Napadnuti antifašist: Od povreda više boli poniženje

Samo zato što je javno istakao antifašističko opredjeljenje, noseći na ruci precrtan kukasti križ, aktivist za ljudska prava Aleksandar Sekulić pretučen je na koncertu u središtu Beograda. Pretukao ga je nepoznati mladić, nedaleko od pozornice na kojoj je nastupao bend “Samostalni referenti” i u publici koja nije učinila ništa da ga zaštiti. Nakon što je završio svoj nasilni čin, kao trofej je ponio znojnicu s precrtanim kukastim križem, koju je Aleksandar nosio na ruci.

“Tužno mi je i uvredljivo što sam dobio batine na koncertu grupe koja izvodi ska, muziku koja zagovara i toleranciju, i jedinstvo ljudi. Simbol te vrste muzike je crno-bela šahovnica, koja sugeriše na jedinstvo crnih i belih ljudi. Imao sam na sebi antifašističko obeležje koje bi trebalo da bude u potpunoj saglasnosti sa porukom koju ta muzika šalje, ali je očigledno u publici bilo nekoga ko se sa tim ne slaže”, priča Sekulić.

Nekoliko dana nakon napada, u kojem je zadobio brojne udarce po glavi, ponavlja ono što je i napisao na Facebooku – “od povreda više boli osećanje dubokog poniženja”.

Napadnut usred koncerta

“Na koncertu benda ‘Samostalni referenti’ u Domu omladine u Beogradu dobio sam batine. U prvim redovima i usred vesele pesme.

Razlog je bila moja znojnica sa precrtanim kukastim krstom. Kratko podšišani momak me je uhvatio za ruku, vikao na mene i udarao me pesnicom u glavu. Pokušao sam da se odbranim, ali nisam uspeo. Završio sam na podu, a znojnica je bila kod njega”, napisao je Aleksandar Sekulić na svom Facebook-profilu.

“Apsolutno je nenormalno rešavati probleme nasiljem. Nepojmljivo je da se ideološki ili politički sukobi razrešavaju batinama. Žao mi je što sam ponižen i dobio batine, ali nikad ne bih voleo da onaj ko je mene pretukao dobije batine zauzvrat. Protiv nasilja sam i privatno i javno. Ne pada mi na pamet da bilo kakav vid sukoba razrešavam time”, kaže Sekulić.

Zabrinjavajući trend batinanja

Ne misli da su batine kao način rješavanja nesporazuma s neistomišljenicima samo problem Srbije s obzirom na to da “ni druge države nisu bezbedne što se tiče ekstremističkog nasilja”. No, ono što postoji u Srbiji, po njemu, jest “zabrinjavajući trend u poslednjih par godina u kojem se oživljava političko i ideološko nasilje”.

“Verujem da ovakvih desničara, ekstremnih i nasilnih, ima svuda. Oni su na tribinama i ulicama. Bili su na Obilićevom vencu, u Beogradskoj, na Zelenjaku kad im se na putu isprečio neko nepoželjnog pasoša ili boje kože. Okupljaju se pod bakljama i zastavama. Sede na slavama. Voze se u šarenim vozovima i rade u vladinim kancelarijama, koje mirišu na devedesete. Uglavnom su na uslovnoj slobodi, a retko u zatvorima”, napisao je na Facebooku.

Za Al Jazeeru prepričava slučajeve u kojima su njegovi prijatelji dobivali batine ili su im pretili “samo zbog toga što su sumnjivo izgledali u smislu seksualne orijentacije ili je samo neko mislio da izgledaju neprihvatljivo”.

Mitić: ‘Nasilje je postao dio kulture života’

Al Jazeera je ranije pisala o fizičkim napadima na članice i članove Inicijative mladih za ljudska prava Srbije, čiji je član do prije godinu dana bio i Aleksandar Sekulić.

Direktorica Inicijative Anita Mitić smatra kako napad na Sekulića “nema toliko veze sa tim da li je bio član neke nevladine organizacije ili ne, već samo sa činjenicom da je nosio obeležje antifašizma i da je zbog toga dobio batine”. “Kad ovde kažete za nekoga da je antifašista, to se skoro smatra uvredom, a ne nešto na što trebamo da budemo zaista ponosni”, ukazuje Mitić.

Napominje i kako “batine nisu samo problem kad ih dobijaju politički neistomišljenici, nego batine dobijaju i žene u porodici, deca u školi, LGBT osobe, svako ko je malo drugačiji. Nasilje je postalo deo kulture života i preživljavanja u Srbiji, što je strašno opasno, posebno za buduće generacije, koje će usvojiti batine kao sredstvo legitimnog obračuna s onima koji ne misle isto”, upozorava Mitić.

“Neki moji prijatelji su završili u inostranstvu tražeći azil. Za mnoge napadače znam da im slučajevi nikad nisu na sudu rešeni ili se dešava da kazne nisu primerene, odnosno da su kažnjeni uslovnim kaznama”, navodi Sekulić.

Smatra i da veći dio bivše Jugoslavije ima problem sa snažnom desnicom, pri čemu precizira da se “ne radi samo o ekstremnoj desnici, nego je politički spektar pomeren udesno”.

“Običnim ljudima postaje teško da jasno osude nešto što je ekstremno, a ono što je ekstremno počinje da liči na ono što je mnogima blisko. Fašisti, neonacisti, nazovite kako hoćete tu ekstremnu desnicu koja nije ogromna, zapravo su navijači, huligani, doušnici, pripadnici underground političkih pokreta. Mislim da njih nema preterano puno, a policija uglavnom zna o kojim se grupama i pojedincima radi”, navodi.

Podrška slobodama svih

Smatra i kako je “za suočavanje sa fašistima bitno raditi na tome da se i generalni stav ljudi menja, a opčinjenost sopstvenim narodom, verom i kulturom razume u kontekstu u kome su te stvari podjednako vredne kao i druge kulture, vere i narodi”.

Na kraju, 31-godišnji Mladenovčanin s diplomom magistra ljudskih prava, ponavlja kako će i ubuduće još snažnije biti posvećen pravima ljudi, njihovoj slobodi i nenasilju.

“Onaj koji me tukao i oni koji su se radovali tim batinama verovatno bi se iznenadili kad bi znali da njihova prava i slobode poštujem više nego mnogi drugi”, poručuje Sekulić.

Umjesto zaključka upućuje na svoju objavu na Facebooku nakon napada. Među ostalim, napisao je: “Donedavno sam mislio da je nacionalni moto građana Srbije koji, zbog bede, poslušnosti i straha, ne dižu glas protiv nepravde ‘Dobro je dok ne biju’. Sad mislim da je prikladniji moto: ‘Dobro je dok ne biju mnogo’.”

Izvor: Al Jazeera