Poskupljenje goriva – socijalni bunt ili rušenje vlasti u Srbiji

Protesti građana revoltiranih stalnim poskupljenjima goriva od početka godine i organizovanih posredstvom društvenih mreža ili realizacija paklenog plana dela opozicije i tajkuna za rušenje vlasti u Srbiji – ovo su dva ugla posmatranja sporadičnih blokada saobraćaja, koje su se u nekoliko gradova Srbije desile u više navrata od petka, 8. juna.

Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića i druge predstavnike vlasti nema dileme da je u pitanju pokušaj rušenja vlasti, a da je cena goriva samo izgovor.

Kao glavne organizatore označio je opozicione političare Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, kao i Dragana Šolaka, suvlasnika kablovskog operatera SBB i predsednik borda „United grupe”, tvrdeći da im ponestaje para, pa ne biraju sredstva da se dočepaju vlasti.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je prethodno blokade saobraćaja uporedio sa “ukrajinskim scenarijom”, uz napomenu da se “na sreću, na čelu Srbije nalazi Vučić, a ne (Viktor) Janukovič”.

Međutim, iako opozicija zaista poziva na proteste zbog cene goriva i podržava ih, Vučićeva teza da su protesti zapravo sredstvo opozicije i tajkuna za rušenje vlasti u Srbiji postaje upitna kada se pročitaju vesti da je sličnih poziva na protest i blokada saobraćaja bilo i u drugim državama regiona – Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a da se sličan protest najavljuje i u Hrvatskoj. Svi organizovani preko društvenih mreža i svi zbog poskupljenja goriva.

Organizovana spontanost ili spontani protesti

Sociolog Ratko Božović smatra da sam način na koji se protest zbog visokih cena goriva razvija, pokazuje da tu nema organizacije, već da je spontan.

“Mi smo zaboravili na građanski protest, javnost je ovde umrtvljena. U ovom buntu koji se pojavio ovako naglo zbog veće cene goriva, vidimo dosta nespretnosti. Mi smo još od vremena komunizma navikli na organizovanost, pa i na organizovanu spontanost. U politici je ta organizovana spontanost naročito izražena. Ali dokaz da ovde nije bilo organizacije, već spontanosti, upravo su te rogobatnosti koje se dešavaju tokom ovog protesta“, kaže Božović i dodaje da je zanimljivo i to što je vlast iskoristila priliku da ponovo ponizi lidere opozicije, zbog organizacije protesta u kojoj, kako kaže, veruje da nisu učestvovali.

A optužbe su se nizale – od saopštenja Hitne pomoći iz nekoliko gradova u kojem se navodi da su njihova vozila zbog blokada saobraćaja sporije stizala do onih kojima je pomoć najpotrebnija, preko izjave zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da su kasnila i vozila koja dostavljaju besplatne obroke za narodne kuhinje, pa do tvrdnji predstavnika policije i provladinih medija da je na nekim mestima dolazilo do sukoba građana koji blokiraju saobraćaj sa onima koji žele da prođu, te da su ovi prvi bili nasilni. Sve to uz obaveznu napomenu da protesti imaju političku pozadinu.

Na pitanje da li bi bilo bolje da je opozicija, ako je već podržala proteste i pozivala na njih, pokušala da ih artikuliše na način da ne ugrožavaju slobodu kretanja, kako je to opisao predsednik Srbije ili nečije zdravlje, Božović kaže da je to pitanje za neko normalno stanje. „Ovde je svaki talas opozicionog nepristajanja dočekan salvom udara iz svih sredstava vladajuće strukture, ne postoji demokratska atmosfera“, kaže Božović.

Vučić: Nećemo dozvoliti nasilje

Iako je prvog dana protesta policija bila uzdržana, vlast sada najavljuje da više neće dozvoliti nasilje i kršenje zakona.

Tako je predsednik Srbije u utorak izjavio da je pogrešio što je rekao nadležnim organima da puste da se protestuje, a dogodio se najbrutalniji napad na jednog građanina, kojem su, uz prebijanje, oduzeli i torbicu sa novcem.

Vlast je proteste okarakterisala kao teror manjine nad većinom. Ko je tu većina teško je proceniti, jer iako se čini logično pretpostaviti da većini građana ne odgovara da plaća skupo gorivo, te da su za smanjenje akciza, isto tako se čini logičnim i da, kad u popodnevnom špicu u Beogradu par vozila prepreče put, ostalih nekoliko stotina ili hiljada nema više gde i mora da stoji, pa onda izgleda da svi stoje iz protesta.

Iako kaže da vlada neće donositi nikakve mere pod pritiskom ulice, Vučić ipak najavljuje da će država videti šta može da učini po pitanju cene dizela, zbog poljoprivrednika i prevoznika pre svega, ali i ponavlja da Srbija ima najnižu cenu hleba u Evropi, ali i najnižu cenu električne energije.

Poljoprivrednici u Srbiji odavno traže od države da im se omogući da gorivo kupuju po ceni oslobođenoj akciza.

Dizel skuplji od benzina

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak je izjavio da je laž da je benzin najskuplji u Srbiji i pročitao spisak od 26 evropskih zemalja, gde je cena benzina veća.

Međutim, u Srbiji je spornija cena dizel goriva, koje je skuplje nego benzin, a s obzirom da se više koristi u privredi i samim tim, više i utiče na cene ostalih proizvoda, pa samim tim i na standard građana.

Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije, cena dizela u ovoj zemlji je među najvećim u regionu, dok su cene benzina i plina na nivou proseka.

Međutim, državni nameti na gorivo u Srbiji su najveći, bar kad je reč o dizelu i plinu, dok je, po pitanju nameta na benzin, Srbija na drugom mestu, odmah iza Hrvatske.

Tako udeo državnih taksi u prosečnoj maloprodajnoj ceni dizel goriva u Srbiji iznosi 53,49 odsto, pokazuju podaci Udruženja naftnih kompanija Srbije, a građani ove zemlje posle Grka i Albanaca, plaćaju najskuplji dizel u regionu (1,38 evra po litru). Najniže su dažbine u Makedoniji (39,3 odsto), koja uz Bosnu i Hercegovinu ima i najniže cene goriva, ali i najniže prosečne plate u regionu.

S druge strane, prosečna plata u Hrvatskoj je gotovo dvostruko veća nego u Srbiji, ali je dizel ipak skuplji u Srbiji, a benzin i TNG tek neznatno jeftiniji.

U poređenju sa zemljama Evropske unije, Srbija nema najskuplji dizel, ali se potpuna slika dobija tek kada se cene goriva uporede sa prosečnim platama u tim zemljama.

Tako prema podacima Automoto saveza Srbije, skuplji dizel plaćaju građani Švedske (1,56 evra), Švajcarske (1,46), Belgije (1,53), Francuske (1,49), Finske (1,49), Norveške (1,65) ili Albanije (1,41). Međutim, sa izuzetkom Albanije, prosečne zarade u pomenutim zemljama su četiri do osam puta veće od onih u Srbiji.

S druge strane, u nekim zemljama Evropske unije, poput Slovenije, Austrije, Irske, Nemačke, Poljske i Španije dizel je jeftiniji nego u Srbiji, a prosečne zarade višestruko veće.

„Mi smo dovedeni na rub propasti. Pre godinu i po tražili smo od ministra poljoprivrede da se za poljoprivrednike ukinu akcize na naftu, jer je i tada cena za nas bila neizdrživa, a tada je bila 136 dinara (1,15 evra) za litar dizela. Možete da zamislite kakva je situacija sad, kad je 164 dinara (1,39 evra)”, kaže za Al jazeeru Dragan Kleut iz Saveza poljoprivrednih udruženja Banata.

On i njegove kolege takođe protestuju ovih dana zbog visoke cene goriva, ali za sada ne blokiraju puteve. Traktore parkiraju pored puta. Kaže da na taj način pokušavaju da skrenu pažnju na problem koji imaju, ali ne isključuje mogućnost radikalizacije protesta ako se ništa ne promeni.

Jeftin hleb preko leđa seljaka

“Došli smo u situaciju da nam za 10 litara dizela treba više od 100 kilograma žita. A meni i mnogim poljoprivrednicima 10 litara treba samo da dođemo do njive, a kamoli da nešto još na njoj i radimo. A samo zamislite koliko puta treba da dođemo do parcele u toku godine.  Pa onda vidite kakav je to udarac za poljoprivrednike, ako se ima u vidu da je cena pšenice tokom godine oko 15,16 dinara (0,14 evra), a naš predsednik se hvali kako imamo najjeftiniji hleb u Evropi.  Imamo, ali preko leđa poljoprivrednika”, objašnjava Kleut.

Kleut, ali i drugi poljoprivrednici navode da njihove kolege u zemljama u okruženju, ali i Evropskoj uniji imaju mogućnost da kupuju dizel gorivo po povoljnijim cenama, te da ih košta 80-90 dinara po litru (0,68 do 0,76 evra), gotovo duplo jeftinije nego u Srbiji. .

“U Hrvatskoj se to zove ‘plavi dizel’. U Nemačkoj uz tu povoljnost, dobijaju i subvenciju oko 500 evra po hektaru. A mi u Srbiji dobijamo 4000 dinara (34 evra), po hektaru i to samo za 20 hektara, a nemamo nikakav popust za gorivo. Dolazimo u situaciju da ne možemo da obradimo svoje parcele, jer nemamo novac za gorivo”, kaže Kleut.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović rekao je početkom godine da radi na tome da se za poljoprivrednike obezbedi dizel gorivo pod povoljnijim uslovima, ali je napomenuo da prethodno treba da se uvede red u sistem PDV-a i među samim poljoprivrednim gazdinstvima, jer je, ustvrdio je, od oko 600.000 gazdinstava, 300.000 fiktivno registrovano.

Da li je u međuvremenu nešto i urađeno po tom pitanju, odnosno da li će i kada poljoprivrednici dobiti mogućnost kupovine goriva po povoljnijim cenama, u Ministarstvu poljoprivrede nismo dobili odgovor.

Prevoznici protiv blokade

Visoka cena dizela ugrožava i prevoznike, ali u Poslovnom udruženju “Međunarodni transport”, koje okuplja više od polovine prevoznika tereta u Srbiji, kažu da blokade saobraćaja nisu rešenje.

Mora da se napravi razlika između građana i privrede, objašnjava predsednik Udruženja Neđo Mandić.

„Kao građanin, ja odem u prodavnicu i kupim robu koja ima neku svoju cenu. Ako mi je skupa, kupiću manju količinu. To važi za meso, ali važi i za gorivo. Ali privreda ne može da snizi svoje potrebe. Seljak ima toliko hektara zemlje koliko ima i mora da je uzore, poseje, pokupi letinu, za sve to mu treba određena količina goriva. Prevoznici moraju da pređu određene rute. Dakle, za određenu kilometražu treba im određena količina goriva. I tu je prostor za državnu intervenciju. U mnogim državama, privrednicima se vraća deo novca od akcize. Vrati se i nama nekih osam dinara (sedam evrocenti) po litru, što je malo u odnosu na, recimo, Crnu Goru, gde se vraća sedam odsto od prometa, što je preko 20 dinara (više od 17 evrocenti) ili Belgiju, gde se vraća 21 evrocent po litru“, objašnjava Mandić.

Mandić smatra da bi na ovaj način država mogla da spreči rast cena ostalih proizvoda, uzrokovan poskupljenjem goriva. Ukoliko se nešto ne preduzme, ne isključuje mogućnost da se i prevoznici pobune.  

On, međutim, ne krivi državu za visoku cenu goriva. „Akciza je i pre bila ista kao sad, pa se niko nije bunio. Ali imate jednu poludržavnu kompaniju koja je povećala veleprodajnu cenu, a druge kompanije su je pratile, pa je nama koji kupujemo gorivo u veleprodaji, život zagorčan, jer ga plaćamo skoro po ceni koja se jedva razlikuje od malopodajne. Očigledno je da se radi o ekstraprofitu, a na štetu privrede“, kaže Mandić, očigledno aludirajući na NIS.

Gorivo skuplje, a pšenica jeftinija

Iako se cena goriva ugrađuje u većinu proizvoda, poljoprivrednici ne veruju da će poslednja poskupljenja dizela uticati na cene njihove robe.

“Mi nemamo tržišne cene, a ni korektnu berzu. Na berzi u Novom Sadu cenu diktiraju dva-tri tajkuna koji imaju dvadesetak firmi koje trguju međusobno i imaju ogromne količine zemljišta i veštački diktiraju cenu. Mi smo skrenuli pažnju ministru da mora da se spreči monopol na tržištu. Mi imamo dirigovane cene”, kaže Dragan Kleut iz Saveza poljoprivrednih udruženja Banata.

“Ne računaju se inputi koji ulaze u cenu naših proizvoda, pa da se cena formira prema tome, kao za drugu robu. Samo da vas podsetim da je cena pšenice pre deset godina bila 21-22 dinara (0,28 evra, po kursu iz juna 2008.), a cena goriva 75 dinara (0,94 evra po kursu iz juna 2008.) po litri. Danas je cena pšenice oko 16 dinara (0,14 evra po sadašnjem kursu), a cena goriva 164 dinara (1,39 evra po sadašnjem kursu)”, poredi Kleut.

S druge strane, u Udruženju naftnih kompanija Srbije odgovaraju da su državni nameti na gorivo u Srbiji među najvećima u regionu.

Tomislav Mićović, generalni sekretar ovog udruženja objašnjava da se cena goriva u Srbiji formira tako što se na cenu koju formira kompanija dodaje akciza, zatim naknada za formiranje obaveznih rezervi, naknada za markiranje goriva i naknada za monitoring kvaliteta goriva. Na sve to se obračunava PDV.

Gorivo kupuju u susedstvu

“Mi već dve godine upozoravamo da je politika akciznog oporezivanja koju Srbija sprovodi, naročito prema dizel gorivu, izuzetno nepovoljna i da, pored toga što visokim akcizama država ubire više novca u budžet, ostvaruje neke nepovoljne efekte na drugom planu. Privreda Srbije je manje konkurentna, naši prevoznici su manje konkurentni. I oni se snalaze. Neće da kupuju po svaku cenu ovako skupo gorivo. Registruju firme u drugim zemljama, Sloveniji najviše, gde stiču mogućnost povratka PDV-a, kupuju gorivo kad god je to moguće, na međunarodnim linijama, van Srbije”, objašnjava za Al jazeeru Tomislav Mićović.

Prema njegovim rečima, i građani u pograničnim opštinama sve više kupuju gorivo u susednim zemljama, gde je jeftinije, naročito u BiH i Makedoniji.

“Tranzitni saobraćaj u Srbiji je pre dve godine porastao za nekih 10-12 procenata, ali ne i prodaja goriva, što pokazuje koliko država gubi visokom cenom goriva i primenom akcizne politike koja se ozbiljno razlikuje od zemalja u okruženju”, objašnjava Mićović.

Iako ima mogućnost da, makar privremeno smanji akcize, dok cena nafte na svetskom tržištu ne padne, vlast za postojeću situaciju krivi svoje prethodnike. Tako predsednik Vučić napominje da je Boris Tadić, dok je bio predsednik Srbije, potpisao ukaz o povećanju akcize za 54 odsto.

Za visoku cenu goriva, prema Vučiću, odgovorni su i trgovci koji, tvrdi, uzimaju visoku maržu.

S druge strane, Nebojša Atanacković, predsednik akcionarskog društva Nafta, koje se bavi preradom i prometom goriva, tvrdi da su u Srbiji marže benzinskih pumpi značajno smanjene i da su dostigle granicu ispod koje se ne može očekivati njihovo dalje smanjenje.

I dok vlast, opozicija i trgovci krive jedni druge za visoku cenu goriva, građani čekaju rasplet koji bi zaustavio neki novi udar na njihove kućne budžete. Nezvanično se pominje da novi ministar finansija Siniša Mali u pregovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda proverava da li stanje državnog budžeta dozvoljava da se smanje akcize na gorivo.

Izvor: Al Jazeera