske radikalne stranke (SRS), narodnog zastupnika u Skupštini Srbije i pravosnažno presuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja tužbu pred Osnovnim sudom u Beogradu zbog, kako je navela, Šešeljevih mizoginističkih izjava.

Predsjednik radikala, osuđen pred Haškim tribunalom zbog ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih, često upućuje kritike na račun direktorice CEAS-a, osuđujući njenu saradnju s NATO-om, ali ulazeći i u samu privatnost Jelene Milić, koristeći za to poslaničku poziciju i medije, među njima i one s nacionalnom frekvencijom.

Milić se sa Šešeljem odlučila “obračunati” pred sudom. Ukoliko beogradski sud sankcionira njegovo ponašanje, vjeruje da će to biti veliki korak u uspostavljanju evropskih standarda u srbijanskom društvu, čak veći od onog kojeg je zemlja do sada napravila u pregovorima s Briselom na njenom eurointegracijskom putu.

•  Vojislav Šešelj Vas optužuje da zastupate NATO interese u Srbiji. Zašto Šešelj misli da bi saradnja sa zapadnom vojnom alijansom trebala biti diskriminirajuća za nekoga ko živi i Srbiji?

– Dobro ste primetili, Šešelj i drugi me ne optužuju da javno zagovaram članstvo Srbije u NATO-u, već da sam NATO lobista, što nikako nije isto. Kao i kremaljske strukture, oni eksploatišu posebnu okolnost u odnosima Srbije i NATO-a – bombardovanje – na apsolutno neprimeren način, koji unižava i civilne, i druge žrtve i građane Srbije koji su kroz to prošli – za razliku od njega i njemu sličnih – ni krivi ni dužni, a tokom bombardovanja nezaštićeni.

Takvim pristupom se umanjuje mogućnost za realno sagledavanje istorijskog konteksta, ali i mogućnosti procene štete i eventualne pomoći Zapada za otklanjanje preostalih posledica, naprimer kroz pomoć Evropske unije u poglavlju o životnoj sredini, čija je implementacija skupa. Zalažem se za članstvo Srbije, ali samo verifikovano, na demokratski način. Vojna neutralnost mimo EU zajedničkih politika je sasvim legitiman i pametan izbor za Srbiju u narednom periodu. Mnogo se može naučiti i sarađivati sa Švedskom i Finskom, naprimer, od načina saradnje i NATO borbe protiv hibridnih pretnji, zaštite kritične infrastrukture, jačanje otpornosti stanovništva, koncept totalne odbrane…

• U Prvom osnovnom sudu u Beogradu održano je prvo ročište po Vašoj tužbi protiv Šešelja. Šta očekujete od ovog procesa?

– Pravdu. Ne samo za mene, već za odnos javnosti prema ženama u nevladinim organizacijama koje se bave najnepopularnijim i najtežim temama sa kojima se Srbija suočava, a što više nego pregovori po poglavljima sa EU-om Srbiju čini istinski evropskom i zemljom koja zaslužuje novi pogled na sebe u odnosu na devedesete. Institucionalnu, a ne arbitražnu aboliciju tabloida i TV-a sa nacionalnom frekvencijom, koje su Šešelju dopustale godinama mizogine uvrede i širenje laži protiv mene, zato što sam ja kao postala, po njihovoj proceni, patriota. Ne, to ne želim i ne prihvatam.

• Kako je došlo do toga da neko ko je osuđen za ratne zločine iz devedesetih ponovo ima politički utjecaj u Srbiji?

– Može se ceo esej o tome pisati. I trebalo bi. Ne zaboravite, 5. oktobar je bio nenasilni početak tranzicije. To je podrazumevalo i teške kompromise sa bivšim strukturama. Srbija je odradila svoje ka Hagu, i mnogo toga još, nije se povukla iz Ujedinjenih nacija, niti osporila i jedan njegov sud ili drugi koji je o njoj odlučivao. Šešelj ima i kremaljsku podršku, i ucenjivački kapital. Ali, ovo su posljednji trzaji SRS-a. Love u situaciji u kojoj je vlasti, koja se, za razliku od njega, reformisala, sada objektivno teško zbog Kosova.

• Nedavno ste govorili o pritisku koji trpi Srbija jer se našla između Moskve i Washingtona. Često se govori o ruskom utjecaju u Srbiji i pokušajima SAD-a da poveća svoj angažman? Koliko je stvarno prisustvo Rusije, a koliko SAD-a u Srbiji u ovom trenutku?

– Srbija je vodila politiku otvorenih vrata za mnoge oblike ruskog uticaja. Ali [ruski utjeca] ima i oblike i metode koje vlastima ne odgovaraju da idu direktno protiv njega, prije svega zbog pokušaja kompromisa sa Zapadom oko Kosova. CEAS je o svim oblicima tih mera penetracija kao sistema bezbednosti i veza takozvanih kremaljskih struktura pisao u uzveštaju “Iz Moskve bez ljubavi” i drago mi je što nas citira ugledni Carnegi oko toga.

Vlast i bliske strukture sve više pričaju o značaju ponovnog preispistavanja savezništava Srbije i SAD-a. Priseća se na svetle trenutke zajedničke savezničke prošlosti. Kome i zašto tačno može da smeta jačanje srpsko-američkih odnosa? Rešenje kosovskog pitanja, u kome Srbija ne bi, ovog puta sa razlogom, bila razočarana u Zapad mala je cena za tako veliku dobit. Zdušno radim na tome.

• Može li Srbija u konačnici ostati neutralna, ili će se morati odrediti između Zapada i Rusije?

– Mora se odrediti politički, a naravno da može, kao Švedska i Finska, biti neutralna. Prvo da se reši Kosovo, da se demokratski izabere spoljnopolitička strategija neopterećena pitanjem Kosova, pa da se strategije nacionalne bezbednosti i odbrane sa tom opredeljenom strategijom usklade, kao i sa objektivnom pretnjama, izazovima i resursima…

Izvor: Al Jazeera