Kad se predsjednik Srbije ‘kandiduje’ za gradonačelnika Beograda

Poslednja nedelja kampanje za lokalne izbore u Beogradu, kojima se pridaje daleko veći značaj od onog koji formalno imaju, čini se kao dobar termin za presek stanja i analizu šta je biračima u prestonici Srbije ponudila vlast (čiju okosnicu čine Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića i Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića), a šta opozicija, koja na izbore ide “u više kolona”. O tome za Al jazeeru govori sociolog Jovo Bakić.

• Koliku, zapravo, važnost imaju ovi izbori za Beograd? Ima li smisla poređenje sa bitkom za Staljingrad, kao što su neki opozicionari naveli?

– To je svakako hiperbola, ne verujem ni da oni to misle. Naravno, izbori u Beogradu su veoma važni, jer se u prestonicu sliva ogroman novac. I kada SNS, ili bilo koja druga vladajuća stranka, izgubi glavni grad, to je na neki način zavrtanje slavine. Drugi razlog važnosti tih izbora je simbolički. Gubljenje glavnog grada znači da neminovno kroz izvesno vreme sledi i gubljenje vlasti na republičkom nivou.

• Lokalni izbori u Beogradu uvek su održavani paralelno sa još nekim – parlamentarnim, predsedničkim ili drugim lokalnim, pa je i to uticalo, kako na teme kampanje, tako i na rezultat. Ovo je valjda prvi put da se glasanje u Beogradu ne dešava kad i širom zemlje. Vidi li se sad po kampanji da su ovo lokalni izbori?

– Ne vidi se da su lokalni izbori, i to zato što predsednik države u njima direktno učestvuje. Imamo potpuno nenormalnu situaciju da u nazivu liste SNS-a nema naziva same stranke, ali imate ime i prezime predsednika Republike. [Lista se zove “Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd”.] To nam pokazuje koliko je čitava SNS jedno domaćinstvo, kojim upravlja autoritarni pater familias, odnosno Vučić, i koliko je politika kod nas, zapravo, obesmišljena. Politika je kod nas mreža patronažno-klijentelističkih veza. Time se vređa inteligencija Beograđana. Zašto Goran Vesić [gradski menadžer] i Siniša Mali [aktuelni gradonačelnik] nisu na čelu liste ako su tako sjajno radili proteklih godina? Očekivao bih da se oni ponose Malim i Vesićem.

• Šta Vam govori podatak da su se prijavile 24 liste? Je li to ‘festival demokratije’, kao što tvrdi Vučić, ili ima i pokušaja da se zbune birači sa nekim listama sličnog naziva ili organizacija koje su potpuno nepoznate široj javnosti?

– Naravno da ima ovog drugog. Drastičan je primer liste “Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka – Radulović Milorad”, gde se direktno ide na krađu birača liste Dosta je bilo i Dveri. Ipak, u ovom slučaju, ne verujem da će postići efekat, jer dosta obrazovan svet glasa za Dosta je bilo, ali Gradska izborna komisija to nije smela da dozvoli.

• Je li to sa listama sličnih naziva već neka vrsta tradicije zbunjivanja birača u Srbiji? Recimo, na izborima za Beograd 2004. godine bilo je čak šest lista koje su u svom nazivu imale odrednicu ‘demokratska stranka’, uz još neki dodatak, i tri sa odrednicom ‘radikalna stranka’, takođe uz dodatke. Ove sa dodacima uglavnom su bile nepoznate.

– To je, na žalost, samo vrh ledenog brega onoga što se dešava u Srbiji.

• Jesu li onda izborni uslovi sada na nivou ranijih izbora; ili su gori, ili bolji?

– Oni su, čini mi se, sve rđaviji. Kako je stanje u sredstvima masovnog opštenja sve rđavije, tako su i uslovi lošiji. Osim N1 i Al Jazeere, nemate medije koji su relativno slobodni. Govorim o televizijama. A ako gledate televizije sa nacionalnim frekvencijama, onda nemate ni jednu.

• U tom smislu, kako ocenjujete kontrolu izborne kampanje? Rade li instiucije svoj posao – Regulatorno telo za elektronske medije, Agencija za borbu protiv korupcije…?

– Katastrofalno. Mislim da jednom, kad se vlast promeni, treba doneti zakon da svi oni koji nisu radili svoj posao treba da vrate svoje plate. Njima bi to bila najbolja kazna. Zato što su bili u službi Aleksandra Vučića i kao takvi nisu se pokazali dostojnim svoje funkcije. Nezavisna tela su izuzetno važna za funkcionisanje političkog sistema i društvenog sistema uopšte. Ako ona ne funkcionišu pravilno, imate rasulo u društvu.

• Je li onda, imajući u vidu takav učinak regulatornih tela, više prisutna funkcionerska kampanja u odnosu na ranije izbore?

– To ne bih mogao da kažem. Milsim da se i Boris Tadić izuzetno mnogo pojavljivao kao predsednik Republike u raznim predizbornim aktivnostima. Dakle, to je nešto što je karakteristika političkog života u Srbiji sve vreme. I [Slobodan] Milošević i [Vojislav] Koštunica su to, takođe, radili. Ova vlast samo nastavlja tu lošu tradiciju.

• Ima li nešto neobično u ovoj kampanji, nešto što do sada nismo videli? Pojedini opozicionari primećuju da do sada nije viđeno da se predsednik države u kampanji ponaša kao da se kandiduje za gradonačelnika, da obilazi skoro svako naselje. Stoji li ta ocena?

– Ja bih se složio s tim. Uvek smo imali to da funkcioneri zloupotrebljavaju kampanju…

• Istina, zbog spajanja izbora, često su bili i funkcioneri i kandidati istovremeno…

– Jeste, a sada je zaista potpuno nenormalno da predsednik Republike nosi listu za gradske izbore…

• I Tadićevo ime, u vreme dok je bio predsednik države, pojavljivalo se u nazivu lista za parlamentarne i lokalne izbore…

– To je naopaka stvar. Jer, neće predsednik države biti gradonačelnik. U stvari, u ovom slučaju hoće. Jer, svako ko glasa za tu listu, on glasa za to da neki čovek bude formalno gradonačelnik, a da sve odluke donosi predsednik Republike. To je nenormalno, jer jedan čovek, čak i ako je genijalan, a ovaj očigledno nije, ne može rešavati sve probleme u jednoj zemlji.

• Naprednjaci su poslednjih godina pobeđivali sa podrškom i iznad 40 odsto izašlih birača. Je li realno da i u Beogradu, gde su već pet godina na vlasti, ponove taj rezultat? I ako da, hoće li to biti potvrda njihovog dobrog rada ili nedovoljno dobre alternative?

– Alternativa je svakako loša. Na žalost, ljudi koji su bili oličenje prethodne vlasti ne mogu da shvate da treba da se povuku da bi neki drugi ljudi mogli da budu dovoljno uverljivi adekvatnom broju birača. Ovako, oni svojim kandaturama sužavaju manevarski prostor opozicionim strankama i vrše “medveđu uslugu” svojim strankama. Međutim, i te stranke su, takođe, bazirane na patronažno-klijentelističkom principu. I to je nesreća ovog naopakog političkog sistema. Zato kažem dok se ovaj politički sistem sasvim ne razori neće biti sreće.

Italijanski primjer

• Je li moguće promeniti politički sistem kojim dominiraju, kako kažete, patronažno-klijentelističke stranke? Šta je potrebno da se to desi?

– Potrebna je građanska svest da se učestvuje u politici, u formiranju nezavisnih političkih pokreta. Klasičan primer je ‘Ne davimo Beograd’. Tu su i Mladenovčani, Pokret Samo jako, gde ne mislim na Luku Maksimovića, odnosno Ljubišu Preletačevića, koji je preleteo, već na odbornike tog pokreta koji su ostali na okupu, zatim Udruženje stanara u Nišu, Lokalni front u Kraljevu. Dok ti pokreti ne ojačaju, dok građani ne vide da je to jedini način da se iz korena menjaju stvari, jer ovde nikakvo šminkanje ne može mrtvaca učiniti živim, dakle, tek kad se to desi, onda postoji nada. Ni tada to nije velika nada, ako imamo u vidu primer Italije.

• Na šta mislite?

– Italijani su, zahvaljujući nezavisnom sudstvu, oterali svoje vodeće političare u zatvor – Đulija Andreotija, Betina Kraksija, zbog njihovih veza s mafijom, iznuđivanja… Čitav politički sistem se urušio. I u prazan prostor je uleteo jedan bogataš – Silvio Berluskoni. I umesto da Italijani dobiju bolji politički sistem, oni su dobili pokvarenu političku oligarhiju. To je moguće da se desi i u Srbiji, ako jednom ovaj politički sistem propadne. Problem je ako u taj prazan prostor upadne neki [Miodrag] Kostić ili [Bogoljub] Karić, koji je već imao ambiciju da bude ‘srpski Berluskoni’. Zato je potrebno da građani shvate da politikom moraju oni da se bave da se politika ne bi bavila njima. Naravno, lako je to reći, ali onaj ko se bori za egzistenciju, baš i nema mnogo interesa ni energije da se bavi politikom.

• Građani su, čini se, opet u situaciji da im se sugeriše da glasaju za manje zlo. Tako sad i oni koji su 2012. godine govorili da ne treba glasati za tadašnju vlast, jer je loše radila, sada pozivaju da se glasa za ljude koji su bili u toj vlasti, čak otvoreno govoreći da je u pitanju manje zlo. Je li to dobra sugestija?

– Ja ne spadam u takve. Ja pozivam da se glasa za “Ne davimo Beograd”. Mislim da imamo pravo da ne glasamo za manje zlo. Ovo su novi ljudi, treba im pružiti priliku. Mislim da neki od ljudi koji su već bili u vlasti imaju namere koje su sasvim na mestu, ali bojim se da ih je moguće ucenjivati. I šta onda? Dobijete gradonačelnika protiv koga republička vlast povede sudski postupak, a onda ga medijski provlači kroz blato. Zašto to raditi ako ne morate? To je osnovno pitanje za opozicione birače.

• Opozicija nije uspela da se ujedini ni u jednu, ni u dve kolone, ali je pred početak kampanje izgledalo da su makar sklopili pakt o nenapadanju. Sada se čini da je u toku rat svih protiv sviju. Kako to objašnjavate ako svi kažu da međusobne svađe idu u prilog samo SNS-u?

– Ima tu svega po malo. I nedovoljne svesti o posledicama i političke inercije, borbe, jer neko će ostati ispod cenzusa, a to je bitka za isto biračko telo. Zatim, svi se oni dobro poznaju. Mnogi nisu bili u dobrim odnosima dok su bili u istoj stranci, ali su ih interesi povezivali. Sad se ponovo okupljaju. Sve je to vrlo problematično. Zato je odgovornost na građaninu biraču. On je taj koji treba da kaže – samo vi radite svoj posao, a ja ću glasati za one koji nemaju putera na glavi.

• Postoji to uveravanje da su oni koji su ranije bili na vlasti nešto naučili i da neće ponavljati greške. Mnogi razočarani birači govorili su i uoči izbora 2012. godine posle kojih je Demokratska stranka izgubila vlast – ‘Neka dođe bilo ko drugi, samo ne više ovi, ne može biti gore.’ Je li to dobar način razmišljanja?

– Uvek može biti rđavije nego što je. Posebno kada građani lako ispuste iz svog vidokruga mogućnost kontrole vlasti. Ključna stvar je da ne dozvolimo vlastima da se odnose prema nama kao prema magarcima. Da li će nam uši biti veće ili manje, zavisi od nas. U tom smislu, oni koji su smatrali da će naprednjaci biti manje zlo, pa su sada razuvereni, neka glasaju za nekog drugog. Ali, trebalo bi da gledamo i ko je šta radio do sada.

Izvor: Al Jazeera