Tajni ugovor o koncesiji beogradskog otkrit će sudbinu niškog aerodroma

Davanje beogradskog aerodroma “Nikola Tesla” u koncesiju poznatoj francuskoj korporaciji Vinci Airports, koje je javnosti Srbije predstavljeno kao odličan posao za državu i pozitivan signal za strane investitore, polako se pretvara u aferu.

Oklevanje republičkih vlasti da objave sve detalje ugovora o koncesiji i iznenadna odluka gradskih vlasti u Nišu da, na preporuku Vlade Srbije, lokalni aerodrom prenesu u vlasništvo države pokrenuli su talas spekulacija o tome da li će niški, ali i drugi mali aerodromi biti prva žrtva koncesije kako bi francuska kompanija mogla da ostvari profit.

Predstavnici opozicije uporno postavljaju pitanja da li su odluke o beogradskom i niškom aerodromu povezane, traže objavljivanje ugovora o koncesiji, a pojedini tvrde i da će vlada nakon preuzimanja aerodroma u Nišu povećati takse i tako oterati niskotarifne aviokompanije.

Mihajlović: ‘Nastavljamo po starom u Nišu’

U Niš, gde građani zbog odluke gradske uprave protestuju već nekoliko dana, u utorak je došla potpredsednica Vlade i ministarka za saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu Zorana Mihajlović, koja je izjavila da odluka da država preuzme aerodrom u tom gradu nema veze sa koncesijom u Beogradu.

Rekla je i da država želi da razvija taj aerodrom i da će, uz investicije, 2021. godine imati 650.000 putnika godišnje, kao i da će aviokompanije nastaviti da rade po istim cenama kao i do sada.

A pre samo dve nedelje sve je izgledalo kao potvrda teze da je Srbija raj za investitore – u Beogradu je potpisan ugovor o koncesiji na 25 godina za beogradski aerodrom, vredan gotovo milijardu i po evra.

Jedan od najvećih evropskih aerodromskih operatera, francuska kompanija Vinci Airports, obavezala se da u budžet Srbije uplati iznosi 501 milion evra, a da u narednim godinama investira još približno 730 miliona evra, kao i da po osnovu taksi u budžet Srbije godišnje uplaćuje od šest do 16 miliona evra.

Ugovor o koncesiji, kako je saopšteno, obuhvata finansiranje, upravljanje, održavanje, proširenje i nadogradnju postojećeg aerodromskog terminala i poletno-sletne staze.

Pristalice liberalne ekonomije ocenjivale su davanje aerodroma u koncesiju kao dobar potez. Državna imovina daje se u ruke privatnoj kompaniji, koja ima iskustva u upravljanju aerodromima i otima iz ruku vladajućih partija, šalje se dobar signal drugim zapadnim investitorima, a uz to rizik je na koncesionaru, koji, da bi ostvario profit, imajući u vidu obaveze ulaganja, mora da utrostruči broj putnika na aerodromu, što je, opet, korist za Srbiju.

Loša iskustva iz prošlosti

Skeptici su, međutim, pozivajući se na ranija iskustva sa tajnim ugovorima sa velikim kompanijama, odmah postavili pitanje zašto se profitabilna državna kompanija ustupa strancima, kao i da li su i kakve garancije date koncesionaru da će moći ostvariti profit.

Takvima je bilo nelogično da se u zemlji u kojoj se na naslovnim stranama provladinih tabloida svako malo pojavi reč “rat”, a strani investitori privlače velikim subvencijama iz budžeta, pojavi kompanija spremna da uloži milijardu i po evra i da sama snosi čitav rizik.

Ovi drugi dobili su potvrdu svojih sumnji kada je premijerka Ana Brnabić svoj stav iznet krajem prošle godine da će koncesioni ugovor biti potpuno javan, korigovala u “neće biti objavljen do septembra, kada će biti zatvorena finansijska konstrukcija”.

Odgovarajući na pitanja poslanika, premijerka je rekla da će elementi ugovora biti objavljeni najkasnije mesec od potpisivanja ugovora, dakle, do 21. aprila u Registru javnih ugovora, a da će Vlada po zatvaranju finansijske konstrukcije insistirati da taj ugovor bude potpuno javan.

Upravo ta formulacija da će Vlada insistirati na objavljivanju, a ne objaviti ugovor mnoge je navela na sumnju da bi, kada dođe vreme, moglo da se ispostavi da koncesionar ne dozvoljava objavljivanje ugovora iz poslovnih razloga, što je formulacija koja se koristila i kod nekih drugih velikih poslova, poput ugovora s Fiatom, čiji su detalji i danas nepoznati javnosti.

Tim pre, što je i nekoliko dana pre obraćanja premijerke u parlamentu, iz njenog kabineta, listu Danas stigao odgovor u kojem se navodi da francuska kompanija ima razumevanje za želju Vlade da objavi celokupan ugovor, kao i da je spremna da to učini, osim u delovima koji sadrže poslovnu tajnu, njihov know-how i komercijalne uslove poslovanja tokom 25 godina.

Nepoznati ekonomski razlozi koncesije

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija podseća da su slične najave stizale i u vezi sa “Beogradom na vodi” prilikom potpisivanja ugovora. “Taj ugovor nije bio dostupan još dugo vremena, stalno se govorilo da se čekaju neka odobrenja i saglasnosti nadležnih organa i tek kada je ugovor počeo da proizvodi pravna dejstva, on je postao dostupan javnosti, ali tad se već nije moglo mnogo toga učiniti. Izgleda da se i ovde sprema sličan scenario”, kaže Nenadić.

Transparentnost već dugo traži od Vlade da dostavi ekonomsku studiju opravdanosti, koja bi pokazala zašto se država odlučila baš za ovo rešenje za beogradski aerodrom.

“Godinama pre smo slušali kako aerodrom odlično posluje, kako može da finansira sopstveni razvoj bez problema i onda je logično pitati zašto ga država sama nije dalje razvijala. Ili zašto ga država nije prodala i zaradila još veći novac”, dodaje Nenadić.

Ekonomska studija koja bi pokazala opravdanost davanja aerodroma u koncesiju, nikada nije objavljena, pa javnost u Srbiji zapravo nema dovoljno informacija zašto je takva odluka doneta.

Ništa jasniji nisu razlozi zbog čega je Vlada Srbije samo nekoliko dana posle potpisivanja ugovora o koncesiji odlučila da preporuči niškim vlastima da joj ustupe lokalni aerodrom, a niška vlada ekspresno prihvatila preporuku. Za sada nije poznato ni pod kojim uslovima bi se niški aerodrom ustupio državi.

Predstavnici lokalne vlasti navode dva ključna razloga. Prvi je obaveza koju su prethodne gradske vlasti 2010. godine preuzele, kada su od države dobile 175 hektara građevinskog zemljišta, s tim da vojsci ustupe petinu stanova izgrađenih na prostoru bivše kasarne u Nišu. Tu obavezu, kažu, nisu ispunili jer stambeni kompleks nije završen.

Besplatno zemljište samo za strane investitore

Drugi razlog je što grad Niš, kako kažu, nema dovoljno sredstava za dalja ulaganja u infrastrukturu i druge oblasti razvoja aerodroma. To je prilikom posete Nišu potvrdila i Zorana Mihajlović, rekavši da je procena Vlade da je u Nišu potrebno još otprilike 15 miliona evra investicija kako bi taj aerodrom držao korak sa konkurencijom u regionu.

Međutim, kada je reč o prvom razlogu, Mladen Jovanović iz mreže građana i nevladinih organizacija u Nišu pod nazivom Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) kaže za Al Džaziru da je bilo i drugih načina da se taj problem reši.

“Zašto Vlada nije obezbedila besplatno zemljište gradu i aerodromu kao što ga obezbeđuje stranim investitorima? Zašto država ne investira u niški aerodrom bez otimanja imovine gradu, kao što je učinila sa ‘Beogradom na vodi’?”, pita Jovanović.

Kada je reč o drugom razlogu, urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović za Al Džaziru kaže da su tvrdnje predstavnika vlasti da su potrebna dodatna ulaganja u dalji razvoj niškog aerodroma tačne, ali da to ne znači nužno da je jedini način da aerodrom na ovakav način pređe u ruke države.

“Niški aerodrom je primer dobrog upravljanja i, da bi dalje rastao, potrebna su sredstva za kapitalne investicije, ali ona su možda mogla da se uzmu i iz kredita. Deo sredstava mogle su da obezbede i dve agencije koje se bave vazduhoplovnim saobraćajem, Agencija za kontrolu leta i Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije, koje raspolažu sa dosta novca”, objašnjava Vojinović.

Koncesija ne mora ugroziti niški aerodrom

Na pitanje da li je logično povezivati odluku o preuzimanju niškog aerodroma sa ugovorom o koncesiji za beogradski aerodrom, odnosno može li to ukazivati na to da država želi da obezbedi kontrolu, a time i garancije koncesionaru da mu drugi aerodromi neće ugroziti profit Vojinović odgovara da to ne mora da bude slučaj iako je zabrinjavajuć način na koji se dešava preuzimanje niškog aerodroma.

“Čak i ako bi u ugovoru o koncesiji postojala neka ograničenja, ona ne moraju nužno biti problematična za niški i druge manje aerodrome. Na primer, nezvanično se pominjao uslov da ostali aerodromi u Srbiji ne smeju da imaju više od milion putnika godišnje. Od ostalih ozbiljnih aerodroma trenutno postoji samo niški i on je prošle godine imao nešto više od 300.000 putnika. Dakle, ako bi i postojalo takvo ograničenje, postoji još dosta prostora dok se ono ne dostigne. A i kada bi se prešla ta cifra, definitivno ne bi moralo da dođe do pada broja putnika iz Niša niti bi rast tog aerodroma morao da se ograniči. Dovoljno bi bilo da se država odrekne dela godišnje naknade koju joj koncesionar plaća”, objašnjava Vojinović.

Urednik portala Tango Six podseća i da je početkom marta na međunarodnoj vazduhoplovnoj konferenciji u Beogradu Bojan Avramović iz Regionalne razvojne agencije Jug rekao da ima pouzdana saznanja da koncesija ne uključuje bilo kakva ograničenja koja bi se odnosila na niški aerodrom jer taj aerodrom pripada gradu, a da je koncesija ugovor između privatnog partnera i države.

Vučić: Nema obaveza, samo konsultacije

To je, međutim, bilo pre potpisivanja ugovora o koncesiji i odluke o predaji niškog aerodroma u ruke države.

Da koncesija za beogradski aerodrom ipak ima i neke veze sa niškim, potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, objasnivši da država nema nikakvu obavezu prema koncesionaru Nikole Tesle, osim da se sa njima konsultuje ako bi broj putnika u Nišu premašio milion u narednih 12, 13 godina, što je, ističe, nemoguće. 

“Prognoza je da će 2027. niški aerodrom imati 774.068 putnika godišnje, te nikoga ni za šta ne moramo da pitamo”, rekao je predsednik i ponovio da je i to jedna od laži kojima se obmanjuje javnost.

Međutim, i ova njegova izjava izazvala je dodatnu sumnju. Tako je Nikola Jovanović iz opozicione Narodne stranke na Twitteru izrazio čuđenje da je vlast uspela da napravi tako preciznu projekciju, “do u glavu”, koliko će niški aerodrom imati putnika za devet godina.

Slučajno ili ne, tek od kada je država odlučila da beogradski aerodrom dadne u koncesiju, više puta najavljivano otvaranje vojnog aerodroma u Lađevcima kod Kraljeva za civilne letove više niko i ne pominje.

Izvor: Al Jazeera