Jelena Milić: Obnavlja se savezništvo Srbije i Amerike

Kao i kremaljske strukture, i Vojislav Šešelj eksploatira NATO bombardiranje Srbije na apsolutno neprimjeren način (Al Jazeera)
Kao i kremaljske strukture, i Vojislav Šešelj eksploatira NATO bombardiranje Srbije na apsolutno neprimjeren način (Al Jazeera)

Direkorica Centra za euroatlantske studije (CEAS) iz Beograda Jelena Milić pokrenula je protiv predsjednika Srpske radikalne stranke (SRS), narodnog zastupnika u Skupštini Srbije i pravosnažno presuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja tužbu pred Osnovnim sudom u Beogradu zbog, kako je navela, Šešeljevih mizoginističkih izjava.

Predsjednik radikala, osuđen pred Haškim tribunalom zbog ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih, često upućuje kritike na račun direktorice CEAS-a, osuđujući njenu saradnju s NATO-om, ali ulazeći i u samu privatnost Jelene Milić, koristeći za to poslaničku poziciju i medije, među njima i one s nacionalnom frekvencijom.

Milić se sa Šešeljem odlučila “obračunati” pred sudom. Ukoliko beogradski sud sankcionira njegovo ponašanje, vjeruje da će to biti veliki korak u uspostavljanju evropskih standarda u srbijanskom društvu, čak veći od onog kojeg je zemlja do sada napravila u pregovorima s Briselom na njenom eurointegracijskom putu.

  •  Vojislav Šešelj Vas optužuje da zastupate NATO interese u Srbiji. Zašto Šešelj misli da bi saradnja sa zapadnom vojnom alijansom trebala biti diskriminirajuća za nekoga ko živi i Srbiji?

– Dobro ste primetili, Šešelj i drugi me ne optužuju da javno zagovaram članstvo Srbije u NATO-u, već da sam NATO lobista, što nikako nije isto. Kao i kremaljske strukture, oni eksploatišu posebnu okolnost u odnosima Srbije i NATO-a – bombardovanje – na apsolutno neprimeren način, koji unižava i civilne, i druge žrtve i građane Srbije koji su kroz to prošli – za razliku od njega i njemu sličnih – ni krivi ni dužni, a tokom bombardovanja nezaštićeni.

Takvim pristupom se umanjuje mogućnost za realno sagledavanje istorijskog konteksta, ali i mogućnosti procene štete i eventualne pomoći Zapada za otklanjanje preostalih posledica, naprimer kroz pomoć Evropske unije u poglavlju o životnoj sredini, čija je implementacija skupa. Zalažem se za članstvo Srbije, ali samo verifikovano, na demokratski način. Vojna neutralnost mimo EU zajedničkih politika je sasvim legitiman i pametan izbor za Srbiju u narednom periodu. Mnogo se može naučiti i sarađivati sa Švedskom i Finskom, naprimer, od načina saradnje i NATO borbe protiv hibridnih pretnji, zaštite kritične infrastrukture, jačanje otpornosti stanovništva, koncept totalne odbrane…

  • U Prvom osnovnom sudu u Beogradu održano je prvo ročište po Vašoj tužbi protiv Šešelja. Šta očekujete od ovog procesa?

– Pravdu. Ne samo za mene, već za odnos javnosti prema ženama u nevladinim organizacijama koje se bave najnepopularnijim i najtežim temama sa kojima se Srbija suočava, a što više nego pregovori po poglavljima sa EU-om Srbiju čini istinski evropskom i zemljom koja zaslužuje novi pogled na sebe u odnosu na devedesete. Institucionalnu, a ne arbitražnu aboliciju tabloida i TV-a sa nacionalnom frekvencijom, koje su Šešelju dopustale godinama mizogine uvrede i širenje laži protiv mene, zato što sam ja kao postala, po njihovoj proceni, patriota. Ne, to ne želim i ne prihvatam.

  • Kako je došlo do toga da neko ko je osuđen za ratne zločine iz devedesetih ponovo ima politički utjecaj u Srbiji?

– Može se ceo esej o tome pisati. I trebalo bi. Ne zaboravite, 5. oktobar je bio nenasilni početak tranzicije. To je podrazumevalo i teške kompromise sa bivšim strukturama. Srbija je odradila svoje ka Hagu, i mnogo toga još, nije se povukla iz Ujedinjenih nacija, niti osporila i jedan njegov sud ili drugi koji je o njoj odlučivao. Šešelj ima i kremaljsku podršku, i ucenjivački kapital. Ali, ovo su posljednji trzaji SRS-a. Love u situaciji u kojoj je vlasti, koja se, za razliku od njega, reformisala, sada objektivno teško zbog Kosova.

  • Nedavno ste govorili o pritisku koji trpi Srbija jer se našla između Moskve i Washingtona. Često se govori o ruskom utjecaju u Srbiji i pokušajima SAD-a da poveća svoj angažman? Koliko je stvarno prisustvo Rusije, a koliko SAD-a u Srbiji u ovom trenutku?

– Srbija je vodila politiku otvorenih vrata za mnoge oblike ruskog uticaja. Ali [ruski utjeca] ima i oblike i metode koje vlastima ne odgovaraju da idu direktno protiv njega, prije svega zbog pokušaja kompromisa sa Zapadom oko Kosova. CEAS je o svim oblicima tih mera penetracija kao sistema bezbednosti i veza takozvanih kremaljskih struktura pisao u uzveštaju “Iz Moskve bez ljubavi” i drago mi je što nas citira ugledni Carnegi oko toga.

Vlast i bliske strukture sve više pričaju o značaju ponovnog preispistavanja savezništava Srbije i SAD-a. Priseća se na svetle trenutke zajedničke savezničke prošlosti. Kome i zašto tačno može da smeta jačanje srpsko-američkih odnosa? Rešenje kosovskog pitanja, u kome Srbija ne bi, ovog puta sa razlogom, bila razočarana u Zapad mala je cena za tako veliku dobit. Zdušno radim na tome.

  • Može li Srbija u konačnici ostati neutralna, ili će se morati odrediti između Zapada i Rusije?

– Mora se odrediti politički, a naravno da može, kao Švedska i Finska, biti neutralna. Prvo da se reši Kosovo, da se demokratski izabere spoljnopolitička strategija neopterećena pitanjem Kosova, pa da se strategije nacionalne bezbednosti i odbrane sa tom opredeljenom strategijom usklade, kao i sa objektivnom pretnjama, izazovima i resursima…

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO