Srbija: Je li povećanje plata i penzija priprema za priznanje Kosova?

Opcija izbora je sigurnija za SNS i zato što kosovsko pitanje nije pogodno za referendum, smatraju pojedini analitičari (EPA)
Opcija izbora je sigurnija za SNS i zato što kosovsko pitanje nije pogodno za referendum, smatraju pojedini analitičari (EPA)

U istom danu kada je Skupština Srbije usvojila zakon koji bi pripadnicima snaga bezbednosti trebalo da omogući da kupuju stanove po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji prvi izneo ideju o jeftinim stanovima u javnost, najavio je i ukidanje zakona kojim su smanjene penzije, što u praksi, kako je objasnio, znači povećanje penzija.

O povećanju plata, dodao je, još treba da se razgovara. Preciznije rečeno, o procentu za koji će plate u javnom sektoru biti uvećane. Ove mere odnosile bi se na više od dva miliona građana u Srbiji, što čini gotovo trećinu biračkog tela.

Ipak, uz sve te optimistične vesti, gotovo svakodnevno provlači se i najava da Srbiju čeka težak posao u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja, te ocena da je za Zapad pitanje Kosova rešeno.

Imajući u vidu da se primena najavljenih ekonomskih mera očekuje tek u drugoj polovini godine, a da se kraj ove i početak sledeće godine nezvanično pominju i kao rokovi da se dijalog Beograda i Prištine okonča obavezujućim sporazumom, čini se umesnim postaviti pitanje da li su jeftini stanovi i povećanje plata i penzija zapravo začini koji treba da ublaže gorak ukus, da se poslužimo metaforom bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića, „najveće žabe“ koju javno mnjenje u Srbiji treba da „proguta“ – rešenja kosovskog pitanja.

A da se rešenje može očekivati krajem ove ili do sredine naredne godine, govori se i u Prištini. Tako je potpredsednik kosovske vlade Enver Hoxhaj rekao da bi završni deo dijaloga Beograda i Prištine mogao da počne već u junu, kao i da postoji vremenski okvir prema kojem bi taj proces mogao da bude zaključen do kraja 2018. godine ili do sredine naredne godine. Skori početak finalne runde dijaloga nedavno je najavio i američki ambasador u Prištini Greg Delawie, uz opasku da bi 2018. trebalo da bude “godina uspeha dijaloga”.

Mjere i zavjere

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da su najavljene ekonomske mere samo deo paketa.

“Ove mere su pokušaj da se javno mnjenje umiri, da vlada dobije pozitivniju ocenu od građana ili barem većeg dela, a s druge strane i dalje se ide na skretanje pažnje sa ključnih tema fabrikovanjem afera i raznih zavera. To su dve metode koje se koriste. Očigledno je da pritisak Zapada postaje sve veći kako bi se potpisao pravno obavezujući sporazum s Kosovom, kako god on izgledao”, smatra Popov.

Poslednju u nizu zavera, ali ne prvu te vrste, izneo je Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke i politički otac Aleksandra Vučića. On je u skupštini Srbije upozorio da bi Vučić mogao biti ubijen. 

Priča o mogućoj ugroženosti Vučića pojavljivala se i ranije, uglavnom u provladinim tabloidima i drugim vladi naklonjenim medijima, bez dokaza i bez ikakvog epiloga koji bi razjasnio ko je ili šta je bila pretnja i da li je otklonjena. Tako ni Šešelj nije otkrio ni odakle dolazi pretnja Vučiću, niti odakle to zna.

Ipak, u zemlji u kojoj je pre deceniju i po ubijen premijer, nijedna pretnja se ne može olako odbaciti, baš kao ni teza da je Kosovo za Vučića ono što je Zoranu Đinđiću bila saradnja s Haškim tribunalom – izvor konstantnih pritisaka Zapada i tema od koje se ne može pobeći. “I da budemo šampioni reformi, EU će nas na kraju usloviti rešavanjem pitanja Kosova”, rekao je Vučić.

I Dušan Spasojević, docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu smatra da bi jedan od razloga za poslednje najave boljeg života za pojedine delove društva mogao da bude priprema terena za priču oko Kosova i potpisivanje obavezujućeg sporazuma.

Čeka se ustupak Kosova

Spasojević nije siguran da bi pitanje Kosova moglo da dođe na red već krajem godine, ali veruje da se javno mnjenje polako proprema za neke izmene koje će se dešavati.

Drugi razlog za istovremeno najavljivanje ekonomskog boljitka bi, smatra, mogao da bude standardno jačanje pozicija Srpske napredne stranke u biračkom telu i sprečavanje jasnije kritike koja bi mogla da dođe iz opozicije. 

Za pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom mora da postoji široka saglasnost i većinska volja društva u Srbiji, kaže Vučić

Analitičar Dejan Vuk Stanković, međutim, smatra da povećanje penzija i plata ne treba povezivati s pitanjem Kosova.

“Ne postoji povišica penzije, koja se može meriti sa onim što podrazumevaju te teške odluke. Uzgred, nigde nije zapisano da do rešenja za Kosovo mora da se dođe do kraja godine. Posle izjave francuskog predsednika Macrona o proširenju EU tek nakon njene reforme, posle usvajanja budžeta EU, više se ne pominju ni datumi kada bi trebalo da se reši kosovsko pitanje. Predlog Srbije za rešenje Kosova odlaže se do trenutka dok ne bude garancija da će Srbija dobiti nešto što bi predstavljalo neku vrstu ustupka albanske strane”, kaže Stanković, napominjući da bi dobar početak svakako bio formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu.

Aleksandar Popov, međutim, smatra da čak i ako bi formiranje ZSO bilo predstavljeno kao neki veliki ustupak Beogradu, to svejedno neće zadovoljiti ni desnicu, ni crkvu, čiji uticaj, kaže, nikako ne treba potcenjivati.

Ipak, drugi ustupci za sad, čini se, nisu na vidiku, što nagoveštava i sam predsednik Srbije, kada govori o stavu Zapada. “Teško je za njih da izađu sa novim predlogom, zato što velike zapadne sile polaze od toga da je teritorijalno pitanje Kosova i Metohije rešeno, tako što su dobili svoju nezavisnost”, rekao je Vučić ovih dana u intervjuu Večernjim novostima, uz napomenu da će nastaviti da radi na traženju kompromisa sa Albancima.

Izjašnjavanje naroda

Predsednik Srbije je dodao i da za pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom mora da postoji široka saglasnost i većinska volja društva u Srbiji.

Ranije je pominjao i da Srbija ne može u Evropsku uniju bez rešenog pitanja granica te da će narod svakako na nekom referendumu morati da kaže šta misli o tome. U izjavi za RTS ovog petka ponavlja da se od građana ništa ne krije, ali koristi drugu formulaciju: “Ako želite da menjate Ustav, a na evropskom putu ćemo to morati, neophodno je da idete na referendum i da se građani izjasne“. U oba slučaja, pažljivo izbegava da jasno kaže o čemu bi se tačno građani izjašnjavali na eventualnom referendumu, jer nije isto kada se ustav menja zbog, recimo, usaglašavanja pravosudnog sistema sa evropskim ili zbog izbacivanja Kosova iz najvišeg zakonskog akta.

S druge strane, Vučić, čini se, preko svojih stranačkih kolega, uvodi i drugu mogućnost izjašnjavanja naroda – na nekim vanrednim izborima, koji su već postali redovna pojava. Tako poslanik SNS-a Milovan Drecun kaže da će se građani sigurno izjašnjavati o Kosovu – na referendumu ili izborima.

Dijalog kao “dimna zavjesa”

Iako se stavovi većine analitičara političkih prilika u Srbiji uglavnom kreću u rasponu od opcije prema kojoj Vučić raznim aferama i populističkim merama zamajava javnost, kako bi lakše progurao neko nepovoljno rešenje za Kosovo do onih da Vučić, uprkos nepovoljnoj poziciji, pokušava da izvuče maksimum ustupaka za Srbiju u pregovorima sa Prištinom, pojedini strani poznavaoci situacije u Srbiji skloni su tezi da je čitava Vučićeva priča o Kosovu zapravo samo jedna velika “dimna zavesa”.

Tako, recimo, direktor Centra za evropske studije Univerziteta u Gracu Florijan Biber, u autorskom tekstu za NIN, tvrdi da Vučić ima sve razloge da sporazum sa Prištinom obeća, a da ga ne sklopi.

Prema njegovim rečima, ako bi se s Kosovom nagodio, pažnja EU bi se preusmerila sa tog problema na stanje u Srbiji. Zbog toga će, smatra Biber, Vučić i dalje koristiti dijalog da bi uvećao svoju nagodbenu moć, tražeći veće nagrade iz evropske unije ili razmenu teritorija, što nije izgledno, ali će mu pomoći da produži cenkanje i domaćoj publici tvrdi kako je hteo najbolje.

S druge strane, ni slaba vlada u Prištini, koja opstaje uz pomoć glasova srpskih poslanika, nema previše razloga da žuri sa zaključenjem sporazuma ukoliko bi on podrazumevao dodatne ustupke Beogradu, jer je pitanje da li bi to mogla da progura u parlamentu, gde je i mnogo benigniji granični sporazum sa Crnom Gorom jedva prošao. 

Poslednji incidenti na Kosovu, od ubistva Olivera Ivanovića, preko hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića pa do najnovijih napada na građane srpske nacionalnosti, mogli bi dodatno da odlože novi susret predstavnika Beograda i Prištine.

Za Aleksandra Popova to je signal da ni vladajuća većina ne zna definitivno šta da uradi, jer je “prilično izvesno kakav bi mogao da bude ishod eventualnog referenduma o Kosovu”.

“To je odbacivanje bilo kakvog ustupka u vezi Kosova. S druge strane, ako bi se radilo kao u Crnoj Gori kada se odlučivalo o pristupanju NATO-u, da sama vlast donese tu odluku, onda je moguće da zbog pritiska crkve i dela javnosti dođe do novih izbora”, objašnjava Popov.

Izbori ipak ostavljaju veći manevarski prostor za vlast nego referendum, jer iako bi u predizbornoj kampanji Kosovo najverovatnije bilo dominantna tema, ipak bi bilo samo jedna od tema, dok je na referendumu jedina.

Kome vjerovati – Vučiću ili statistici?

I Dušan Spasojević sa FPN-a veruje da su izbori realnija opcija,  jer je “bezbednija za SNS, ali i zato što kosovsko pitanje nije pogodno za referendum”.

“I u tom smislu možemo sasvim izvesno očekivati neke izbore koji bi bili vezani za postizanje dogovora s Kosovom i rezultati bi služili kao neka vrsta legitimizacije takve odluke. Jednostavnije je i za vlast i za građane da se takva vrsta odluke donosi na izborima. Uostalom, Vučić je do sada pokazao da zaista voli vanredne izbore i teško je zamisliti situaciju u kojoj nećemo imati nijedne važnije izbore do 2020. godine”, procenjuje Spasojević.

Popov kaže da eventualni vanredni izbori mogu biti i sredstvo za plašenje Evropske unije, u smislu, “idemo na izbore, pa ako izgubimo, pitanje je da li će na vlast doći garnitura koja može da reši pitanje Kosova i evrointegracija”.

“S druge strane, naprednjaci na izborima mogu još da učvrste svoju vlast i da onda donose odluke uz obrazloženje da je narod tako hteo”, dodaje Popov.

Da bi naprednjaci dobili i naredne vanredne izbore, veruje i Dušan Spasojević. “Ne vidim da trenutno postoji neka ozbiljna promena u izbornom raspoloženju u odnosnu na nedavne beogradske ili prošlogodišnje predsedničke izbore, pa u tom smislu ne očekujem neku posebnu razliku. Priča sa penzijama je važna za birače, kao i priča o povečanju plata u javmom sektoru, dok je priča o stanovima za bezbednjake više jedna klijentelistička mera kojom se obraćate jednoj maloj grupi, ali pokazujete da brinete o jednoj tradicionalnoj, konzervativnoj agendi koja je važna u Srbiji”, objašnjava.

Analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da nijedan od dva scenarija nije isključen, a da će rešenje dileme izbori ili referendum biti poznato tek kada bude definisano šta su “crvene linije” između Beograda i Prištine. 

“Izbori su mogući ako Aleksandar Vučić kompletira rešenje za Kosovo, koje bi sadržalo i neke ustupke srpskoj strani, dok bi referendum mogao da znači zapravo izlazak iz čitavog pregovaračkog procesa, ako Srbija na to bude primorana. Referendum bi morao da podrazumeva neko suočavajuće pitanje, tipa: Da li ste za nastavak evrointegracija i priznanje Kosova ili odustajanje od evrointegracija radi zaštite nacionalnih interesa na Kosovu, dok za izbore morate imati neki zaokružen predlog i vlasti i opozicije, a za sada toga nema”, zaključuje Stanković.

Sam Vučić nedavno je rekao da novih izbora neće biti do 2020. godine, ali to još ne znači da će tako zaista i biti. Tim pre što je prošle godine govorio da se neće kandidovati za predsednika Srbije, pa je ipak to učinio. A statistika pokazuje da je Srbija, od kada su naprednjaci došli na vlast, parlamentarne izbore imala na svake dve godine. Poslednje – 2016. godine.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO