Ian Bremmer: Srbija i Kosovo sve bliže dogovoru

U Beograd je svratio odmah nakon završetka Minhenske bezbednosne konferencije, koja svake godine okuplja svetske stručnjake za bezbednost i najbitnije političke lidere. Ian Bremmer je jedan od najpriznatijih eksperata iz oblasti država u tranziciji, američke spoljne politike te procene političkog rizika.

Osnivač je i predsednik Eurasia group, njujorške konsultantske kuće, koja širom sveta pruža usluge procene globalnog političkog rizika. Bremmer je takođe urednik i kolumnista Time magazina, autor je bestsellera, koje tretiraju temu američke supermoći i mogućih budućih scenarija za Ameriku u budućnosti, koju razmatra između ostalog u knjigama: Supersila: Tri moguće uloge Amerike u svetu, Svaka nacija za sebe: Dobitnici i gubitnici na G-nula planeti, Kraj slobodnog tržišta: Ko dobija u ratu između država i korporacija?

U Beogradu, svetski stručnjak za geopolitiku ne seje optimizam. Kao gost CIRSD-ove debate naveo je da u svetu mnoga žarišta počinju da eskaliraju. Upitan kako vidi 2018. godinu u smislu geopolitičkih događaja i njihovih posledica, kaže:

“Upravo se završila godina sa Trumpovom administracijom, (koja je delovala) u mnogo podeljenom geopolitičkom poretku, a tim povodom nije izbila nijedna kriza. I to je dobro, međutim ne verujem da ćemo moći da nastavimo na isti način, imajući u vidu sta se sve dešava u svetu. Wolfgang (Ischinger, bivši nemački diplomata, predsedavajući konferenciji u Minhenu) je rekao da je svet na ivici, i čini se da svaka pojedina međunarodna stavka eskalira, dok ja osobito ne čujem diskusije političkih lidera šta s tim uraditi”, rekao je Bremmer.

Prilikom sletanja u Beograd, napisali ste na svom tviter nalogu, da nakon vaše posete Srbija neće više biti ista. Na šta tačno ste mislili?

– Pa ima tu neke egzistencijalne misli. Činjenica da smo Kevin (Kevin Rad, bivši premijer Australije) i ja tu znači da će Srbija proći kroz totalnu promenu, takođe činjenica da sad vi i ja razgovaramo podrazumeva da će naši životi biti drugačiji kao rezultat tog razgovora. Kevin i ja smo najbolji drugari, obožavamo da putujemo, sedimo ovde, razmenjujemo mišljenje. To je uvek fantastično. Ja sam ovde besplatno, zaradio sam dovoljno novca, uradio sam dosta toga u životu i sad mogu da radim stvari zato što mi prijaju. Volim da putujem, da srećem nove ljude i da pričam sa njima. Volim političke nauke.

Da li ste se sreli sa nekim bitnim, uticajnim političarima u Srbiji?

– Ne želim da govorim detaljno o tome, ali ‘off the record’ mogu da kažem da smo imali jako zauzet dan, i mislim da ćete uskoro videti rezultate toga. Sutra ujutru se vraćamo za Njujork.

Kako gledate na dijalog Kosova i Srbije?

– Čini mi se da se Srbija i Kosovo približavaju dogovoru, i jako bih želeo da se to i desi. Znači hteo bih da se Srbija i Kosovo dogovore, to bi jako olakšalo učlanjenje Srbije u Evropsku Uniju, takođe ovo bi olakšalo Kosovu da dobije mesto u Ujedinjenim nacijama. Takođe ovo bi bio jedan problem manje za američke spoljne poslove. Ipak vidite, s druge strane, tako sam isto mislio kad su u toku bili razgovori oko Kipra. Bili smo blizu, ali nije se desilo, uvek kad se rešavaju problemi gde ima uticaja teritorijalnosti i nacionalizma, dok god nema sporazuma, ne znaš šta može da se desi.

Mnogi zvaničnici SAD-a kažu da Balkan nije bitna regija za tu svetsku silu. Ipak proteklih godina SAD je uložio mnogo napora naprimer u promenu režima u Makedoniji ili učlanjenju Crne Gore u NATO. O čemu govori kontradikcija između diplomatije i stvarnih dešavanja?

– To se dešavalo za vreme Obamine administracije, koja je bila više aktivna i zainteresovana za problem ljudskih prava i slično. Balkan nije prioritet za SAD, delimično zbog toga što inače od momenta Trampove administracije SAD manje pažnje posvećuje spoljnoj politici. Takođe, SAD ne želi da bude toliko uključena u spoljne probleme kao nekada. Treba imati na umu da su ovde ekonomije male (i to je deo razloga), ipak postoje dijaspore, koje su zainteresovane za Balkan.

Koja od balkanskih zemalja je po vama u najtežem položaju?

– Dakle, mislim da je očigledno Kosovo u najgorem ekonomskom položaju, ali ovo nije ni čudno. Kad nema resursa, ima nerazvijena infrastruktura, visok nivo nezaposlenih, ne tako dobro školstvo, šta da se očekuje. S druge strane postoji potencijal za razvoj. I tu mislim na sve balkanske zemlje, ljudi ovde su dobro školovani, zemlje su relativno male i pristupačne, klima je atraktivna. Sad kad „One belt, one road” (kineska investicija u infrastrukturu) donese novac u region, te kad se oslobode fondovi EU, koji će omogućiti Srbima da kompletno promene prirodu svoje ekonomije i politike, biće fantastično. Potencijal (za razvoj) postoji za celu regiju.

Kad bi ta promena mogla da postane vidljiva za građane?

– Mislim da je u pitanju jedna generacija. Educiraš ljude, menjaš sredinu (način na koji ona funkcioniše), ali to zaista traži promenu cele generacije. Ipak, imajmo na umu da generacije mogu biti različite – mogu da cene ili ne cene demokratiju. Ovo uvek može da bude ili dobro ili loše.

Izvor: Al Jazeera