Srbi u Mađarskoj: Čvrsta veza sa matičnom zemljom

Dan državnosti – Sretenje, ne obeležava se samo u Srbiji. Pripadnici srpske manjine u Mađarskoj, iako su pretežno mađarski državljani, svečano obeležavaju ovaj datum, i na taj način, kako kažu, održavaju čvrstu vezu sa matičnom zemljom.

„Obeležavanje Sretenja je novijeg datuma, za razliku od ostalih tradicionalnih, pre svega crkvenih praznika koje mi kao Srbi ovde u Mađarskoj obeležavamo. Takav praznik je recimo Dan Svetog Save. Posle 2004. godine, kada je u Srbiji održana velika proslava – 200 godina od Prvog srpskog ustanka, mi smo rešili da i ovde u Budimpešti, priredimo program. To je u našoj zajednici prihvaćeno veoma dobro. Uvek smo ukazivali na čvrste veze Srba iz Ugarske sa Prvim srpskim ustankom i tako smo pokušali sve to nekako istorijski da povežemo. U isto vreme, to je i prilika da se iskaže važnost veze sa našom matičnom zemljom – Srbijom“, objašnjava Petar Lastić, direktor Srpskog instituta u Budimpešti.

Svečana akademija

Srpska samouprava i Srpski kulturni klub u Budimpešti povodom obeležavanja Sretenja, svake godine organizuju Svečanu akademiju. U programu pre svega učestvuju umetnici Srpskog pozorišta u Mađarskoj i đaci Srpske gimnazije Nikola Tesla, konkretno hor te značajne obrazovne ustanove u Budimpešti.

Organizaciju Svečane akademije pokrenuli smo nakon 2004. godine, kada je taj praznik ponovo vraćen kao državni praznik u Srbiji. Ovaj datum smo obeležavali i ranije, ali na drugi način, sa jednom jačom tematikom i sa akcentom na verski aspekt tog praznika. Uvođenjem Dana državnosti u naš godišnji program mi smo na neki način dali jednu novu dimenziju svim dešavanjima koje Srpski kulturni klub u Budimpešti organizuje, ističe Vladan Jovanović, sekretar Srpskog kulturnog kluba u Budimpešti.

„Za nas, Srbe, ovo je značajan tradicionalni praznik. Znamo da je to najnoviji srpski državni praznik, ali smo ga mi obeležavali i ranije kao Dan prvog srpskog ustanka, obeležavali smo ga i kao verski praznik – Sretenje gospodnje, ali i vezano za razne druge običaje“, objašnjava Borislav Rus, predsednik Srpske samoupoprave u Mađarskoj, i dodaje: „Mi danas taj praznik slavimo višestruko, jer znamo da je to i praznik srpske vojske. U isto vreme slava Srpskog kulturnog kluba u Budimpešti, koji funkcioniše pod pokroviteljstvom Srpske samouprave,  je Sveti Trifun, koji se obeležava 14. februara. Povezali smo dakle dva praznika, Svetog Trifuna kao zaštitnika Srpskog kulturnog kluba u Budimpešti i Dan državnosti Srbije – Sretenje“.

Jučer i danas

Program svečane akademije se svake godine ostvaruje zajedničkim naporima Srpskog instituta, Srpskog pozorišta, Kulturnog centra Srba u Mađarskoj, Srpskim samoupravama V, XIV i XIX kvarta i Udruženjem Srpski forum. Tradicionalno se na akademiji dodeljuje Sretenjska povelja, a ovogodišnji dobitnik je dr. Milan Micić, istoričar iz Srbije.

„Sretenjska povelja koju su mi dodelili Srbi ovde u Budimpešti jeste priznanje, jer pripadam jednom krugu srpskih istoričara koji su dobili ovu nagradu. U isto vreme to je i obaveza da nastavim svoj rad, i da nagradu opravdam. Ja se kao istoričar bavim temama koje su vezane za istoriju Srba iz Mađarske, a u narednom periodu želim da istražim nešto što je jako bitno u istoriji, a to je proces njihove optacije u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca posle Prvog svetskog rata“, kaže dr. Micić.

Prema poslednjem popisu, u Mađarskoj danas živi oko deset hiljada Srba, od toga nešto više od dve hiljade u Budimpešti. Poslednjih godina, kako se odnosi Srbije i Mađarske popravljaju, i srpska zajednica u Mađarskoj živi bolje.

Kako žive Srbi u Mađarskoj

„U privatnom životu nekih velikih promena nema. Ovde je već dugi niz godina prilično komotno živeti kao pripadnik nacionalne manjine. Sa druge strane, kada je u pitanju naša delatnost, a to je pre svega očuvanje naše tradicije i kulture, tu nam je posao prilično olakšan. Jednostavno, kada imate lakši pristup sredstvima, da barem deo onoga što ste zamislili i realizujete, to jedan veliki plus. Na taj način itekako osetimo da odnosi između Srbije i Mađarske idu maksimalnom uzlaznom putanjom“, kaže Vladan Jovanović.

„Mi smo jako zainteresovani da naše dve zemlje imaju kvalitetne dobrosusedske odnose. Iz toga najviše koristi imaju Srbi u Mađarskoj i Mađari u Srbiji“, navodi Borislav Rus, i nastavlja: „Takav pristup u rešavanju pitanja očuvanja identiteta, odnosno položaja manjina, bilo u Srbiji ili Mađarskoj je od velikog značaja. Mislim da politički faktori treba da nastave razgovore na tu temu, kako zbog dobre saradnje tako i zbog međusobne koristi“.

Odnose kreira politika

„Uvek je važno da na najvišem nivou, na nivou politike, odnosi između dve države budu dobri, jer to blagotvorno deluje na položaj manjina. Poslednjih godina, ipak, imamo više prilika da izgrađujemo svoje ustanove i na taj način se zalažemo za očuvanje ovdašnje zajednice. To je svakako pozitvna stvar, jer posle više decenija napetosti, ovi relaksirani odnosi pozitivno utiču i na raspoloženje naše zajednice“, dodaje Petar Lastić.

„Srpska zajednica u Mađarskoj je mala zajednica. To je sa jedne strane tradicionalna zajednica, ali ima i Srba koji su ovde došli u poslednjih 25 godina. To je zajednica koja ovde na različite načine čuva svoju kulturu, jezik i tradiciju. Srpska samouprava, kvartovne samouprave, Srpski kulturni klub, Kulturni centar i Srpske narodne novine su u stvari pokazatelji da Srbi u Mađarskoj punim plućima žive svoj nacionalni život i neguju svoje biće i svoj identitet“, zaključuje Micić.

Izvor: Al Jazeera