Iskakanje iz klopke monotonije

Predstava govori i o smjeni generacija, o dva pogleda na svijet (Ustupljeno Al Jazeeri)

Predstava ’’Dežavi’’ Semira Gicića u režiji Andree Ade Lazić imala je tri premijere – u Novom Pazaru, Kruševcu i Šapcu i redovno je na repertoaru ta tri pozorišta.

Reč je o koprodukciji i njenom potencijalu – predstava se igra startno na tri različite scene, ima raznovrsnu publiku, da ne govorim o tome koliko je važno da se ukrste različite glumačke škole i iskustva.

Semir Gicić, mlad pisac koji dolazi iz Novog Pazara, je napisao komad koji je tragikomedija – ’’Dežavi’’- fenomen osećaja već viđenog. Glavni junak je profesor matematike u penziji Milivoje Cvetković, koji živi sa ženom i ćerkom i koji obožava druga Tita. Zaglavljen je u jednom danu koji mu se neprestano ponavlja – 29. februar. Neke prestupne godine.

Zaglavljen u procepu između smene sistema. Teskobna situacija, kadra čoveka da izludi.  

Ada Lazić je komad režirala kao toplu, okretnu i gorku komediju koja, pored toga što vas nasmeje, ima za cilj da vas upita: koji okidač vas pokreće iz rutine svakodnevice? Kada zaista unosite promenu u svoje živote?

Predstava o životu

Predstava ispituje klopku u koju glavni junak upada, a to je klopka monotonije. „To ponavljanje je u stvari priča o našoj svakodnevnoj monotoniji, nije pravi dežavi“, kaže upravnik Šabačkog pozorišta Zoran Karajić, koji u predstavi igra dobrog prijatelja glavnog junaka. “To je u stvari naš život“.

Predstava se na fin način poziva na jugoslovensku prošlost, vraća nas u jedno lepo sećanje.

„Tako smo i osetili tekst. U prvi mah nisam o tome ni razmišljao, jer pripadam tom vremenu, međutim kada je došla publika koja je mlada, shvatio sam da ona ne zna ono što ja znam. Za njih je prijemčiva ta priča, a priče o prošlosti su uvek lepše od sadašnjosti. Ono što je lepo, a što pripada sadašnjosti jeste koprodukcija čiji je nosilac Regionalno pozorište iz Novog Pazara“, nastavlja Karajić.

 „Naše pozorište, šabačko, nije imalo u planu ovu predstavu, ali kada su nas Pazarci pozvali, mi smo svesrdno svojim najboljim snagama hteli da im učinimo i dobijemo jednu dobru predstavu. Mislim da je u ovom trenutku najbolje u Pazaru praviti gledljive predstave da se publika navikne na pozorište, pa onda polako, stopu po stopu, ići dalje“.

Predstava ’’Dežavi’’ govori i o smeni generacija, o dva pogleda na svet, pokazuje nam šta je ono isto, nepromenjivo, kao i ono što se menja u odnosu prema svetu kroz generacije.

Glumac Dušan Živanić iz pazarskog pozorišta glumi verenika ćerke glavnog junaka.

„Meni predstava donosi novo iskustvo”, kaže Živanić. “Nikada pre nisam bio u Šapcu i Kruševcu, a kamoli igrao u njihovim pozorištima. Saradnja sa ovim glumcima je škola za sebe i pre svega sam zahvalan za ono što sam naučio. Smatram da je mešanje stvaralaca koji dolaze iz različitih sredina plodonosno. Lemana (Lemana Bećirović koja u predstavi igra Anđelu, ćerku glavnog junaka prim. aut.) i ja nismo poznati široj publici i smatram, obzirom da dolazimo iz Novog Pazara, da smo čak neka egzotika. Ne čuje se naravno, naš akcenat u predstavi, ali draž koju donosimo iz naše sredine je evidentna. Mentalitet, način razmišljanja, brzi govor …. sve to volimo da razmenjujemo sa čarapanima i čivijašima (smeh) . U svemu se trudim generalno da nađem lepo, a iz ove saradnje sam izvukao najlepše“.

Saradnja tri pozorišta

Pretpremijera je izvedena u junu u Novom Pazaru i predstava je, pošto je igrana u vreme ramazanskog posta, počela u ponoć, što je bio naročit doživljaj.

„Mi smo na granici Kosova, Srbije i Crne Gore”, ističe Živanić. “Već je to posebno, drugačije. Mi smo taj dubrovački put i samim tim nosimo određeni šarm koji, čini mi se, malo ko na ovom terenu ima“.

Glumica Kruševačkog pozorišta Biljana Jocić Savić (u predstavi Grozdana, supruga glavnog junaka) kaže da je plaši monotonija.

„Privatno sam neko ko menja ono što mu ne prija. Po meni, to je umeće života, a naopako da ga do sada nisam stekla. Bilo bi jako gadno. Ono što smo pokušali je da publici damo jednu toplu predstavu. Taj odnos koji postoji prema Jugoslaviji u predstavi je, iako ne volim sebe da poredim sa likom na sceni – i privatno moj. Često kažem da sam i dalje Jugoslovenka, po svom unutrašnjem osećaju. Ova predstava je za svakog od nas jedno osveženje i jako mi je drago što smo radili u različitim prostorima u kojima se podjednako dobro osećam. Sve je to doprinelo tome da ljudi vole da gledaju ovu predstavu u sva tri grada“.

Ovo je priča o dobroj saradnji tri pozorišta, o potrebi da se plodonosno udruže iskustva, snage i talenti. Predstava ’’Dežavi’’ je rezultat jedne zdrave inicijative i usmerenog grupnog rada i energije. Znate kako to biva – dobar rezultat u takvim okolnostima ne izostaje.

Izvor: Al Jazeera