Poštovana djeco, ovo je naša izborna lista

Goran Vesić: Na našoj listi su i Zvezda, i Partizan, i reprezentacija Srbije, zato što volimo Beograd (Tanjug)
Goran Vesić: Na našoj listi su i Zvezda, i Partizan, i reprezentacija Srbije, zato što volimo Beograd (Tanjug)

Upravo završeni izbori i izborna kampanja u Beogradu pokazali su, između ostalog, da više gotovo da i ne postoji prostor zaštićen od stranačkog delovanja.

Naviknuti da im tokom izborne kampanje u Srbiji političari, naročito oni na vlasti, praktično iskaču iz frižidera, da ih ima na svakom TV programu, na ulicama, gde prikupljaju potpise ili drže govore, da iz poštanskih sandučića viri njihov propagandni materijal, da ih stranački aktivisti zovu telefonom i zvone na vrata… građani nisu ni primetili da je izborna kampanja počela da se uvlači i u škole.

Do sada se činilo da su makar obrazovne institucije, naročito one koje pohađaju maloletnici, bile te “sigurne kuće”, gde je kandidatima tokom izborne kampanje bio zabranjen pristup kao nasilnicima u porodici. Krajem januara ove godine i taj tabu je srušen.

Tokom izborne kampanje kandidati sa liste “Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd” Goran Vesić (ujedno i aktuelni gradski menadžer), bivši košarkaški reprezentativci Milan Gurović, Goran Grbović i Nebojša Ilić odlučili su da posete i Zemunsku gimnaziju.

Ko je sve na ‘našoj’ listi

Goran Vesić najavio je da će trojica bivših košarkaša donirati (iz svog džepa) 5.000 evra za rekonstrukciju sportske sale u toj školi i kupovinu sportske opreme, a košarkaši su potom odigrali sa učenicama košarkašku utakmicu.

U Tanjugovoj vesti Vesić je bio predstavljen kao funkcioner Srpske napredne stranke i kandidat za odbornika na listi “Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd”, a i za košarkaše je, za tu priliku obučene u dresove Partizana I Crvene zvezde, uz epitet proslavljeni, pisalo da su takođe kandidati na toj listi.

U kom svojstvu su došli u posetu srednjoj školi možda je lakše shvatiti iz izjave Gorana Vesića, koji je đacima poručio: “Na našoj listi su i Zvezda, i Partizan, i reprezentacija Srbije zato što volimo Beograd”. Neko bi mogao da pomisli da su Vesić i njegove kolege sa liste mogli i anonimno da doniraju novac gimnaziji. Tako ne bi izgledalo da su obećanje o donaciji iskoristili za promociju svoje izborne liste u srednjoj školi.

Primera radi, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije Zoran Đorđević u decembru prošle godine, nakon što je bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio povratak u politiku, odbio je njegovu donaciju od 2.350 evra namenjenu Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju. Ovu odluku obrazložio je ocenom da bi ta donacija bila zloupotreba dece i ustanove zarad lične promocije, dodavši da je Đilas slobodan da anonimno uplati donaciju kad god hoće.

Đorđevićev kolega u Vladi, ministar prosvete Mladen Šarčević, čini se, nije video ništa problematično u poseti kandidata jedne izborne liste srednjoj školi i njihovoj najavljenoj donaciji.

Moguće kršenje više zakona

U Transparentnosti Srbija jesu, smatrajući da postoji opasnost da je ovom posetom prekršeno više zakona. Najpre onaj o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji Članom 113. zabranjuje stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora obrazovne ustanove u te svrhe.

Miodrag Sokić, potpredsednik Foruma Beogradskih gimnazija, objašnjava da, kao što je profesorima zabranjeno da đacima pričaju o nekoj stranci ili drže političke govore, isto bi trebalo da važi i za direktore, koji ne bi smeli da dozvole organizovanje stranačkih događaja u školama.

“Ovde je u pitanju mešanje politike u obrazovanje, u sistem školstva, i to je veliki problem. Ne sećam se da je još od komunizma zabeleženo da se tako nešto radi. To je crvena lampica, jer ko zna šta sledeće može da se desi”, kaže Sokić.

Ni Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija, organizacije koja već godinama prati funkcionerske kampanje, ne pamti da su kandidati tokom izborne kampanje ulazili u srednje škole. U Zemunskoj gimnaziji, međutim, smatraju da nikakvih stranačkih aktivnosti u školi nije bilo.

“Meni su najavljeni i došli su vrhunski sportisti, bivši reprezentativci. Došli su da vide u kakvom je stanju sportska sala, pošto slavimo 160. godišnjicu postojanja, i ponudili ličnu donaciju od 5.000 evra”, kaže direktor Zemunske gimnazije Miloš Bjelanović.

Škola prećutala posjetu sportista

Direktor gimnazije tvrdi da tokom posete niko nije pomenuo da je kandidat bilo koje liste, a da on ne može da zna za svakoga da li je nečiji kandidat. Iako bi poseta vrhunskih sportista i reprezentativaca za svaku školu bila značajan događaj, na školskom sajtu nema vesti o toj poseti, ali je ima na sajtu SNS-a.

Da li je poseta kandidata za odbornike gimnaziji bila stranačka aktivnost, pa samim tim i da li je bilo kršenja zakona, mogla bi da utvrdi prosvetna inspekcija. Da li će se time baviti, u Ministarstvu prosvete nam nisu odgovorili.

Miodrag Sokić sumnja u to: “Treba neko da im prijavi. A ako im i prijavi, mogu unapred da vam kažem da će oni reći da je to sve u redu. Ili će se izjasniti da nisu nadležni za to. Jer, kad god neće nešto da rešava, prosvetna inspekcija kaže da nije nadležna.”

Ako bi prosvetna inspekcija utvrdila da je bilo kršenja zakona, mogla bi da odredi kaznu školi od 850 do 8.500 evra. U ovom drugom slučaju, kazna bi bila veća od donacije za sportsku salu.

I nadležne institucije ćute

Transparentnost Srbija smatra da u ovom slučaju ima posla i za Agenciju za borbu protiv korupcije, jer zakon zabranjuje javnim ustanovama da ustupaju svoje prostorije za stranačke aktivnosti. Za sada se nijedna od ovih institucija nije oglasila.

Zemunska gimnazija nije bila jedina obrazovna ustanova u kojoj se dešavalo nešto što se da povezati sa izbornom kampanjom u Beogradu.

Tribinu na Pravnom fakultetu sa tri ministarke opozicija ocenila kao kršenje zakona

Dan uoči izborne tišine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je tribina o položaju žena u politici. O tome su govorile tri ministarke u Vladi Srbije. Lista okupljena oko Demokratske stranke organizovala je protest ispred fakulteta, smatrajući da se time krši Zakon o visokom obrazovanju i zloupotrebljava institucija univerziteta.

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija ocenjuje da je u ovom slučaju pre reč o izigravanju nego o kršenju zakona.

“Niko tu nije najavljen kao predstavnik stranke, a sudeći prema izveštajima medija, ministarke nisu pričale o svojim političkim karijerama, nego o položaju žena, što je i jedna od oblasti kojom se bavi potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović. I događaj je bio najavljen na sajtu Vlade. S druge strane, moderator je dekan tog fakulteta Sima Avramović, koji je i kandidat na listi vladajuće partije, zatim tri ministarke iz iste stranke, koja je u intenzivnoj kampanji, a kao organizator se javlja studentska organizacija, kojoj su desetak dana pre ministar obrazovanja Šarčević i Goran Vesić predstavljali nove pogodnosti za studente – sticanje radnog iskustva, praksu i slično”, objašnjava Minić.

Kad su političari nepoželjni na fakultetima

Ni iz izjava predstavnika opozicije koji su protestovali nije najjasnije da li je problem u tome što su političari uopšte došli na fakultet ili što su to uradili u izbornoj kampanji. Malo je verovatno da je prva opcija u pitanju, budući da su neki od čelnika opozicije i sami, dok su bili na vlasti, dolazili na fakultete i držali predavanja, ističući uspehe u svojim resorima. Ipak, nije zabeleženo da su to radili u jeku izborne kampanje.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković kaže da se ne može očekivati od univerziteta da bude izvan politike, ako mislimo da je to neka vrsta intelektualne elite i obrazovne institucije koja priprema za kritičko mišljenje o društvu.

“Normalno je da se bavite velikim temama, normalno je i da zovete nekog ko je na odgovornoj političkoj funkciji, ali ipak treba poštovati određena pravila i zastupljenost različitih strana. Važan je i kontekst u kojem se organizuju takvi razgovori. Obično se klimaks kampanje, znači poslednjih sedam do deset dana pred izbore, izbegava i za izbalansirane razgovore te vrste, a kamoli one u kojima učestvuje samo jedna strana u političkoj areni”, kaže Stojiljković.

Politika je na fakultetima u Srbiji već godinama prisutna i kroz izbore za studentski parlament, gde često najveće bitke biju stranački podmlatci, ali i kroz razne proteste, što studenata, što profesora. Ovog puta je primećena, jer se dogodilo u izbornoj kampanji.

Politiku udaljiti od škola, kao kockarnice

S druge strane, ulazak kandidata za odbornike u srednju školu, gde su uglavnom maloletnici, prošao je nezapaženo, iako sagovornici Al jazeere smatraju da to može biti opasan presedan.

“U Srbiji, ukoliko ne bude reakcije nadležnih organa i kritičke osude javnosti, te stvari će se ponavljati”, procenjuje profesor Stojiljković.

Na pitanje preti li opasnost da u bliskoj budućnosti i škole postanu poprišta bitke za buduće glasače, Miodrag Sokić odgovara da bi makar osnovne i srednje škole trebalo da budu zaštićene od takvih stvari, “kojima će kasnije ti mladi ljudi biti izloženi i kad budu punoletni, pristupati kome hoće”.

Kao što je zabranjeno da kockarnice budu blizu škola, to bi trebalo da važi i za politiku i stranačko delovanje, zaključuje Sokić.

Izvor: Al jazeera


Povezane

Izbori u Beogradu su u nedjelju, a kampanja je u samoj završnici. Stranke i liste su najavljivale velike infrastrukturne projekte za Beograd, a najviše obećanja je bilo o početku gradnje metroa. Glavni grad Srbije na podzemnu željeznicu čeka više od 40 godina.

Više iz rubrike TEME
POPULARNO