‘Sjedinjene evropske države’: Da, ali ne uskoro

Analitičari nisu složni po pitanju kada će se stvoriti uslovi da zemlje Evropska unije približe svoje stavove do te mjere da nastanu ‘sjedinjene evropske države’, prijedlog kojeg aktualizirao lider Socijaldemokratske partije (SPD) u Njemačkoj, Martin Schulz.

Schulz je izjavio da će njegova stranka dobiti podršku samo jasnom vizijom Evrope i pozvao je na stvaranje ‘sjedinjenih evropskih država’ do 2025. godine.

Njegov prijedlog je podržao ministar vanjskih poslova i bivši lider SPD-a, Sigmar Gabriel, dok su mu se usprotivili neki visoki zvaničnici konzervativaca kancelarke Angele Merkel.

“Često političari budu kritizirani zbog toga što nemaju nove ideje, a sada je Martin Schulz nešto predložio i odmah ga napadaju“, branio je Gabriel svog stranačkog kolegu.

Zvaničnik konzervativaca Volker Kauder izjavio je da Schulzov evropski prijedlog predstavlja “opasnost po Evropsku uniju”.

Peter Altmeier, šef kabineta Angele Merkel, kazao je da je ta ideja, posebno njen vremenski okvir, nerealna, dok je ministrica odbrane Ursula von der Leyen kazala da je ideja odlična, ali da vjeruje da će tek generacija njenih unuka doživjeti takvu vrstu ujedinjenja.

Razvojna perspektiva Evropske unije

Politički analitičar Martin Brusis objašnjava kako Schulz ‘sjedinjenim evropskim državama’ pokušava da formulira razvojnu perspektivu Evropske unije, koja se trenutno ne može ostvariti, ali po njegovom mišljenju predstavlja dugoročnu orijentaciju njemačke evropske politike.

“On nije želio predložiti reformni projekat kojeg bi bilo moguće ostvariti u kratkom periodu. Vjerovatno je želio da istakne njegov profil kao evropski političar koji strateški razmišlja, te da odvoji poziciju SPD-a od one CDU/CSU-a prije početka koalicionih pregovora. Želio je možda i javno podržati inicijativu koju je francuski predsjednik Emmanuel Macron predstavio u septembru te u tom smislu pokazati i svoju odgovornost prema tom projektu“, smatra Brusis.

Objašnjava da Schulz vidi ‘sjedinjene evropske države’ kao federalni savez, koji svoje države članice ne zamjenjuje, nego nadopunjava.

“Osnova ne bi trebao biti međudržavni ugovor, nego ustavni ugovor, kojeg bi trebali izraditi članovi državnih parlamenata i predstavnici civilnog društva. Tako je izrađen i prvi ustavni nacrt 2003. Schulz smatra da će ovaj proces produbljivanja evropskih integracija Evropejce učinkovito zaštititi od efekata ekonomske globalizacije. Smatra također da će obnoviti na državnom nivou izgubljenu državnu sposobnost za rješavanje prekograničnih problema“, navodi Brusis.

Profesor na Evropskom univerzitetu Viadrina Timm Beichelt smatra da se Schulzova ideja trenutno teško može ostvariti.

Kaže da sam pojam ‘sjedinjene evropske države’ generira odbojstvo kod članova Kršćansko-socijalne unije (CSU).

“Vanjskopolitički je to signal koji ide u prilog Emmanuelu Macronu. Schulz nije konkretizirao. I iz ovog se može zaključiti da se prije svega radi o podršci Macronu. To je i poruka da se u njemačkoj unutrašnjoj politici mora doći do promjena“, navodi Beichelt.

Stručnjak za Evropsku uniju i gostujući naučnik u organizaciji Carnegie Endowment for International Peace u Briselu Stefan Lehne, kaže za Al Jazeeru da je moguće da federalna Evropa, kakvu je vidi Martin Schulz, nastane u narednih 70 godina, ali sigurno ne u narednih sedam.

“Schulz predlaže konstitutivnu skupštinu. Rezultat te skupštine bi bio predstavljen zemljama članicama (njih 27). Oni koji bi odbili takvu viziju Evrope, primjerice zbog referenduma koji bi bio sproveden u nekoj zemlji o tom pitanju, bi morali napustiti Evropsku uniju. To je recept za razdvajanje Evrope. Malo koja odgovorna vlada će se upustiti u takav eksperiment. Schulz i u Njemačkoj ima malu podršku kada je u pitanju ova ideja“, smatra Lehne.

Evropska komisija kao vlada

Dodaje da lider SPD-a nije mnogo kazao o tome kako vidi ‘sjedinjene evropske države’.

“U principu on podržava tradicionalni federalni koncept: Evropska komisija bi postala evropska vlada. Vijeće EU-a druga parlamentarna komora (senat). Nadležnosti na nivou EU-a bi bile ojačane na štetu država članica“, kaže Lehne.

U anketi zavoda Emnid za novine Bild navodi se da manje od trećine Njemaca (30 posto) podržava Schulzovu ideju, dok ih skoro polovina (48 posto) odbacuje.

Demokršćanska Unija CDU/CSU i Socijaldemokratska partija Njemačke počele su razgovore o sastavljanju koalicijske vlade.

Stranački kongres SPD-a je odobrio pregovore, koji za sada nemaju definirani cilj.

Za stranku u obzir dolazi i koalicijska vlada sa SPD-om kao manjim partnerom, ali i toleriranje manjinske vlade na čelu s demokršćanima.

Kako bi se udovoljilo velikom dijelu stranke koja se protivi ulasku u novu vladu s Angelem Merkel na čelu, odlučeno je da, ukoliko se nakon prvih razgovora vodstva Unije i SPD-a dođe do zaključka kako postoje temelji za stvaranje novog izdanja Velike koalicije, nastavak pregovora mora odobri još jedan, vanredni, kongres SPD-a u januaru.

Izvor: Al Jazeera