Ekonomski rast BiH na nivou EU-a i dalje je samo san

Kosovo definitivno ruši CEFTA sporazum, tvrdi Mirko Šarović (Arhiva)
Kosovo definitivno ruši CEFTA sporazum, tvrdi Mirko Šarović (Arhiva)

Ekonomski analitičari se slažu s konstatacijom šefice Kancelarije Svjetske banke u BiH Tatjane Proskurjakove da bi u toj zemlji 25 godina morao biti rast šest posto da bi dostigla nivo Evropske unije.

Sanel Halilbegović, profesor na Burch Univerzitetu u Sarajevu, kaže da bi ga učinilo sretnim da BiH dostigne i prestigne EU u ekonomskom rastu, ali da je  realnost je, nažalost, drugačija.  

Bez sveobuhvatnog ‘remonta’ ekonomskog sistema BiH, odnosno pristupa i olakšica investitorima te pogotovo agresivnih podsticaja sada već veoma modernom tržištu start-up-a, BiH ne samo da neće moći da bude na nivou, već će hronično kaskati za Unijom, smatra Halilbegović. 

Slično razmišlja i ekonomski analitičar Zoran Pavlović, koji tvrdi da Bosna i Hercegovina nije atraktivno područje za dolazak stranih investitora, a da čak nije atraktivna ni za domaće investitore zbog toga što je kupovna moć građana BiH jako opala i oni nisu tržište kojem se može prodati roba.

‘Rast je potreban, ali ovoj zemlji treba više’

Po riječima Proskurjakove, BiH bi mogla ostvariti veći ekonomski rast od tri posto, koliko iznosi projekcija za ovu godinu, samo ako se promijeni strukturalna osnova ekonomije zemlje.

Ona je dodala da je ova promjena i suština strategije Banke.

“Ako pretpostavimo da će se ovaj rast od tri posto ne samo ostvariti već i održati, iako je njegova održivost pod znakom pitanja, to nije dovoljno da bi se BiH ikad približila EU. U BiH bi 25 godina morao biti rast šest posto, da bi dostigla nivo Unije”, kazala je ona.

Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović kaže za Al Jazeeru da BiH ne mora možda dostići nivo EU-a kada je u pitanju ekonomski rast, ali da bi ona trebala napredovati i približavati se tom nivou.

“Trenutno nam je otprilike dostižan taj rast od tri posto i to se smatra solidnim rastom, ali da bi imali nešto više potrebno je sigurno više investicija. Mora se provoditi mnogo, mnogo više infrastrukturnih radova u transportnoj infrastrukturi i energetici. Treba nam više kapitala, kako bi se otvarala radna mjesta. Kada se to desi, onda možemo očekivati veći rast od ovog trenutnog. Značajno je da imamo rast, ali ovoj zemlji je potrebno mnogo više“, tvrdi Šarović.

Halilbegović kaže da su države poput BiH, koje su u tranziciji i svježem rastu, inače mamac za svjetske investitore i špekulante koji su u potrazi za visokim povratom generiranim ekonomskim rastom države. Međutim, BiH kroz jedan autodestruktivni modus operandi koji čini sve da postavi što više prepreka investitoru, samu sebe čini ‘neatraktivnim’ izborom. 

“Država poput BiH bi sa svojim intelektualnim i prirodnim potencijalom mogla biti jedna od onih koje ostvaruju dvocifren kratkoročni rast, ali postoji niz faktora koji ovaj idealni scenario inhibiraju“, navodi on.

‘Jedinstveno rješenje’ za ovaj problem, dodaje on, ne postoji, jer je ono multislojevito i konglomeratno te je i za približan rast nivou EU-a potrebna sinhronizovana reforma ekonomije i edukacije.

Kvazisocijalistički sistem ekonomije

Prokurjakova se u svom izlaganju posebno osvrnula na sistem oporezivanja i socijalne zaštite u BiH, za koji je kazala da je zasnovan na jugoslovenskom modelu koji pretpostavlja da svi rade za državu.

“BIH se i dalje drži jednog amalgama između socijalizma i kapitalizma.  BiH nasljeđuje i upotrebljava jedan kvazisocijalistički sistem ekonomije koji se manifestuje izuzetno teškim, neefikasnim te tako, veoma skupim državnim aparatom.  Ne zaboravimo da npr. na Zapadu u državnoj službi većinom rade socijalni slučajevi za veoma male plate, dok je kod nas sistem upravo suprotan i čini državu najpoželjnijim poslodavcem. Lako je izračunati da realni sektor i oni koji zaista proizvode u stvari održavaju državni aparat, a zauzvrat manjka progresivni porezni sistem koji bi daleko više oporezivao upravo one koje u BiH imaju najveće plate, a to su upravo oni koji rade za državu“, objašnjava Halilbegović.

Tvrdi da, ako se ekonomski rast BiH ikada ozbiljno približi onom EU-a, izuzetno slab porezni sistem i neefikasna socijalna zaštita će zasigurno anulirati takav rast.  

“Na primjer, BiH će veoma brzo (unutar narednih 10 godina) biti suočena sa krizom penzionog sistema koji će biti bez presedana.  Potreban je, ne samo remont državnih sistema, već i remont u mentalitetu i pristupu građana državi BiH“, smatra on.

Zoran Pavlović smatra, slično kao i Halilbegović, da, kada u proteklih deset godina posmatramo pad kupovne moći i stagnaciju ekonomskih parametara zemlje, “a poznato je da smo u mnogo analiza koje su pravile eminentne institucije označeni kao najnerazvijenija zemlja ove regije, pa i Evrope“, teško se može računati da će BiH ikada stići zemlje EU-a.

“Stopa rasta BDP-a ne bi smjela biti ispod deset posto. Stope rasta koje se spominju, a o kojim govore naši političari, od otprilike tri do 3,5 posto su besmisleno male. Uz to, imamo drugi problem koji je vezan za rast BDP-a, a to je činjenica da naši mladi, obrazovani ljudi napuštaju zemlju i to trajno. Tako da, praktično, i kada bi doveli potencijalne investitore, prvi problem s kojim bi se susreli je nedostatak adekvatne radne snage, kvalifikacija i adekvatnog motiva za rad. Naš životni koncept je postao toliko trivijalan i toliko nakaradan da samo onaj koji ima skup auto i provodi ceo dan u jednom kafiću je uspešan poslovan čovek. Bilo kakav rad, koji podrazumeva borbu da stvorite novu vrednost i zaradite platu se ne smatra adekvatnim. Jedini interesantan rad je obezbediti platu zapošljavajući se u javnom sektoru, gde sam dolazak na radno mesto podrazumeva dobijanje plate. To je najgora moguća destrukcija ljudskog uma, motiva i volje za napredovanjem i stvaranjem neke nove vrednosti“, smatra Pavlović.

BiH zarobljena u začaranom krugu

Imajući u vidu da taj ambijent, koji je proistekao iz činjenice da javni sektor predstavlja glasačku mašinu koja se ne smije dirati, zavisi od stepena zadovoljstva te mašinerije, nastavlja Pavlović, onda nije ni čudno da na taj javni sektor BiH troši ogromna sredstva, koja nikakav efekat nemaju na ekonomiju.

Smatra da je BiH zarobljena u začaranom krugu.

“U jednom nasleđenom sistemu bivše Jugoslavije u kome su se pojavili znaci slobodnog preduzetništva ili kapitalističkog načina ponašanja smo došli do toga da su se oni bliži vlasti naglo obogatili. Vlast, u želji da ostane na mestu kojem je dosad bila, hrani javni sektor i isplaćuje plate, makar na osnovu kredita. Kada se to sve sagleda, činjenica je da praktično ne dajemo nikakvu stimulaciju i motivaciju mladim ljudima. Mi nemamo ni kapitalizam, ni socijalizam, već jednu vrlo čudnu kombinaciju koja pogoduje onima bliskim vlasti“, objašnjava on.

Iz Agencije za unapređenje stranih investicija u Bosni i Hercegovini (FIPA) su ranije ove godine kazali da je osnovni preduvjet za privlačenje stranih investitora u jednu zemlju politička stabilnost, a da “o tome koliko smo politički stabilno područje govori sam priliv stranih ulaganja u BiH, koji je svake godine sve niži i niži“.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Na univerzitetu Johns Hopkins u Washingtonu održan je panel o ekonomskoj situaciji u BiH na kojem su govorili političari i poslovni ljudi iz BiH te analitičari i predstavnici State Departmenta. Njihove poruke prenosi Ivica Puljić.

Više iz rubrike TEME
POPULARNO