Rudari 21. vijeka – ne silaze u okna, a pristojno zarađuju

"Rudari" redovno prate vrijednost kriptovaluta na berzi, ali se rijetko odlučuju na prodaju (Al Jazeera)
"Rudari" redovno prate vrijednost kriptovaluta na berzi, ali se rijetko odlučuju na prodaju (Al Jazeera)

Bez stalnog zaposlenja i sklonosti da se u svojim četrdesetim učlanjuje u partiju da bi došao do radne knjižice, M.N. je od prijatelja saznao da postoji mogućnost da pristojno zarađuje, a da ne mora ni da ide na posao. Odlučio je da postane “rudar”. I to ona vrsta koju registar zanimanja biroa za zapošljavanje ne prepoznaje.

“Prijatelj mi je otkrio da fino zarađuje od “rudarenja” kriptovaluta. Počeo je sa jednom mašinom, koju je kupio od ušteđevine i pozajmljenog novca i video da mu ide dobro, pa mi je ispričao. I njega je prijatelj uveo u priču”, kaže ovaj porodični čovek.

“Malo sam se raspitao, saznao da su neki ljudi relativno brzo vratili uloženo i da sad fino zarađuju, pa sam rešio i ja da probam  i svideo mi se potencijal koji taj posao ima. Prodao sam mali stan koji sam nasledio i deo novca uložio u kupovinu mašina za “rudarenje”. Kupio sam opremu, prijatelj mi je sastavio četiri mašine i sad “kopam” eterium”, objašnjava M.N.

On je uložio deo novca od prodaje nekretnine u novi posao, ali zna i one koji su prodali veće stanove i sve uložili u mašine za “rudarenje”.

A da je reč o biznisu koji se širi u Srbiji i okolnim zemljama, govori i činjenica da je sve više Youtubera koji “kače” svoje klipove sa objašnjenjima kako se baviti “rudarenjem” ili “majnovanjem”, kako još zovu potragu za kriptovalutama (po engleskoj reči “mining” – rudarenje). Jedan od njih je i Svetozar Pavić, čovek koji je na Youtubeu poznat pod pseudonimom “Rupa na saksiji”.

Svako može biti “rudar”

“Svako može da se bavi “rudarenjem”, ukoliko ima neophodnu opremu, prostor i stabilnu internet vezu”, tvrdi Pavić.

Ipak, kao i kod svakog drugog pokretanja biznisa, za početak je potrebno da budući “rudar” prikupi određene informacije i napravi analizu čime raspolaže i na osnovu toga donese odluku.

“Postoje sajtovi koji rade kao kalkulatori za “rudarenje” i preko njih može da se vidi koja valuta je trenutno najprofitabilnija. Mašine se, inače, cene po tome kolika je njihova profitabilnost po danu. Na to utiču različiti faktori. Na primer, cena struje – da li plaćate najskuplju tarfifu, da li plaćate industrijsku struju (kao firma) ili kao fizičko lice, ukratko kolika je cena struje za korisnika. Drugo, koja je cena opreme, a treće je analiza šta je na period od šest meseci do godinu dana potencijalno najisplativije rudariti, prema tome se kupuju i komponente za mašine. Postoje i “mining” kalkulatori, gde unesete inpute koje imate i dobijete računicu šta je trenutno najisplativije da se rudari”, objašnjava Nikola Korbar iz beogradskog Centra za ekonomska istraživanja, koji se, između ostalog, bavi i organizovanjem obuka o kriptovalutama.

Iako se rudarenjem može baviti i pomoću kućnog računara, ukoliko se pretenduje na ozbiljniji prihod, potrebne su ozbiljnije mašine.

“Svako može rudariti kriptovalute, čak I sa starim računarima, samo je pitanje koliko je to isplativo kada se u računicu ubace troškovi. Jače komponente mogu da obrade više podataka, pa samim tim i više zarade. Zarada najviše zavisi od troškova, tako da, ako želite da rudarite u Nemačkoj, zbog troškova ćete verovatno biti u minusu, dok u Srbiji pravite profit”, objašnjava Pavić.

Mašine bučne kao “Slobodin” usisivač

Oni nemaju novca da ulažu u bolju opremu, već žele da “kopaju” preko kućnog računara, mogu da to rade preko firmi koje su specijalizovane za “rudarenje”, odnosno koje faktički pozajmljuju korisnikovu grafičku karticu ili procesor ili oba, za “rudarenje”. Prema onome što se može pročitati na forumima posvećenim ovoj problematici, najveći deo onog što na taj način iskopaju ide vlasniku kompjutera, a firma uzima proviziju tri odsto. Povezivanje sa takvim firmama ide preko posebnih programa, koji se downloaduju sa sajta takvih firmi.

Ipak, oni koji žele da se ozbiljnije bave time, nastojaće da nabave bolju opremu, što je ujedno osnovni i najveći trošak u ovom poslu.  Oprema se jedno vreme nije mogla lako naći, naročito grafičke kartice neophodne za te mašine, ali sada ni to više nije problem, a već postoje i firme koje se bave sklapanjem, štelovanjem i prodajom opreme za “rudarenje”.

“Postoje dve vrste mašina za “kopanje” i obe imaju svoje prednosti i mane. Prva opcija je takozvani “rig”, odnosno računar sa više grafičkih kartica. Prednost “riga” je u tome što nije bučan, što se sa njim mogu rudariti skoro sve kriptovalute, kao i to što se nakon nekog vremena te komponente mogu prodati. Mana je to što u startu mora da se izdvoji više novca”, kaže Svetozar Pavić.

“Druga opcija su ASIC mašine: one su specijalizovane mašine za kopanje određenih kriptovaluta. Po izgledu podsećaju na stare usisivače “Slobode” iz Čačka, a tako se I čuju. Njihova prednost je znatno niža cena, kao i to što je specijalizovana mašina, pa samim tim traži i manje podešavanja. Mane ASIC mašina su pre svega buka, otežana prodaja polovne mašine, kao i to što uvek postoji mogućnost da se algoritam za rudarenje promeni, i onda ta mašina postaje neupotrebljiva. Osim buke, problem je što se te mašine zagrevaju, tako da je potrebno obezbediti i nekakvu ventilaciju u prostoriji gde se nalaze, tako da nisu baš za stan”, objašnjava Pavić.

U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, već postoje i firme imaju čitave hale pune mašina za “rudarenje”,

Sredstva neophodna za kupovinu neke od tih mašina značajno premašuju prosečna primanja u Srbiji.

Veći računi za struju

“Uzmimo, za primer “rig”, kao skuplju investiciju koja, na kraju, ipak može da se proda u polovne delove. Cene računarskih delova prate cene kriptovaluta, tako da je po sadašnjim cenama otprilike potrebno oko 12 meseci “rudarenja” da se povrati uloženo. Znači, da bi se mesečno zaradilo oko 500 evra, potrebno je kupiti dva “riga” koji vrede negde između 2.500-3.000 evra. To je bolje nego kupovina radnog mesta, ako mene pitate. Što se troškova tiče, osnovni je potrošnja električne energije. Struja u Srbiji je jeftina, tako da možete računati grubu potrošnju po grafičkoj kartici negde oko 1000 dinara mesečno (8,5 evra)”, objašnjava Pavić. 

Farme za “rudarenje”

U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, već postoje i firme koje se bave samo tim poslom i imaju čitave hale pune mašina za “rudarenje”, kaže Nikola Korbar iz beogradskog Centra za ekonomska istraživanja.

U Srbiji je to možda i najisplativije, jer su zbog struje koja je, kako tvrdi predsednik Aleksandar Vučić, najjeftinija u Evropi, manji troškovi. Ne treba isključiti i mogućnost i da neke strane firme upravo iz tih razloga svoje pogone za “rudarenje” počnu da otvaraju u Srbiji.

Za sada Island, od evropskih destinacija, privlači veliki broj kompanija koje tamo otvaraju računske centre za “rudarenje” kriptovaluta. Nedavno je islandska elektro-energetska kompanija saopštila da ukoliko se realizuju svi najavljeni projekti za građenje takvih pogona, oni bi mogli da potroše više struje nego sva domaćinstva u toj zemlji, pa čak i da ugroze snabdevanje grašana strujom. S druge strane, islandska hladna klima, pogoduje pravljenju takvih pogona, jer su manji troškovi hlađenja mašina, a ni struja nije skupa, s obzirom da se dobija iz obnovljivih, geotermalnih izvora.

Takvi pogoni, sa hiljadama “rigova” obično se nazivaju “rudnicima” ili “farmama”. Korbar ne govori o imenima firmi, objašnjavajući da su u pitanju “veliki igrači”, te da, ako oni ne žele da se reklamiraju, verovatno za to imaju razlog.

Pitanje je i kako su registrovane te firme, odnosno za koju delatnost. Korbar veruje da se one uglavnom registruju kao neki računarski centri ili server centri, jer pravna regulativa u Srbiji ne prepoznaje postojanje kriptovaluta.

Korbar tvrdi da je za pristojnu mašinu potrebno malo veće ulaganje – od 3.000 do 3.500 evra, pa naviše. “Recimo, moja prijateljica koja se bavi “rudarenjem” ima mašinu koja je stara nekih osam, devet meseci i kad se oduzmu svi troškovi, njoj ostaje oko 250 evra mesečno. To je po sadašnjoj ceni koina, koja je pala, ali se očekuje da raste do kraja godine, pa je onda i zarada veća”, kaže. 

M.N. sa početka priče kaže da sa svoja četiri”riga”uspe da iskopa i do 1,4 eteriuma mesečno. Prevedeno u opipljiviju valutu, zaradi oko 700 dolara mesečno. Mašine čuva u posebnoj prostoriji, zbog buke i grejanja, a trošak za struju je oko 50 evra po mašini. Ne želi više mašina, jer bi onda zbog veće potrošnje struje ušao u kategoriju potrošača koji je plaćaju po skupljoj tarifi, pa bi i profit bio manji.

Vredne mašine su jedan od razloga što ne želi da se eksponira u javnosti i tako privlači pažnju “neželjenih posetilaca”. Drugi – smatra da ima stručnijih od njega da pričaju o “rudarenju”.

Korbar kaže da je prosečan “rudar” obično neko ko već ima posao, a traži način da investira višak para i ostvari dodatnu zaradu.

I M.N. je, kao i svi koji se bave “rudarenjem” svestan da postoji, kako kaže, teoretska mogućnost da priča sa kriptovalutama pukne, ali dodaje da su mnogo veće šanse da će neke od nekoliko stotina kriptovaluta u narednom periodu beležiti rast vrednosti. Zato ono što ima čuva, ne želi da prodaje.

Koji je kurs kriptovaluta

Trenutno je cena eteriuma, kriptovalute koju “kopa”, relativno niska, oko 470 dolara, ali takva je bila i krajem prošle godine, da bi u roku od mesec dana naglo udvostručila vrednost i u jednom momentu vredela više od 1.000 dolara. Od polovine januara je opet u postepenom padu, ali i dalje je isplativo “kopati” je, kaže M.N.

I druga dva sagovornika Al džazire veruju da je “rudarima” bolje da čuvaju ono što imaju, jer se očekuje rast vrednosti.

Ipak, oni koji žele brži profit, prodaju kriptovalute na berzi. U Srbiji ima brokera za kriptovalute, koji svoje usluge uglavnom naplaćuju na procenat, kaže Korbar.

“Naravno, treba voditi računa, treba raditi analize, znati kako prepoznati trendove, da se bude u toku sa dešavanjima, kako bi znali da li će neka valuta da padne ili raste. To ne ume svako i zato mislim da je  trgovanje kriptovalutama bolje prepustiti profesionalcima koji se time bave, jer se lako može izgubiti novac”, smatra Korbar.

“Sve berze kriptovaluta rade na globalnom nivou. Sistem je isti kao i na tradicionalnim berzama. Ja berzu isključivo koristim ako želim da zamenim svoju valutu za neku drugu, a ulažem isključivo u tehnologiju u koju verujem. Trenutno postoji više od 1000 kriptovaluta, i dobar deo njih je stvoren samo da bi vlasniku preko špekulacija doneo profit. Postoje ljudi koji svakodnevno trguju na berzi, ali s obzirom da se tu može i izgubiti, ja na to posmatram kao na neku vrstu kockanja”, kaže Pavić.

Kaže da ni sad nije kasno da se počne s “rudarenjem” kriptovaluta. “Možete i za 10 godina da krenete da rudarite, opet ćete profitirati”.

Većina “rudara” veruje da su kriptovalute pouzdanije od klasičnog novca i bankarskih transakcija. Sistem je, kažu, podešen tako da ne postoji jedna centralizovana digitalizovana “računovodstvena knjiga”, već svi korisnici mreže čuvaju svoju kopiju “knjige” i imaju uvid u sve transakcije, a samim tim i mogućnost kontrole.

“To je tehnologija koja vam omogućava da nekome platite i u nedelju uveče. I tom nekom će novac stići za nekoliko sekundi, a pritom nemate nikakvog posrednika. Baš zbog takve tehnologije su kriptovalute stekle velike nepriajtelje – bankare koji će na sve načine pokušati da ih omalovaže. Ali to je bitka koju će oni izgubiti”, uveren je Pavić.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO