Poljaci imaju posla i novca više nego ikad u historiji
Kad je novopečena dobitnica Nobelove nagrade Olga Tokarčuk nagradu posvetila Poljskoj i Poljacima, te zamolila narod da izađe da glasa i glasa najbolje što zna i u najboljoj veri, verovatno se nadala drugačijem ishodu jer je poznata po otvorenoj kritici vladajuće stranke.
Iako je rezultat parlamentarnih izbora bio poznat unapred, a kampanja dosadna, ishod je iznenadio i poziciju i opoziciju.
Glasalo je 18 miliona glasača, izlaznost je vila 61,74%, što je najveća izlaznost u demokratskoj istoriji Poljske. Pravo i pravda (PiS) dobiće 235 mandata, što znači da dobijaju većinu u poljskoj Skupštini, u kojoj zaseda 460 poslanika. Ipak, čelnik vladajuće stranke Jaroslav Kačinjski nije bio do kraja zadovoljan uspehom uprkos pobedi i mogućnosti upravljanja zemljom drugi put zaredom. Sa druge strane, Pravo i pravda nema većinu u gornjem domu parlamenta, Senatu, što onemogućuje izglasavanje promena na tako brz način kao što je to bilo do sada.
Kačinjski je rekao medijima: “Dobili smo mnogo, ali zaslužujemo više”, te pozvao svoje kolege da rade više kako bi stranka porasla u očima građana. Pozvao je PiS da više pažnje posveti grupama koje nisu želele da daju glas za njegovu stranku. Takođe je najavio da će vlada nastaviti da radi naporno na promenama, koje su, po njihovom mišljenju, neophodne za Poljsku.
Poljaci vole PiS
Iako su prethodne četiri godine u Poljskoj bile vrlo turbulentne – zemlja je za vreme vlasti stranke Jaroslava Kačinjskog mnogo izgubila na međunarodnoj sceni, a pogotovo u Evropskom parlamentu, u kojem je PiS imao pristalice jedino kod britanskih torijevaca, koji će uskoro izaći iz Evropske unije – većina sa glasačkim pravima u Poljskoj je zadovoljna time kako PiS vodi zemlju.
I nije ovde reč samo o socijalnoj pomoći, koju su Pravo i pravda odredili za svako dete do njegove 18. godine u visini približno 500 zlota mesečno (125 evra) – za mnoge je ovo značilo da toj stranci treba verovati jer, kad nešto obeća, to i uradi, za razliku od prethodne, Građanske inicijative, koja večito obećava, a ne ispunjava previše. Poljaci su zadovoljni bilansom promena i to su pokazali ovi izbori, na kojima je izlaznost bila najviša od 1989, dakle, od prvih delimično slobodnih izbora u istoriji ove zemlje.
Očigledno, Poljacima se dopada što je PiS promenio politiku skidanja PDV-a i tako spektakularno napunio državni budžet. Dopada im se što se nemilosrdno bori protiv korupcije u krugovima prethodne većinske parlamentarne kombinacije, čime se stranka konstantno hvali na kanalima nacionalne televizije, koja je u međuvremenu postala propagandno glasilo jedne frakcije. No, većini naroda ovo ne smeta jer je ekonomska situacija stabilna, privreda i dalje raste, ima se posla i novca više nego ikada.
Polako stiže i ljevica
Vreme će pokazati kako će se upamtiti delovanje Prava i pravde u političkoj istoriji Poljske. Prve četiri godine sigurno su, sa jedne strane, obeležili spektakularni uspesi u borbi protiv korupcije i isti takvi porazi kad je reč o međunarodnim odnosima, vođenju javnih debata, odnosu prema medijima i menjanju njihovih struktura, korišćenju jezika mržnje prema oponentima te migracionoj politici, prepunoj neretko rasističke retorike prema strancima, ali i nedostatku odgovora na zahteve za zaštitu životne sredine. Možda i odatle više prostora za levičarski SLD, koji godinama unazad nije bio prisutan ni važan na političkoj sceni Poljske, a koji je u nedelju dobio čak 12% glasova, što ga čini trećom najvećom snagom u Skupštini.
Pravo i pravda čeka najveći izazov spolja jer njihov imidž, skandali sa sudstvom, agresivan politički jezik, napadi na opozicione medije, antimigracioni i antimuslimanski stav u politici, pokušaji ograničavanja ličnih sloboda žena, te masovni protesti povodom njih nisu pridobili simpatije koje je Poljska ranije uživala na međunarodnoj sceni kao čudesno dete Evropske unije. Štaviše, politika upravljanja Kačinjskog prema kojoj zauzvrat za glasove Katolička crkva ostaje sa specijalnim ovlašćenjima u ovoj zemlji, te deljenje naroda zbog ideologija polako će predstavljati sve veći unutrašnji problem za zemlju i verovatno je upravo tu opasnost uvidela Tokarčuk moleći Poljake da glasaju mudro za budućnost svoje zemlje.
Uz četiri političke snage: Pravo i pravdu, Građansku koaliciju, Levicu, seljačku Poljsku narodnu stranku, u Skupštinu ulazi i krajnje nacionalistička, antievropska, snažno antimigrantska Konfederacija. Verovatno bi prvi ispit u sagledavanju sopstvenih grešaka za vladajuću stranku Pravo i pravda mogao da bude Dan nezavisnosti, tokom kojeg su prošle godine, 11. novembra, u Varšavi poljski čelnici marširali zajedno sa ultradesničarskim organizacijama iz Poljske i Evrope. Odlučno distanciranje od fašističkih organizacija mogao bi da bude prvi važan signal da Pravo i pravda zaista žele dobru promenu za Poljsku i Poljake.
Izvor: Al Jazeera