Ugledna policija s dnevnicom od 1,2 eura

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o karijernom napredovanju policijskih službenika koja će doprineti profesionalnijem odnosu pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i jačanju ugleda i dostojanstva  policije.

Uredbom  je ukinuto prevremeno i vanredno unapređenje, ali je njenim usklađivanjem sa novim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, ponovo odloženo pitanje povećanja plata, dok na putu evrointergracija Srbija vidi sebe kao deo hibridnog Starog kontinenta, u kome se oduvek najskuplji čin stavljanja glave u torbu, naplaćuje u rasponu od milion do desetina miliona. Evra, naravno. 

Oni s većim nevoljama i u besparici bi možda malo spustili iznos, pa bi se onda pogađali oko nekoliko stotina hiljada evra, jer malo je verovatno da bi uprkos hroničnoj besparici prosečan Srbin pristao da rizikuje svoju kožu za neku manju sumu ili crkavicu. Bez obzira na to u kojoj se životnoj situaciji nalazio.

Međutim, postoje tradicionalno popularne profesije u kojima rizikuju glavu, skakodnevno, za daleko manje novca. Dosta, dosta, dosta manje para.

Nekad ‘jake snage MUP-a, danas zadnja rupa’

Verovali ili ne, u Srbiji prosečan policajac svakodnevno rizikuje glavu za  1,2 evra, koliko iznosi njegova dnevnica, na terenu. Toliko zarađuje, ukoliko obavlja visokorizične zadatke van mesta radnog rasporeda.

“Ovde se sve, pa i naše dnevnice menjaju, tako da policiji ne bude ništa  bolje. Nije onda neobično što je naš ekonomsko-socijalni položaj iz dana u dan sve teži, jer se nizom mera i postupaka kompletna racionalizacija svodi na redukciju, odnosno smanjenje plata, koje svima nama život znače. Na sceni je, dakle, negativna transformacija normativnih akata, čijim poređenjem je očigledno da smo pre dve godine imali više zarade i bili neuporedivo bezbrižniji”, objašnjava Momčilo Vidojević, predsednik Novog policijskog sindikalnog saveza.

Besparica – policijska boljka u regiji

Prema zvaničnim statističkim podacima, izuzetak je Slovenija sa prosečnom platom od 1.500 evra, dok su čuvari javnog reda i mira, u zajedničkim sindikalnim izjavama  “dovedeni  na rub egzistencije”, zbog niskih plata u Hrvatskoj (465), Bosni i Hercegovini (435), Crnoj Gori (400), Srbiji (345)  i Makedoniji (310 evra).

“Plate su sramno niske, a razlike neobjašnjive u poređenju primanja u posavskom kantonu i Federalnom Ministarstvu unutrašnjih poslova. U organizacionim modalitetima, nema dnevnica, nego prekovremeni rad koji iznosi 50 posto, u odnosu na osnovnu platu”, rekao je Mirza Hadžiabdić, predsednik Upravnog odbora Sindikata policije Kantona Sarajevo.

Prema njegovim rečima, još početkom oktobra 2015. godine je ozakonjena velika nepravda: ”Nema pravde, ako tražite istinu. Naročito, kod potraživanja zarada, regulisanih Opštim kolektivnim ugovorom, koji je srpska Vlada ukinula, pod izgovorom da je bilo zloupotreba i skanadala oko dnevnica. To je delimično tačno, ali u jednocifrenom procentu, dok je većina kolega u uniformi, po snegu, vejavici i kiši zaslužila najmanje četiri odsto od prosečnog ličnog dohotka u Srbiji, što je prosečno iznosilo oko 2,2 evra, koliko smo ranije dobijali za dnevnice”.

Policiji srećom nije prekipelo, iako sindikalne vođe u Srbiji podsećaju da su “nekad, od 1990. do 1995. bile jake snage MUP-a, a danas su zadnja rupa”, što umnogome odgovara sadašnjem mizernom položaju.

“Slučaj naših dnevnica je više od državnog skandala. Svi praktični primeri i iskustva dokazuju da se na sve načine, vešto izbegava isplata policijskog angažovanja van radnog vremena. Prema već pomenutoj nakaradnoj uredbi, za rad van stacionarnog mesta, po kojem su policajci rešenjem raspoređeni, isplaćuje se pomenuta nadoknada u vidu dnevnice, u koju ulaze troškovi boravka i ishrane. Dakle, da ne bude zabune, za tih 1,2 evra svakodnevno treba da pokrijemo troškove ishrane, kao i sve druge potrepštine, osim prenoćišta, koje obezbeđuje poslodavac” naglašava Vidojević.

Policija na sirotinjskom putu

Zakonske akrobacije, na štetu policije, nemaju kraja. Sastavljena od bezbroj epizoda, serija legislativnih nepravdi prema policiji, otkriva bezakonje, po kome suprotno važećim standardima radno vreme, bolje reći smenski rad traje 12 sati, što je za trećinu duže od normativno dozvoljenih osam časova. 

 “Vreme provedeno u putu se ne računa. Tako, na primer, ako se za derbi u Beogradu ili gostovanje novopazarskog superligaša na Banjici angažuje policija iz Pazara, Sjenice i Tutina, 1,2 evra se zarađuje samo ako službeno aktiviranje na beogradskom stadionu traje između 12 i 24 časa. Za angažovanje kraće od 8 do 12 sati, isplaćuje se tek pola dnevnice ili 0,6 evra” , konkretizuje Vidojević.

Znači, poređenja radi, od dnevnice za službeni policijski, bolje reći sirotinjski put, skuplji su burek i jogurt. Više košta doručak zvani suvi ručak i baš to ponajviše iritira Vidojevića: 

”Policijske i vojne dnevnice bile su nedavno tema parlamentarnih rasprava. Posle načelne polemike o predlogu budžeta za ovu godinu, opozicioni poslanici nas uniformno podržavaju, ali su koaliciona vlast i ministri, kategorično protiv bilo kakvog povećanja dnevnica, što najbolje ilustruje paradoksalnu situaciju u kojoj je zvanična vlast  navodno motivisana za regionalnu stabilnost, iako ništa ne ulaže u osnovnu bezbednost građana”. 

Patriotizam i dnevnice

Reagujući na oficijelni zahtev sindikalnih udruženja za povećanje dnevnica ministar Nebojša Stefanović, u izjavi za Tanjug, apostrofirao je da “Srbija modernizuje svoju vojsku i policiju, a da ljudi kojima je čitav patriotizam stao u visinu dnevnice ne razumeju niti bezbednosni aparat, ni potrebe građana”.

Na ovu izjavu je reagirao Momčilo Vidojević: “Srbija nije u ratu, ni u vanrednom stanju, zbog čega je ministrova izjava još jedna prazna priča i demagogija, kojom beži od odgovornosti zbog njegovog kockanja bezbednošću građana, astronomskim troškovima za lično obezbeđenje, službeni auto i ko zna koliko puta veću platu u poređenju sa policijskim prosekom. Zato je više nego očigledno da su u izostanku depolitizacije, policiji u Srbiji uskraćena sva prava, osim da budu patriote sa praznim tanjirima, dok su političarima rezervisani puni tanjiri“.

Uprkos sterilnoj retorici, zatečeno stanje opreme i zaštite za profesionalce koji rade najteže zadatke je prilično kontaminirano. Vidojević smatra da su “posledice maćehinskog odnosa započete i nedovršene depolitizacije očigledne i da su, vojska i policija saterani u mišju rupu, primorani da štrajkuju, prvi put u svojoj istoriji. Da na ulici traže zarade i dnevnice čija isplata po nepisanom pravilu kasni mesecima”.

Policija, ali stvarno

Sadašnjost je u policijskoj uniformi nepodnošljiva.

Prema rečima jednog policajca sa graničnog punkta Srbije prema Crnoj Gori, “moral i motivisanost policajaca nisu bili na nikad gorem nivou, zbog lošeg odnosa prema zaposlenima”.

Doduše, malo bolje motivisani su žandarmi u isturenim punktovima u Kopnenoj zoni bezbednosti (KZB), koji imaju 12 evra za svaki dan, tokom dve obavezne nedelje, provedene iz baze na terenu u improvizovanim rovovima i bivacima, bez osnovnih uslova za higijenu i u situacijama u kojima ni infektivne ili akutne bolesti nisu izuzetak, već pravilo.

“Da, baš tako. Oni dežuraju pod prismotrom, u specifičnim radnim uslovima, odvojeni od porodice i nemaju tu lažnu privilegiju da su stalno na terenu, nego idu po smenama i onda su vremenski i njihove zarade, što se tiče dnevnica, opet prepolovljene. Vla­da Sr­bi­je pre­sta­la je da is­pla­ću­je tzv.”desetku socijalne pomoći” u iznosu od  85 evra „bo­nu­sa na pla­tu“ ko­ji se is­pla­ći­vao od 2011. go­di­ne. Ume­sto toga, u za­ra­du je implementi­ran iz­nos od 45 do 55 evra, u za­vi­sno­sti od mi­nu­log ra­da”, naglašava Vidojević.

Nema sumnje nepovratno su prošla vremena kad je plata u policiji bila dovoljna za život, a dnevnice za terenske rashode. Sad je posebna tema pogranična avantura policije u kontroli migrantske rute prema Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj.

“Znam da nikom nije lako, ali srpski policajci nikoga ne prozivaju iz hira. Tražimo da se poštuje zakon, da se stvore uslovi u kojima možemo da obezbedimo bezbednost i sigurnost, da se najzad prekine otimanje naših zarada. Ne samo dnevnica, već osnovnih plata, socijalnih dodataka i penzija, osakaćenih sa 10 odsto mukotrpno stečene zarade, u kojoj dnevnice učestvuju u tragikomičnim tragovima, zbog kojih nikome u policiji ne prija naša pozicija”, zaključuje Momčilo Vidojević,  oguglao na pretnje premijera Vučića i ministra Stefanovića, adresirane na novobeogradsku centralu, u Bulevaru Zorana Đinđića.

Na kraju se nameće pitanje – ko štiti, omražene i ponižene policajce.

Umesto službenog odgovora javna je i dovoljno otrežnjujuća tajna da trenutno u srpskoj policiji najbolje prolaze saradnici raznoraznih službi i pojedinci godinama angažovani u zakulisanoj crnoberzijanskoj zoni.

Zato je Srbiji, za unutrašnju upotrebu, potrebna poštovana policija.

Policija, ali stvarno. Da narod ne (pred)oseća, kad Srbija unutra plače.

Izvor: Al Jazeera